Teorija evolucije (2)

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz biologije i ekologije.

U drugom razredu osnovne škole dobili smo za domaći zadatak da po dva ili tri zadana pojma povežemo u jednu rečenicu. Smisao tog zadatka nije mi bio jasan, a tako je ostalo sve do danas. Razmišljao sam (samo u drugim terminima) kako između bilo koja dva pojma mogu pronaći vezu, postojeću ili potencijalnu, a to znači da je mogu pronaći i za svaka tri pojma pa čemu onda uopše sve to?
Sve je na svetu povezano, bio je moj zaključak, s kojim se i danas slažem.
Što god na svetu pokušali objasniti, želite li to objasniti u potpunosti, ili barem potpunije, shvati ćete da morate objasniti još nešto, a da biste to objasnili, morate objasniti još nešto drugo i tako unedogled. Darvinizam je za to odličan primer i zato meni vrlo drag. Za razliku od većine drugih teorija čiji tvorci, poput trainspotera, koji žele razumeti samo mali deo sveta, onaj kojeg mogu kontrolisati, nameravaju svojim teorijama malog ili srednjeg dometa objasniti samo mali deo sveta, i pritom obično zaboravljaju napomenuti da su to samo delovi priče, puno šire priče, za razliku od njih, darvinizam je još od svog rođenja bio svestan kompleksnosti sveta o kome govori.
Nažalost, baš zbog te svoje nepovršnosti je za mnoge bio i ostao preglomazan, presložen da bi se njime pošteno pozabavili. To se odnosi na razne stručnjake – prvenstveno političare, razne teoretičare iz područja tzv. društvenih nauka i teologe, no i mnoge druge – koji su ga pogrešno tumačili i na temelju toga onda donosili svoje zaključke, ali i na stručnjake bliske biologiji (iz područja medicine, veterine i drugih) koji, uprkos tome što raspolažu informacijama o darvinizmu, ne sagledavaju te informacije sa veće širine nego što im to nalažu granice struke. Posledica svega toga je da za većinu ljudi danas darvinizam predstavlja samo jedan deo biologije; deo jedne od nauke, koji nema nikakve veze s njihovim životom. No, da znaju drugačije, znali bi da ne moraju toliko «filozofirati» oko mnogih problema i pitanja s kojima se svako malo susreću, jer za njih već postoje objašnjenja.
Ovo što sliedi je vrlo skučen pregled ideja koje o svijetu imaju darvinisti.
1809. godine J.B. Lamark izneo je prvu oširnu teoriju o evoluciji. Tri su osnovne misli karakteristične za lamarkističko shvatanje evolucije. Prva je uverenje da se biljke i životinje menjaju zbog potreba (nekada tumačenih kao želje) organizama da se prilagode svojoj okolini. Druga kaže da se organizmi tim prilagođavanjem usavršavaju, postaju sve bolji. Tako lamarkizam podrazumeva da evolucija ima svrhu, a to je napredak prema sve savršenijim oblicima. Treća misao objašnjava kako se to odvija i kaže da se pojedini organizmi tokom svog života menjaju; prilagođavajući se okolini razvijaju neke sposobnosti, koje onda prenose svojim potomcima. Takvo nasleđivanje kasnije je nazvano naseđivanje upotrebom ili meko nasleđivanje.

Žirafe istežu svoje vratove zbog potrebe da dohvate lišće koje je visoko na granama i tako izdužene vratove nasleđuju njihovi potomci, koji zato mogu dohvatiti više lišće tj. savršeniji su nego što su na početku bili njihovi preci. Ukoliko se većina lišća nalazi na još