Poslovno odlučivanje

Značaj odlučivanja za organizaciju

Šezdesetih godina se pojavila nova organizaciona škola, koja je na organizacione probleme gledala sa gledišta odlučivanja. Glavni osnivač tog organizacionog smera je američki poznavalac organizacija Herbert Simon, koji je 1977. godine dobio Nobelovu nagradu za svoje delo o teoriji odlučivanja. Takođe, on je jedini nobelovac sa područja organizacionih nauka.
Kakav značaj Simon daje odlučivanju, najbolje se vidi iz jedne njegove misli koje su veoma često citirane u svetskoj literaturi o odlučivanju:
"Kakvu ulogu igra odlučivanje u vođenju ? Mislim, da je primereno da uzmem određenu slobodu u engleskom jeziku, s tim da ću upotrebiti "odlučivanje" kao sinonim za "vođenje".
"Činjenica je da je najvažnija uloga vođe odučivanje, bez obzira na to da li se radi o rutinskim ili o najvažnijim odlukama za život preduzeća."
Šta je zapravo odluka? Na to svetska literatura odgovara jednoznačno:
Odluka je izbor između dve ili više alternative.
To znači da se lice koje mora da donese odluku nalazi u dilemi. U poslovnom svetu, dilema je stalni pratilac vođa, uz nju je uvek prisutan rizik i koliko je odluka važnija, toliko je veći rizik. Zbog toga se ne smemo čuditi što se području poslovnog odlučivanja poklanja velika pažnja u okviru kompletne nauke o organizaciji i vođenju preduzeća.
Čovek svaki dan odlučuje kako da se obuče (toplije ili ne), da li da nosi kišobran ili ne, šta će jesti za ručak, gde će ići u određeni dan, itd., tj. donosi stotine sitnih odluka. U poslovnom sistemu je isto - svakodnevno se donose više ili manje važne odluke. Najvažnije su :
1. koje ciljeve izabrati za budućnost preduzeća. Ciljevi su stalno prisutni, stalno imamo nameru da ih dostižemo u budućnosti – iako želimo da održimo samo postojeće stanje, kada nemamo nameru da razvijamo nešto novo;
2. na koji način postići ciljeve, koje smo pred sebe postavili. Uvek ima više načina za postizanje cilja, o tome smo pisali u teoriji sistema i to znamo iz škole života;
3. kako rešiti neki problem, koji se pojavio u poslovanju. Problemi i odstupanja od planova su stalni pratioci svakog poslovanja. Ako ništa ne preduzmemo, entropija stalno raste;
4. kako izvršiti neku aktivnost, sa kakvim sredstvima, kada i slično.
Dileme vođa preduzeća počinju izborom ciljeva. Poslovni sistemi nemaju samo jedan cilj, uvek ima više ciljeva i za realizaciju svakog od njih ima više načina i u svakoj realizaciji će se pojaviti neki problem.
Pored toga, svi ciljevi nisu međusobno usklađeni, neki su sigurno u međusobnoj suprotnosti, o čemu smo takođe već pisali.
Odlučivanje je danas mnogo teže nego što je bilo prethodnih desetak godina. Okruženje je postalo veoma komplikovano, nemirno i u njemu je teško snalaženje. Promene su stalne i česte, sa tendencijama ubrzanja. To zahteva ubrzano odlučivanje u sve kraćem vremenu. Dobro odlučivanje postaje sve teže.
Dilema je mnogo, stalno su prisutne i možemo da zaključimo da je odlučivanje stalan organizacioni proces u kome menadžment igra ključnu ulogu.
Mi svakako želimo da naše odluke budu racionalne. Njihova osnova treba da bude razumno razmišljanje, logika, činjenice, objektivna odluka svih važnih faktora sa svim alternativama dolaska do konačne odluke na neki sistematičan način. Najbolje bi bilo ako bi se odluke temeljile na kvantitativnom načinu, koji je poduprt nekom analitičkom metodom, kojom bi izračunali i dokazali da je rešenje optimalno .
Da li je odluka bila racionalna i da li je uopšte bilo potrebno doneti je, sve to možemo saznati kada budu izvršene sve akcije i kada odluka bude realizovana. Nisu retki primeri u zapadnom svetu da su se važne poslovne odluke posle nekoliko godina iskazale kao porazne, rezultirale su gubicima, čak milijardi dolara. Kod donošenja su izgledale veoma razumno i racionalno.
4.4.2 Proces odlučivanja
Svaka odluka, pre svega organizaciona odluka, zahteva određen proces promišljanja, koji je kod individualnih i programiranih odluka bitno kraći nego kod zajedničkih neprogramiranih odluka.
U nastavku ćemo dati šematski prikaz procesa od najjednostavnijih, rutinskih individualnih odluka do zahtevnijih zajedničkih odluka.

Slika 21: Šematski prikaz procesa odlučivanja
4.4.3 Klasifikacija odlučivanja
Odluke možemo klasifikovati u više vrsta, a razlikujemo ih sa gledišta:
 DONOŠENJA (strateške, taktičke, operativne);
 POSTUPKA ODLUČIVANJA (kvantitativne, kvalitativne, ocena alternativne);
 USLOVA ZA ODLUČIVANJE (sigurni, nesigurni, rizični);
 RUTINE (programirane / neprogramirane);
 NIVOA KVALITETA (optimalan /ispod optimalnog)
 NAČINA ODLUČIVANJA (individualan / zajednički)
Svakako, odlučivanje je zahtevan proces i svako ko odlučuje treba i da snosi posledice za svoje delovanje. Razume se, često se posledice odluka "lome na leđima drugih". Iz tog razloga mnogi odlučuju neodgovorno, u žargonu kažemo "od oka", što treba da znači da je odlučivanje bez odgovarajućih informacija.
Ponekad, takva odluka može da se pokaže kao uspešna. Međutim, to je uvek posledica toga što je nasuprot takvog donosioca odluke stajao još gori i još nespremniji donosilac odluka. Na žalost, to se pokazuje u poslovnom svetu u kome naši pregovarači i poslovni ljudi postižu veoma loše rezultate. Čast izuzecima.
Na duži rok svako snosi posledice svojih odluka. Poslovni čovek, koji često donosi loše odluke, neće postići od strane vlasnika očekivane rezultate i neće dobiti poverenje za sledeći mandat i slično. U privatnom životu, posledice naših odluka su vidljivije i mnogo brže.

lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad