Uticaj saobracaja na zivotnu sredinu

Sadrzaj

Uvod...................................................................................................3

Pojam zivotne sredine......................................................................4

Zagađenje životne sredine...............................................................5

Održivi razvoj...................................................................................6

Definisanje ciljeva i programa zaštite životne sredine.................9

Zagadjujuce komponente................................................................10

Zakljucak..........................................................................................11

Literatura.........................................................................................12



Uvod


Životna sredina je ona u kojoj živo biće živi kao u svojoj normalnoj spoljašnjoj sredini, bez koje životno ne može opstati, kojoj je prilagođeno i individualno i preko prilagođenosti vrste kao celine kojoj pripada. Spoljašnja sredina je svaka sredina u kojoj se živo biće nađe, bez obzira na to što nije njegova (normalna) spoljašnja sredina, ili pak sredina u kojoj ne može opstati, već će propasti, u kojoj se može zadržati samo kratko vreme da bi iz nje pobeglo ili pak uginulo.

Drugim rečima, svaka životna sredina je istovremeno i spoljašnja sredina, ali svaka spoljašnja sredina u kojoj se živo biće može naći i slučajno, nije obavezno njegova životna sredina. Za razumevanje pojma spoljašnja sredina neophodno je voditi računa o brojnim ekološkim faktorima kao što su, na primer, svetlost, voda, vlažnost, temperatura, hrana, hemijske osobine vazduha, zemljišta, vode itd. Taj sistem ekoloških faktora se menja u vremenu i prostoru. Ti faktori deluju istovremeno, utiču jedni na druge, menjajući se u tim međudejstvima na određen način.



Pojam zivotne sredine

U svakoj spoljašnjoj sredini postoje:

1. akcije (uticaji spoljašnjih fizičko-hemijskih faktora sredine na živa bića),
2. reakcije (uticaji živih bića na spoljašnju fizičko-hemijsku sredinu) i
3. koakcije (uticaji između samih živih bića).

Životna sredina je prirodni okvir u kome sva živa bića žive i deluju, mnogostruko povezana uzajamnim uticajima. Svako živo biće zavisi od svoje prirodne okoline i celokupni tok njegovog života upavo zavisi od uslova koje mu nameće sredina u kojoj obitava.

Postoji više definisanih tumačenja pojma životne sredine, jedna od njih definiše životnu sredinu kao kao kompleks svih uticaja van određenog organizma, koji dolaze kako od nežive prirode, odnosno fizičko-hemijskih uslova sredine, tako i od drugih živih bića, te skupno deluju na dati organizam, na onom mestu na kojem živi.

Prema tome, za svaki pojedinačni organizam okolna, životna sredina je i neživa priroda, određena uslovima (temperatura, vlažnost, pH zemljišta) i raspoloživim resursima (energija, voda, mineralni elementi), kao i živa priroda, koju čine druga živa bića sa kojima je u neposrednom ili posrednom kontaktu.

Kako je to već naznačeno, postoji jasna razlika između životne sredine i spoljašnje sredine; svaka životna sredina je istovremeno i spoljašnja sredina, ali da svaka spoljašnja sredina u kojoj se živo biće može naći i slučajno, nije obavezno i njegova životna sredina.

Životnu sredina je ekosfera koja je sastavljena od biosfere, sveta prirode i prirodnih resursa i tehnosfere, sveta ljudskih izuma i stvorenih materijalnih vrednosti.

Prema rečniku Američke agencije za zaštitu životne sredine pojam environment se određuje kao zbir eksternih uslova koji utiču na život, razvoj i preživljavanje organizama.
Istovremeno pojam ecology se koristi da bi označio odnos živih bića međusobno i prema okruženju ili proučavanje takvih odnosa.

Zagađenje životne sredine

Pojam „zagađivanje životne sredine” se može definisati kao unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi. Pod zagađujućom energijom se misli na radioaktivnost, buku, toplotu, vibracije itd.

Za stanje životne sredine i njeno zagađivanje uvek je odgovoran neki zagađivač. Zagađivačem se, u najširem smislu, podrazumeva pravno ili fizičko lice koje svojom aktivnošću zagađuje životnu sredinu.

Jedno od pitanja na koje se takođe ukazuje pri raspravama o zagađivanju životne sredine je pitanje „kapaciteta životne sredine”. U najširem smislu pod ovim se podrazumeva sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija, tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini.

Ugrožena životna sredina je određeni deo prostora u kojem zagađenje ili rizik od zagađenja prevazilazi kapacitet životne sredine. Onda kada nastanu štete u životnoj sredini preduzimaju se različite mere remedijacije, odnosno sanacije.

Remedijacija, odnosno sanacija je proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije, uključujući uređenje prostora i rekultivaciju.