Uloga porodice u prevenciji alkoholizma

-S A D R Ž A J -


• Uvod – pojam nastanak i razvoj alkohola ------3-4strana
• Uticaj porodice na alkoholizam------------------5-7 strana
• Oboljenja koja se stvaraju od alkohola---------8-14 strana
• Zaključak -----------------------------------------------15 strana
• Literatura-----------------------------------------------16 strana



Uvod – pojam, nastanak I razvoj alkoholizma

Alkohol spada medu psihoaktivne supstancije koje deluju na centralni nervni sistem, što dovodi do duševnih poremecaja i poremećaja ponašanja kod osobe koja ga koristi.
Trebalo bi naglasiti da je alkohol, pre svega, otrov. Unet u organizam, izaziva teško trovanje, praćeno komom koja se nakon 5-10 časova završava smrću usled paralize centra za disanje. Smrtonosna doza alkohola iznosi i do 5 grama čistog alkohola po kilogramu telesne tezine.
Alkohol predstavlja prečisćenu supstanciju.Pod ovim pojmom se u narodu podrazumevaju žestoka pića (rakije, vinjaci, konjaci, vino, pivo...). Najglavniji sastojak alkoholnih pića je etil alkohol (C2 H5 OH). To je bistra, bezbojna i do izvesne mere, isparljiva tecnost. U vodi se rastvara bez ograničenja. Sva alkoholna pića, uz dodatak jos nekih materija, predstavljaju rastvor etil-alkohola u vodi u određenom procentu. Alkoholna pića predstavljaju psihoaktivne supstancije koje, nakon uzimanja veoma brzo prodiru kroz sluzokožu organa za varenje u krv te ih ona raznosi po celom organizmu, pa i u centralni nervni sistem, sto dovodi do duševnih poremecaja i poremećaja ponašanja.
Najstarije alkoholno piće kod Srba je medovina koja se dobija fermentacijom meda. Pored toga se, od najstarijih vremena zna i za spravljanje piva, a na prostorima Balkanskog poluostrva uzgajala se vinova loza i proizvodilo vino. Dolaskom Turaka na ove prostore počinje proizvodnja žestokih (destilisanih) alkoholnih pića, pa se i njihova potrošnja stalno povecava.
Upotreba alkoholnih pića u prošlosti je bila ograničena na uži krug ljudi i na manje kolicine i to u prigodnim i retkim prilikama (slave, praznici…). U ovom veku, a narocito u poslednjim decenijama, porastom kupovne moci stanovništva proširena je potrošnja alkoholnih pića, narocito žestokih. Nažalost, među ženskim delom populacije sve je veci broj korisnika alkoholnih pića. Odnos broja žena alkoholičarki prema muškarcima je 1:4 na 25. Smatra se da u gradovima ovaj odnos po žene je jos nepovoljniji. Među potrosačima alkoholnih pića su na žalost deca i mladi. Alkoholno piće izaziva opuštanje, deluje umirujuće i sedativno na centralni nervni sistem, stvara se osecaj lažne snage i moci i privid da se nastali problemi ličnosti mogu lakše prevazići ili bar za izvesno vreme, odgoditi, potisnuti. To je ustvari, bekstvo od problema tj. traženje utehe u piću”. Kako je vreme u kome živimo bremenito mnogim problemima koje u manjoj ili većoj meri, oseća svaka jedinka, porodica i društvo (pretnja ratom, smanjene privredne aktivnosti, nezaposlenost, ograničenja u licnom planu, u međusobnim odnosima, pubertet, odrastanje…), to su i prilike koje traže psihičko rasterećenje i opuštanje vrlo često. Svakodnevna upotreba pića dovodi do zloupotrebe, tj. do opijanja i pijanstva. Pijanstvo je stanje smanjene svesti, nekoordiniranosti pokreta (uključujući i misice oka i govorne organe), poremećaj čulne osetljivosti, kinestezičkih osećaja, kao i osećaj ravnoteže, sto je sve praćeno emocionalnim promenama i gubitkom kontrole nad procesima mišljenja. Osoba postane alkoholičar, odnosno bolesnik.
Prema procesima svetske zdravstvene organizacije (SZO), alkoholizam se smatra trećom bolešću savremenog sveta.
1. Bolesti srca I krvnih sudova;
2. Bolesti raka – kancera ( maligne bolesti ).
3. Bolesti alkoholizma