Uzroci i posledice ucesca motociklista u saobracaju - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Istorijat

Kroz vekove, covek je bio prinudjen da razvija svoje sposobnosti sve vise koristeci masine. Njegov um je konstantno nalazio nove nacine da koristi I prilagodjava svoju okolinu radi istrazivanja iste, da bi isao brze, dublje, vislje, dalje,… Posto mu je u prirodi potreba za uzbudjenjem, avanturama, kao I novim nacinima prevoza, izmedju ostalog, izum I razvoj motocikla, deluje da je bio neizbezan.

Najfascinantne su godine ranog razvoja motocikla, zbog raznoraznih bizarnih eksperimentalnih masinerija. Pre nego sto se upustimo u istoriju motocikla, rd je da ukratko bacimo pogled na prethodnika, bicikl, bez koga motocikl, verovatno nikada ne bi nastao.

Dugo se mislilo da je Michelangelo zacetnik ideje bicikla, jos u XIV veku, i da njegovi crtezi prikazuju nesto sto je veoma slicno modernom biciklu. Ima tockove, pedale, pa cak i lanac.

Medjutim kasne se ispostavilo da je to prevara I da ti crtezi nisu delo slavnog umetnika. Tako da izgleda da se ne zna ko je prvobitan idejni tvorac dvotockasa.

Prvi, nama poznat, pokusaj izrade dvotockasa pripada izvesnom, Comte de Sivrac, 1791. godine. Bilo je to veoma daleko od naseg sadasnjeg poimanja bicikla. Bilo je to nesto napravljeno u potpunosti od drveta, bez pedala, kocnica I upravljanja. Bila je to igracka za bogate I ne sluzila nicemu dugi niz godina, a negde 1800-e godine, neko je seo na to skalameriju I poceo da se odguruje nogama.

A onda, 1816 ili 1817 Baron van Drais je razradio ovaj koncept dodajuci prednji tocak kojim se moglo upravljati, ali jos uvek ne bilo niti pedala niti kocnica. Sve u svemu ne bilomnogo promena.
Posto je jos I bio pretezak, ne bilo mnogo bolje od hodanja, a o nizbrdici I uzbrdici I da ne razmisljamo. Sama konstrukcija masinere I stanje puteva u to vreme daju rezultat veoma neudobnog vozila. A onda, 1869. godine, jedna inventivnija osoba, William van Anden, u New York-u dodaje pedale direktno na prednji tocak I time napokon dolazimo do necega sto se vec moze zvati biciklom. Cak sta vise, bilo je moguce da se pedale ne moraju okretati, t.j. mogle su se odmarati noge, dok se prednji tocak okrece, a sto je jos vazne postojale su I kocnice na zadnjem tocku.

Nazalost, zbog visokog centra gravitace I polozaja vozaca izbacenog napred, bila je potrebna vestina popeti se I sici sa ove skalamere, a da ne pricamo o tome da se slucajno prednji tocak blokirao, kako je vozac bio zbacen.

Da bi se izbegla ta neugodnost, pokusalo se I sa stavljanjem prednjeg tocka malog, a zadnjeg velikog. Posto je bilo veoma tesko za dame da voze ovakve biciklove, za njih su konstruisani triciklovi.

Tek kasnih 1800-ih, kada je izmisljen lanac I kada je metalurgija dostigla nivo da su se mogle praviti masine dovoljno lagane da bi covek njima upravljao, zajedno sa kocnicama, pedalama I gumama punjenim vazduhom, stvoren je standard bicikla koji je mogao da pocne da bude popularan. I postajao je sve vise I vise, kako kod muskaraca, tako I kod zena. Poceo se razvijati I sport biciklizma, a time su se bitno poceli menjati I nacini oblacenja, posto nacin oblacenja u to vreme ne bio pogodan za voznju bicikla, pogotovo kod zena.

A sad posto smo upoznali malo bicikl, da se vartimo na motocikle.

Prvi pokusaji motorizovanja dvotockasa poceli su jos u vreme kada su se vozili oni biciklovi sa velikim prednjim tockom. Prvi ozbiljniji pokusaj je bio 1818. godine kada je pokusano na drvenog dvotockasa sa oba tocka istih dimenzija pokusana ugradnja parne masine. Medjutim to bas I ne bilo tako prakticno resenje.

Prvi razumniji pokusaj desio se 1869. godine. Prve masinere bile su pokretane pomocu vodene pare I prenosa od koznih kaiseva ili kao sto je u slucaju Roperov Parni Velociped, pomocu poluga. U vreme kada su ovi rani dvotockasi bili razvijani, trotockasi I cetvorotockasi koji su se pokretali pedalama su poceli da se modifikuju da bi postali motorna vozila. Iako to nisu motocikli, oni jesu umesani u razvoj motocikala pa cemo I njih ukljuciti. Svi ovi rani pokusaji su bili bazirani na vozilima koja su vec postojala, osim Roperovog parnog dizajna. Tek posle nekoliko godina je Gottlieb Daimler konstruisao Daimler, koji mozemo nazvati prvim pravim motociklom, posto je pd rama, pa preko masine, sve do tockova, specijalno dizajnirano tako da to bude motocikl, I bio je pokretan agregatom sa unutrasnjim sagorevanjem. Iako je bio napravljen od drveta I imao neke nedostatke, isoricari se uglavnom slazu da je to bio prvi pravi motorni bicikl...

Sadržaj

1 Uvod 3
1.1 Istorijat 3
1.2 Razvoj motocikala 5
1.3 Razvoj motora sa unutrašnjim sagorevanjem 7
1.4 Zaštita lanaca 13
2 Učešće motociklista u saobraćaju 14
2.1 Ljudski faktor 14
3 Akcija koja promoviše bezbednost motociklista 16
3.1 Što učiniti na mestu nesreće? 17
4 Pravno delovanje 27
4.1 Teže do dozvole za motocikle 30
5 Nove tehnologije za zaštitu motociklista 34
6 Zaključak 38
7 Literatura 39