Veštačka oplodnja

Moral je nastao veoma davno, još u prvobitnoj zajednici, i njegov razvoj treba posmatrati i istorijski, uz saznanje da se cilj menjao pa samim tim i moral. Moralni zakoni su relativni, uslovljeni su kulturom, društvenim uređenjem i istorijskom epohom. Neke etičke vrednosti, međutim, bile su i ostale za čoveka univerzalne. Neki autori prave razliku između morala i etike dok drugi ostaju pri tome da je to isto . Ono što izdvaja etičnost od morala je to što etičnost sadrži s jedne strane univerzalnost moralnih načela, a sa druge individualnu odgovornost za poštovanje moralnih normi, jer znanje moralnih normi nikada neće biti od odlučujućeg uticaja na etičnost individualnih postupaka i radnji. Moral odgovara na pitanja šta treba činiti, teži vrlini i vrhunac mu je svetost, dok etika odgovara na pitanje – kako živeti, teži sreći i vrhunac joj je u mudrosti .

Hipokrat je nesumnjivo osnivač medicinske etike, prvi je u pisanoj formi ostavio dokument o obavezama i dužnostima onih koji se posvećuju lekarskoj praksi. Hipokratova zakletva je preživela tolike epohe, društvene preokrete, religijsko-etičke oscilacije i opasnosti i uprkos svemu ostala jasna, bistra i sadržajna, moralno jaka i konzistentna tako da je do danas sačuvala svoju vrednost . U njoj se, između ostalog, vide začeci svetog principa “primum non nocere” – najvažnije je ne naškoditi bolesniku. Posle Hipokrata nižu se razni zapisi i zakletve koje su vremenom poprimili oblik etičkih kodeksa.

UVOD 1
1.1 Veštačka oplodnja 2
1.1.1 Homologna inseminacija 4
1.1.2 Heterologna inseminacija 4
1.2 Analiza i prigovori veštačke oplodnje 5
1.3 Etičke dileme lečenja infertiliteta 6
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12