Trovanje streptokokama

Streptococcaceae, tribus mikroorganizama iz familije Lastobacillaceae Winslow. Tribus Streptococcaceae Trevisan deli se po Bergeyevu priručniku determinativne mikrobiologije na: Genus I. Diplococcus Weichselbaum; Genus II Streptococcus Rosenbach; Genus III Pediococcus Balcke; Genus IV Leuconostoc Van Tieghem; Genus V Peptostreptococcus Kluyver i Van Niel.
Strеptоkоkе su grаm pоzitivnе bаktеriје, lоptаstоg оblikа (kоkе), kоје su rаspоrеđеnе u vidu lаncа ili niti. Pripаdајu grupi fаkultаtivnо аnаеrоbnih bаktеriја, nеpоkrеtnе su i nе lučе еnzim kаtаlаzu (kаtаlаzа nеgаtivnе). Nа оsnоvu vrstе hеmоlizе (hеmоlizа-rаzlаgаnjе ćеliја krvi) pоdеlјеnе su nа α, β i γ hеmоlitičkе strеptоkоkе, а nа оsnоvu sаstаvа ćеliјskоg zidа i njеgоvоg аntigеnitеtа u Lеnsfildоvе grupе А-B.

Najvažniji izvor zaraze za okolinu je bolestan čovek ili zdravi kliconoša. Kliconoštvo je češće kod dece nego kod odraslih. U gradskoj sredini ono iznosi od 4-8 % i češće je zimi nego leti, dok se u kolektivima zatvorenog ili poluzatvorenog tipa procenat kliconoša može popeti i do 20%. Bolesnik je zarazan za svoju okolinu za vreme kliničke bolesti, odnosno približno 10 dana. Adekvatno lečenje penicilinom eliminiše mogućnost prenosa infekcije od bolesnika ili kliconoše kod većine za 24 sata. Nelečeni bolesnici, naročito oni sa gnojnim iscetkom iz nosa i ždrela mogu širiti infekciju nedeljama i mesecima.
Bolest se prenosi kapljičnim putem posrednim ili neposrednim kontaktom s bolesnikom ili kliconošom. Širenje infekcije putem predmeta zagađenih iscetkom bolesne osobe ili kliconoše i putem prašine od manjeg su značaja. Moguće su i eksplozivne epidemije streptokokne angine ili šarlaha nakon konzumiranja zagađene hrane, prvenstveno mleka i mlečnih proizvoda. Mleko može biti zagađeno već u vimenu krave koja boluje od streptokoknog mastitisa ili od osobe koja s njime rukuje.

Uvod 3
1 Antigenska klasifikacija streptokoka po Lancefieldovoj 4
2 Streptokoke po Shermanu 5
2.1 Grupa I. Streptococcus pyogenes 5
2.2 Grupa II. Viridans streptokoke 5
2.3 Grupa III. Enterokoki 6
2.4 Grupa IV. Mlečne streptokoke 6
3 Infekcija streptokokom 7
4 Epidemiologija. 8
5 Terapija 9
Zaključak 10
Literatura 11