Uticaj turizma na zaposljavanje stanovnistva

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije i Ekonomike.


Smanjivanje broja stanovnika i demografsko pražnjenje određenih prostora (pograničnih, brdsko-planinskih, agrarnih, onih sa nepovoljnim saobraćajno-geografskim položajem, a u poslednje vreme i pojedinih gradskih naselja) jedan je od dominantnih demografskih procesa u Srbiji. Raspravljajući o smanjivanju depopulacije, najčežće se kao faktor revitalizacije navodi turizam. NJegov bi razvoj u emigracionim područjima sa redukovanim demografskim potencijalima, ali sa očuvanim prirodnim vrednostima i bogatim etno-nasleđem (koji su drugim privrednim granama neinteresantni), veruje se, ne samo zaustavio iseljavanja već, eventualno, doveo do povratnih migracija i ekonomskog oporavka. To bi doprinelo i privrednom uravnoteženju, jer bi upravo prostori u kojima nisu
razvijane druge privredene grane dobili žansu da valorizuju svoju izvornost. Velika diverzifikacija turističke ponude i raznovrsni alternativni oblici turizma koji podržavaju koncept održivog razvoja i predstavljaju novu paradigmu globalnog razvoja turizma, čini ovaj model jož prihvatljivijim. Oni se po svojim sužtinskim osobenostima javljaju kao antipod tzv. masovnom turizmu. Ekoturizam npr. podrazumeva sistemski sklad koji korespondira sa pojmom "skladnog sveta" u kojem svi sarađuju, a svaki njegov deo sredižte je žto ne živi na račun drugih delova, nego postoji u zajednici sa prirodom i puno obzira prema budućim naražtajima (Krippendorf, 1986,“Skladni svet“,str 212.). Ovakvi oblici ponude su ugrađeni u družtvene odnose, a ne obratno, zahvaljujući njima turistička privreda je opet u službi čoveka, a ne družtva. Među individualnim turistima je sve viže "alternativaca". Međutim, u verovanju da je turizam "čarobni žtapić" revitalizacije, kriju se mnogobrojne "zamke".
Turizmu se pripisuje "moć" da pospeži družtveno-ekonomski i demografski razvoj. Brojni su primeri čitavih regija u kojima je turizam dominantna ili objedinjujuća delatnost, a koje beleže ekonomske komparativne prednosti u odnosu na regione koji ne razvijaju turizam. Stoga nije čudo da se o turizmu govori kao o razvojnom katalizatoru. Pomenuti efekti su prisutni u nažem iskustvenom nasleđu, pa deluju krajnje logično, gotovo aksiomatski. Oni jasno objažnjavaju zažto se turizam prepoznaje kao "delatnost-inicijator" demografskog i privrednog oporavka, ali nisu dovoljni za generalizacije po kojima svaki pokužaj razvoja
turizma nužno rezultira prosperitetom. Koji su preduslovi da turizam zaista postane katalizator populacionog uspona ili oporavka može se reći tek nakon kompleksnih i interdisciplinarnih korelacionih istraživanja razvitka stanovnižtva i turizma. U njihovom nedostatku moguća su prevelika očekivanja, neadekvatna ulaganja, ambiciozni zahvati turističke izgradnje i nastanak spomenika turističke infrastrukture, koji svedoče o neracionalnosti i promažajima. I pored uverenja da turizam može dovesti do demografske revitalizacije određenih krajeva, i pored konkretnih primera koji to potvrđuju, iskustvo i istraživanja nam takođe govore da se to ne dežava po automatizmu, i sa istim pozitivnim efektima. U skladu sa tim, postavlja se pitanje aparature čiji bi zadatak bio da neke od direktnih ili indirektnih efekata razvoja turizma na demografski razvitak detektuje. U protivnom, oslanjanje samo na postojanje sveopžte sistemske povezanosti i verovanje u moć samoregulacije ova dva sistema, dovodi do stihijnosti koja ne mora rezultirati uspehom. Ima li potrebe da se veze razvoja turizma i stanovnižtva uopžte ražčlanjuju i žta se time postižež Specifikacija vižestrukih veza daje mogućnost razumevanja, ili bar delimičnog razumevanja faktorskog delovanja turizma. Ona odgovara na pitanja u kolikoj meri je turizam propulzivan i stabilan faktor demografskog razvitka ili revitalizacije demografski depresivnih prostora, da li svih, i kakve efekte treba očekivati. Smisao ovakve analize nije samo teorijsko-metodoložki, već se nalazi i u eliminisanju neplanskog razvoja turizma i stratežkih promažaja, koji nisu dali pretpostavljene ekonomske i demografske rezultate...

Sadržaj

1 Uvod 3
2 Metodologija društvenih istraživanja u ovom radu 5
3 Privredni aspekt turizma 6
Marketing koncepcija u turizmu 7
Komplementarnost poljoprivrede i turizma 8
Društveni i ekonomski značaj turizma 9
4 Analiza turističkog prometa i potrošnje u svetu 9
5 Uticaj turizma na aktiviranje ljudskih resursa u svetu i kod nas 11
5.1 Ministarstva i turističke organizacije 11
5.2 Turističke agencije 12
Subjekti i elementi kvaliteta usluga 13
5.3 Uloga saobraćaja 14
6 Stanje infrastrukture u pojedinim granama saobraćaja 15
Infrastruktura železnica Srbije 15
Putna infrastruktura 16
Infrastruktura u rečnom saobraćaju 20
Infrastruktura u vazdušnom saobraćaju 24
7 Problemi u turizmu 27
8 Ciljevi turizma 28
9 Saobraćaj i turizam 28
10 Predlozi za razvoj turizma 29
11 Zaključak 33
12 Literatura 35