UMETNOST ISLAMA

Jedna od najrasisrenijih i autenticnih formi muslimanske umetnosti je kaligrafsko arapsko pismo. Jedna od karakteristika islamske umetnosti je odsutnost skulpture i figurativne umetnosti uopste. Sam Kuran nas informise o tome da je Muhamed imao negativan stav o idolima, iz cega proistice da je koriscenje figure, slikovnog prikaza religijskih ideja predstavljati najvece svetogrdje. Umetnost koja je nastala u inspiraciji islama u osnovi dekorativna umetnost. U islamskoj religijskoj umetnosti nema nikakvog razloga da se predstavljaju ljudski likovi , jer muslimani veruju da je Bog jedan i baz pomagaca. Muslimani teze idealu koji predstavljaju njegova dela,a ne njegova licnost. Stoga se u dzamijama i drugim gradjevinama religijske namene moze naici na mali broj slika ljudi, ako ih uopste ima.


ARHITEKTURA ISLAMA

Dva velika civilizacijska sredista islama su: Omajadu ciji je centar u Damasku, i drugi kulturni centar ili epoha jeste Abasida, sa sedistem u Bagdadu. Osnovni objekt, verski hram predstavlja dzamija, a fundamentalni njen element je minaret, toranj koji prvo upada u oci posmatracu. Svrha vrha minareta je sto je mujezin (odrastao, ritualno cist muskarac muslimanske veroispovesti) pozivao verinke na molitvu pet puta dnevno. Element “kupole” upucuje ne uticaj hriscanske kulture. Ono sto predstavlja doprinos arhitekturi islama jeste minare, odnosno arabeska – u likovnoj umetnosti. Ornamentika je likovni izraz u kome je ukinut momenat podrazavalackog, realistickog i predmetnog. Arabeska je najkonsekventniji izraz apstraktne ideje “u culnom”, ukoliko uopste “ideju” kao ideju umetnost treba i moze izraziti konkretnom. Arapi su spolja svoje bogomolje ukrasavali ornamentom, posebno u prostoru kupole. U ornamentu vidimo najdosledniji izraz spiritualnosti islamske religije koja ne trpi realizam, obostranost. Za prvi primer islalmske arhitekture se smatra izvanredna Kupola na Steni u Jerusalimu, ciju je izgadnju narucio omajadski halifa Abdumelik ibn Mervan (vladao 685 – 705).Pored arhitekture, umetnicko sredstvo koje je zauzimalo istaknuto mesto u islamskoj umetnosti jeste tkanina. Dve osnovne vrste vlakana bile su vuneno, dobijano od ovaca i laneno, proizvedeno od lana. Svila i pamuk takodje su bili znacajni, jer su se , kao i vuna, relativno lako mogli bojiti jarkim bojama. Kljucnu ulogu koju su imale tkanine u islamskoj civilizaciji mozda najupecatljivije olicava kisva, tkanina kojom je prekrivena Kaba u Meki, za koju se pretpostavlja da je ostatak svetog satora u kome je Bog boravio. Iako je danas kisva uvek crna i na njoj su zlatom izvezeni citati Kurana, u proslosti ona je mogla da bude prakticno bilo koje boje, ukljucujuci belu,zelenu, pa cak i crvenu.

KORISCENA
LITERATURA:

1.
Naslov originala:
THE OXFORD HISTORY OF ISLAM
2000 by Oxford University Press, Inc
New York, N. Y. U. S. A.
-----------------------------------------------
OKSFORDSKA ISTORIJA ISLAMA
Priredio: Dzon L. Espozito
Preveo sa engleskog: Djordje Trajkovic
CLIO 2002


2.
Naslov originala:
Karen Amstrong
A HISTORY OF GOD
The 4000 Year Quest of Judaism, Cristianity and Islam
------------------------------------------------------------------
Karen Amstrong
ISTORIJA BOGA
4000 godina trazenja kroz judaizam, hriscanstvo i islam
Prevela sa engleskog: Marija Linda
NARODNA KNJIGA ALFA 1995


3.
Sreten Petrovic
KULTUROLOGIJA
“Lela” Beograd 2000