Templari

Red siromašnih vitezova Solomonovog hrama, poznatiji kao Red hrama ili Vitezovi templari, osnovao je francuski plemić Ig de Pajen (Hugue de Payen) oko 1119. u Jerusalimu. Sveti Grad, koji se vratio u hrišćanske ruke posle Prvog krstaškog rata završenog pre 20 godina, bio je glavno odredište hodočasnika iz Evrope. Oni su dolazili u gomilama, nesvesni opasnosti u koju srljaju – putevi oko Jerusalima behu ozloglašeni zbog bandi razbojnika koje su harale njima, i koji su vrebali putnike na Sveta mesta.

Ponekad su ti razbojnici bili Saraceni - ponekad propali krstaši. Da bi se suprostavio toj opasnosti, Ig de Pajen je sakupio grupu od devet vitezova koji su imali zadatak da stanu u zaštitu hodočasnicima. Ig i njegova braća nisu se uklapali u uobičajenu predstavu koju imamo o vitezovima. Oni nisu imali novca, nosili su odeću koja im je poklonjena i u prvim godinama svog postojanja stalno im je nedostajala oprema i novi regruti. Pa ipak su 1129, na Saboru u Troju, templari gotovo preko noći postali junaci hrišćanske Evrope, a papa je između 1139. i 1145. izdao tri bule u kojima je proklamovano da se templarima daje gotovo apsolutna moć, te da oni ne odgovaraju nikome drugome do samom papi. Bio je to jedan od najkrupnijih obrta u srednjem veku, ako ne i u čitavoj evropskoj istoriji.

UVOD 3
1 Uspon templara 4
2 Pravilnik i svakodnevni život templara 5
3 Priliv poseda i novca 7
3.1 Papsko priznanje 8
4 Struktura templarskog reda 9
4.1 Gral 11
5 Kulturni i društveni doprinos Templara 11
6 Gašenje reda 14
6.1 Optužbe protiv templara 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18
Dodatak I – Hronologija 19
Dodatak II – Spisak velikih majstora 21