Teorija organizacije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Organizacije su formalne grupe ljudi koji imaju jedan ili više zajedničkih ciljeva i raspolažu određenim sredstvima i resursima. Mogu biti uspostavljene od strane države, privatnih lica ili grupa građana iz čega, uz različite načine finansiranja, potiče podela na tri sektora - javni, privatni i civilno društvo. U smislu cilja, organizacije se dele na one sa ciljem da kreiraju određene usluge i ostvare profit (fabrike, poslovne kompanije, korporacije...), kako bi ostvarivale određenu funkciju (vlast, politika, interesne grupe, sindikati, partije) i na organizacije koje za cilj imaju brigu o pojedincima ili prihvatljiv i poželjan uticaj na promenu ljudi i društvene klime i najčešće su neprofitne (NVO, škole, bolnice, univerziteti, zatvori).

Sa aspekta ekonomije, organizacija je akt organizovanja poslovnih aktivnosti, i aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem. Klasična teorija organizacije je u isto vreme i prva škola i prvi poznati sistemski pristup proučavanju problematike iz ovog domena. Ova škola je nastala kao rezultat saznanja do kojih su o teoriji organizacije došli Anri Fajo, Fredrik Tejlor, Maks Veber i njihovi brojni sledbenici.

Klasičan pristup ne predstavlja mozaik relativno konzistentnih stavova nego striktno strukturiranu doktrinu. Red i disciplina su dve osnovne pretpostavke efikasne organizacije, koje se mogu obezbediti putem hijerarhije. Na drugoj strani je pitanje odgovornosti rukovodilaca za efikasno upravljanje organizacijom, odnosno za donošenje odluka i stvaranje organizacione sredine, koja će podržati njihovu implementaciju.

Navedeni problemi se mogu generalno grupisati u dva dela, koja čine osnovu za razlikovanje dve teorije u okviru klasične škole:
•teorija naučne teorije organizacije, koja je izučavala probleme organizacije rada (izvršna funkcija)
•klasična teorija organizacije, koja je izučavala probleme organizacije upravljanja (administrativna funkcija)

Fajolizam

Henri Fajol (fr. Henri Fayol, 1841. - 1925.) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao kolekciju principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo. Fajol je među prvima razradio funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću. Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život.

Fajol je menadžment (upravljanje) opisao kao predviđanje, planiranje (zamišljanje), naređivanje, priređivanje, nadgledanje u toku dostizanja ciljava preduzeća. U tom smislu, on je utvrdio šest ključnih preduzetničkih aktivnosti:
1.tehničke (proizvodnja),
2.komercijalne (kupoprodaja),
3.finansijske (kapital),
4.obezbeđenje (čuvanje imovine),
5.računovodstvene, i
6.menadžerske.

Postavio je i 14 opštih načela upravljanja:
1.Radne divizije - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada
2.Autoritet - obuhvata moć da se daju naređenja i da se utiče na druge
3.Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova
4.Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati naređenja samo od jednog pretpostavljenog
5.Jedinstvo usmerenosti - zajednička grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti cilj
6.Podređenost pojedinačnih interesa opštim interesima - eliminisanje sebičnosti, arogancije, ličnih ambicija
7.Nagrađivanje prema radu - davanje ne samo plata, već i bonusa i različitih benificija
8.Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta
9.Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviših u organizaciji do najnižih
10.Poredak - Red - obezbeđuje da se stvari nalaze na svom mestu
11.Pravičnost - fer i pošten odnos između zaposlenih u organizaciji
12.Stabilnost položaja zaposlenih - planiranje kadrova
13.Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji
14.Duh zajedništva - obezbeđivanje harmonije unutar organizacije

Što se tiče znanja koja su potrebna u odredjenoj vrsti preduzeca, Fajol kaže da komercijalna, zaštitna, finansijska i raunovodstvena znanja u podjednakoj meri trebaju malim i velikim preduzećima, dok velika preduzeća imaju veću potrebu za administrativnim znanjima, a manju za tehničkim, dok je kod manjih preduzeća obrnuto.

Tejlorizam

Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor, 20.03.1856 – 21.03.1915.) je počeo kao običan radnik, da bi se ubrzo po zaposlenju školovao i da bi za relativno kratko vreme postao inženjer. Svoja iskustva i saznanja je, u najvećoj meri, stekao u industriji čelika SAD – Midvel Steel Company i Bethlehem Steel Company. U početku rada u čeličani bio je orijentisan više ka tehničkim pitanjima i istraživanju rada u pogonu. Radeći jedno vreme kao supervizor i nadzornik pokušao je da popravi odnose sa radnicima.

Tejlor je shvatio šta iritira radnike i šta ih odvraća od većeg učinka i većeg zalaganja u radu:
•loš, neadekvatan menadžment, sa neprimerenim načinom postavljanja radnih normi, neprimerenim i nepouzdanim sistemom ocenjivanja uspešnosti radnika u radu, nedelotvornim konceptom obučavanja radnika i slično. Taj i takav menadžment stvara nezadovoljstvo i otpor kod radnika čija praktična posledica je organičavanje njihovog učinka, tačnije „organičavanje proizvodnje“ daleko ispod moguće.

Kako je ova pojava nanosila velike štete tadašnjoj američkoj privredi, a kako je poboljšanjem menadžmenta mogla da se otkloni, to se Tejlor prvo angažovao na njenom rešavanju, a zatim i na rešavanju drugih problema niske efikasnosti u radu američkih radnika izazvane lošim menadžerskim sistemom.