Umetnost Krita

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Umetnost Krita
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

У центру Средоземља, на путу између силовитог Египта и дома исконске философије – Старе Грчке, наденуло се острво величанствене културе и цивилизације, магични Крит.
Уз спој грчког духа који је живео за лепоту, мисао и слободу, и призвук раскоши са Истока, Крит је ипак створио јединствени менталитет и културно наслеђе које нам је данас на располагању. Верује се и да су се особине балканског духа и менталитета испољиле у критско–микенској епохи . Многи су покушавали да одгонетну Зевсово острво, неки у потрази за Атлантидом наилазили су на њега и остајали заслепљени свом том необичношћу. Сви су долазили до истог закључка- да је поетични Крит колевка европске цивилизације.
Култура и уметност Крита, носе обележје и печат виталности и оптимизма, коју су многи историчари, као општу појаву, узалуд тражили у сумерско-акадском и египатском друштву и животу. Култура Крита је по својој суштини самосвојна, изворна, пуна широке стваралачке снаге, инспирација и идеја које се раније нису манифестовале на начин и облик које пружа критска уметност.
Иако је њен стваралачки супстрат посредно, преко Грчке, везан за Балкан, за илирско-трачку културу, тешко је пронаћи управо преко ове заједнице, основе и сличности за уметничка остварења Крита. Зато и поред свих елемената које намеће логика односа у области Балкана и Егеја, критска култура стоји пред науком као велика загонетка најстарије европске историје. Ми још увек не знамо непросредног претка старих Крићана, нити су нам познати њихови најближи потомци и наследници. Као да је хиперборејски Аполон у својој лабудовој запрези долетео на пусто, Миносово острво , посејао семеном са непознатог стабла и завио га велом тајни.
На нама је да откријемо одакле потиче таква огромна животна снага, инспирација и радост коју су кроз своју уметност, ширили стари Минојци.

Мит Зевсовог острва


Још за античке људе Крит је био чудо, по свом економском благостању, по богатој култури и уметности којој по вредности ликових квалитета и истанчаности укуса није било премца. За брз развој и стварање економских основа од посебног значаја био је географски положај овог острва. На раскршћу три континета: Европе, која је добила име по лепотици кћерци феничанског краља Анегора, ''свете Азије'', која је тим именом названа по ћерци бога Океана, и Африке, коју су Грци некад називали Либијом и сматрали да је насељена чудовиштима. Крит као такав, у исто време био је мост који је везивао ове далеке ''светове'', толико различите међусобно. Можда је управо због таквог положаја, његова најдаља историја добила тумачење у митовима о краљу Миносу, о Минотауру, Тесеју и Аријадни, лавиринту.
Стари Грци, познати по бујној машти и предавању историје кроз мит, нису без разлога изабрали Крит и Иду као место где је однегован Зевс, врховни бог грчког пантеона. Према предању, Зевс је најмлађи син Кроноса и Реје. Кронос је гутао сву своју децу коју му је Реја рађала јер му је проречено да ће га син збацити с престола. Реја се обратила Урану и Геји за помоћ. Они је шаљу на Крит, где у пећини планине Иде рађа Зевса. Након порођаја Реја је завила у пелене велики камен, а затим га пружила Кроносу, који га је по уверењу да прима сина, прогутао. Зевса су однеговале нимфе Адрастеја и Ида, хранивши га медом и млеком козе Амалтеје. Касније када је постао господар света, Зевс им се одужује тако што их преноси међу звезде.
Крићани су се хвалили парадоксом- да је на њиховом острву Зевсов гроб.
У својој расправи ''De natura deorum'' , велики Цицерон је сачувао и приказао један податак о пореклу бога Аполона. према античкој традицији, и он води порекло са Крита. То је био Аполон Корибант који се борио са Зевсом за власт над овим острвом. Његов атрибут био је сунчев сјај, као и код Феб Аполона са Делоса. Критски Аполон представља божанство уметности- музике, поезије, говорничке вештине, видовитости и порицања, а управо он је бог који у себи оличава животну радост критског доба и друштва које је цело своје постојање усмерило ка уживању у лепоти стварности и уметности.
Када су митови Крита у питању, свакако најинтересантнији и најмистичнији су они о Минотауру и лавиринту. Минотаур, чудовиште са главом бика и телом човека представљао је казну Посејдона краљу Миноју. Његова жена, Пасифа услед неприродне страсти према бику, родила је Астерија, касније названог Минотаур. Када је Миној упитао пророчиште како да сакрије срамоту, речено му је да сагради зграду из које Минотаур неће изаћи- лавиринт. Славни градитељ Дедал испуњава задатак и пројектује место у Кнососу из ког се 'није могло изаћи'.

Мит о Тезеју, родоначелнику Атињана, оснивача Атине и једном од највећих хероја грчке митологије, везује овог егејског јунака за острво Крит и његову судбину. Иако је по другом миту, Тезеј син Посејдонов, он не долази у Атику морем, него копном из Тресене у којој су живели Хераклиди, потомци Хераклови. Када су се Атињани по трећи пут спремали да критском краљу Миноју пошаљу данак- 7 младића и 7 девојака као жртву Минотауру, Тезеј одлучује да и он оде на Крит. Оцу Егеју обећава да ће убити Минотаура. После искрцавања младих Атињана, Минојева кћи Аријадна, запазила је Тезеја, и очарана његовом божанском лепотом понудила му је помоћ под условом да се ожени њоме и поведе је у Атину. Прихвативши понуду, Аријадна му даје клупко конца да би пронашао пут при изласку из лавиринта. Тезеј успева да убије Минотаура, приноси га као жртву Посејдону и напушта са Атињанима и Аријадном Крит.
Још увек није јасно ко је саградио лавиринт у рано бронзано доба. Постоје предпоставке да су то могли бити људи са обале Нила, из Арсинојиног града, где је уосталом био саграђен и први лавиринт. Судећи по грчкој склоности да далеке традиције пренесе у митове, могуће је да је у чудовишту Минотауру оличен заправо непријатељ који могао да угрози постојање критског народа и културе.

PAX MINOICA

У грчкој античкој историографији прошлост Крита дата је кроз митолошка предања и Хомерове податке о овоме острву и његовим легендарним владарима и јунацима.
Најпознатији владар свакако је Миној, Зевсов и Европин син, славни и праведни краљ Крита, законодавац и судија у Подземљу. Живео је у херојско доба Персеја, Херакла, Диониса, а владао је Критом 3 генерације до почетка тројанског рата.
Према Херодоту на Криту су у најранија времена становали варвари, како су Грци звали све оне који нису говорили њиховим језиком.
Тукидид у објашњењу Миносове државе наглашава да иако о Миносу говори на основу предања, за њега је ''Pax Minoica'' постојала као прва снажна поморска држава. За Аристорела Крит је предодређен да буде грчко острво, да њиме владају Хелени због повољног географског положаја.
Највећи број градова на Криту, грађен је због безбедности од пирата, у унутрашњости острва. Крићани су имали развијену мрежу трговине и поморства, чврсте економске и културне везе са три континента. Извозили су разне производе: од чувене керамике, тканине, вина, уље.

Везе Крићана са орјенталним цивилизацијама огледају се и у минојској култури. Познато је да су се пре употребе линеарног писма А, користили хијероглифским писмом. Захваљујући економским везама са Египтом имали су папирус. Утицај ових цивилизација видљив је поготово у уметности. Артур Еванс веровао је да су због сличности, Крићани раноминојског периода заправо Египћани, који су око 3000.год. п.н.е. напустили Горњи Египат и населили Крит. У колонадама храма краљице Хатшепсут, у Теби, налазе се стубови сродни стубовима критских палата. Међутим, иако због одлика у уметности, разлике у религији су доказ да нема никакве везе Египта и Крита, сем наравно, економске. У средишту египатске религије налази се загробни живот, док је на Криту сасвим другачије. Живот се на Криту схватао као извор радости, као божански дар са неба. Живели су како би смо рекли- ''пуним плућима'', зато је и целокупна минојска уметност прожета животним надахнућем, које се огледа у свим видовима уметничког стварања. Природа, цвеће, птице, забава, младе и лепе девојке, атлете, лов- све су то били мотиви критских сликара.
Посматран у општем контексту, живот критских грађана, ''аристократије и демоса'' текао је у мирољубивој атмосфери. Доказ за то је да нема трагова народног револта, устанака, рушења палата. Може се са извесношћу тврдити да су разлози рушења неких палата природне катаклизме.
Институција владара на Криту знатно се разликовала од положаја и функције владара тадашњих теократских држава Египта и азијског Блиског истока. Судећи по броју, величини палата, и политичком уређењу архајског друштва које описује Хомер, могуће је да је на Криту постојао већи број владара. То су били ''краљеви''- Wanax- и ''краљице'' – Wanassa, врсте старешина одређеног подручја, али не и суверена и монарха са неограниченом влашћу. Они су испуњавали дужности у име заједнице.
На Криту постојало је класно раслојавање, и како истиче М.Матс , неовлашћене класе биле су у вазалном положају према аристократском друштву. Такав однос наметнуо је критским плебејцима обавезе према племићима.
Може се рећи и да је струкутура критског друштва имала карактер краљевских полиса, који ће у грчкој епохи заменити демократски полиси. Узроци и корени оба уређења, која су у суштини блиска, почивају у особинама грчког духа, у његовој склоности ка индивидуализму и независности, ка слободи мишљења и веровања личности и заједнице.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
07:52 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Savremena umetnost Dzemala 0 3,232 13-08-2011 01:58 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Salvador dali - likovna umetnost zekan 0 3,822 09-09-2010 11:43 AM
zadnja poruka: zekan
  Umetnost drevne Mesopotamije Dzemala 0 4,219 01-09-2010 11:23 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Umetnost fotografije i Reneke Dijkstra Vesnica 0 2,738 21-05-2010 02:18 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Senegalska umetnost nekada i sada Vesnica 0 1,971 20-05-2010 08:36 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: