Organizacija preduzeća - menadžment

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Razvoj industrijskih preduzeća, praćen snažnom mehanizacijom i primenom elektriciteta tokom 19.veka omogućio je da se postupno zaokruži konzistentan teorijski pristup organizaciji pod nazivom klasična teorija organizacije (kao okosnicu prihvata formalnu organizacionu strukturu na bazi podele rada) [1].
Začetak klasične teorije organizacije, njenih bitnih elemenata, hijerarhije, podele rada sa specijalizacijom, raspon rukovođenja, nalazimo u veoma razgranatoj primeni.
Najpoznatiji radovi, pionirske prirode dati su od Henri Fayol-a, Frederic Teylor-a i Max Weber-a [2].

Principi klasične teorije organizacije

Upoređivanjem principa prema Fayol-u, Dale-u, Urwick-u, Koontz-u i O’Donnell-u uočava se da po ukupnom broju razlika i nije naročito izražena.

Saglasnost se ispoljava u sledećim principima:
-Postojanje cilja
Organizacija mora imati jasno definisane ciljeve, jer svrha mora postojati za svaku organizaciju i svaki njen deo tj. mora se organizovati radi nečega.
-Podela rada
Na osnovu klasifikacije zadataka ili poslova formira se organizaciona struktura. Osnova za podelu rada su funkcije.
-Autoritet i odgovornost
Na čelu organizacije je rukovodilac sa najvišim autoritetom. Od vrha do dna se proteže jasno definisana linija autoriteta različitog hijerarhijskog značaja, zavisno od nivoa, što uslovljava određene odnose potčinjenosti.
Autoritet mora biti usaglašen sa odgovornošću. Lice koje je odgovorno za ostvarenje nekih zadataka, ciljeva mora imati u odgovarajućoj meri autoritet da to i sprovede.
-Jedinstvo komandovanja
Za adekvatno osećanje odgovornosti svakog pojedinca, za rezultat neophodno je da svaka ličnost ima samo jednog pretpostavljenog.
-Raspon rukovođenja
U rasponu rukovođenja, tj. ograničenom broju osoba kojima jedan šef može da rukovodi vidi se uzrok organizovanja, jer bi se bez tog ograničenja imalo preduzeće s jednim rukovodiocem [4].

Osnovne karakteristike klasične teorije organizacije

Za nastanak i razvoj klasične teorije organizacije kao fundamentalne karakteristike klasične teorije organizacije treba smatrati sledeće:
1)Ciljevi,
2)Podela rada,
3)Raspon rukovođenja,
4)Hijerarhijska struktura,
5)Koordinacija.

Navedene karakteristike treba videti kao podređene osnovnoj preokupaciji koja prožima Klasičnu teoriju organizacije, to je postizanje kvalitetnih rezultata, što znači višu produktivnost rada.

Ciljevi

Svaka organizacija ili njen deo mora imati svrhu. Postojanje posebnih ciljeva za delove celine, ali na osnovu razrađenih zajedničkih ciljeva, treba da omogući aktiviranje i usmeravanje svakog dela na pružanje doprinosa ostvarenju jedinstvenih zajedničkih ciljeva.

Podela rada

Evolutivno posmatrano, podela rada je upravo u skladu sa razvojem čovekovih znanja i mogućnosti, kao i uslovima u kojima ih je sticao i primenjivao.
Kao posledica podele rada dolazi do specijalizacije u izvesnim poslovima i ograničavanje polja dejstva i vlasti.

Raspon rukovođenja

Raspon rukovođenja predstavlja limitirajući činilac u definisanju broja hijerarhijskih nivoa.
Na veličinu raspona rukovođenja utiču brojni činioci, između kojih se izdvajaju sledeći:
•karakter okruženja preduzeća
•obim i složenost delatnosti preduzeća
•razvijenost planiranja u poslovanju
•obučenost podređenih saradnika
•kvalitet komuniciranja i informisanosti
•obim nadzora nad radom podređenih

Hijerarhijska struktura

Geneza uspostavljanja hijerarhijskih odnosa ima dva aspekta:
•društveno-ekonomski (klasna struktura je imala adekvatnu reprodukciju vladajućeg koncepta; učinjen je korak da hijerarhijski odnosi postanu oličenje vlasti u smislu potčinjavanja podređenih, utoliko više ukoliko je nivo niži);
•celokupni dosadašnji napredak čovečanstva (okarakterisan je porastom složenosti pojava i zbivanja s kojima se čovek suočavao, suočava i sa kojima će se verovatno suočavati) [4].

Tokom vremena su izgrađeni različiti tipovi organizacione strukture. Razlikujemo sledeće:
-linijski tip
-hijerarhijski po funkcijama
-linijsko-štapski
-funkcionalni
-linijski i funkcionalno-štapski
-linijski i funkcionalno-štapski sa kolegijalnim organom