Svetski novac

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,089
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Svetski novac
Novac koji funkcioniše u nacionalnim granicama jedne zemlje razlikuje se od novca koji funkcioniše u drugim zemljama. Ta razlika je kako formalnog karaktera (monetarno ime, oblik, itd.), tako i suštinske prirode (količina roba koja se može kupiti za jednu monetarnu jedinicu) Svaka država u svojim granicama određuje, snagom svoga autoriteta, sve relevantne elemente svoje novčane jedinice obavezujući sve aktere u ekonomskom životu da je primaju kao zakonsko sredstvo plaćanja. Međutim, razvojem međunarodne robne razmene, robna vrednost poprima širi značaj osvajajući nove prostore, robna vrednost postaje univerzalna.

Kako je papirni novac došao na mesto zlatnog novca, to oslobađanje papirnog novca od lokalnih osobenosti, ili skidanje nacionalnog ruha, znači njegovo vraćanje u svoj prvobitni oblik, u robu koja u svom prvobitnom obliku služi kao univerzalna roba, kao utvrđeni i opšte prihvaćeni standard, kojim se izražava vrednost svih drugih roba, tj. vraćanje u zlato. U tom svom prirodnom obliku, kao i svaka druga upotrebna vrednost, zlato se u međunarodnoj robnoj razmeni i drugim oblicima međunarodnih ekonomskih odnosa javlja kao univerzalni ili svetski novac. Medutim, treba odmah reći da zlato danas nema takvu, ili bar nema tako veliku ulogu u međunarodnim ekonomskim odnosima. Zlato je zaista funkcionisalo kao apsolutni svetski novac, samo u periodu tzv. čistog zlatnog važenja.

U međunarodnim ekonomskim transakcijama (prodaji i kupovini roba, usluga, itd.) uvek su u pitanju odnosi između ekonomskih subjekata dveju zemalja. Njihova pripadnost različitim monetarnim sistemima nameće pitanje oblika plaćanja. S jedne strane, sasvim je normalno što izvršilac plaćanja (kupac ili dužnik) treba da obavi određeno plaćanje u svojoj nacionalnoj valuti. S druge strane, takođe je normalno što primalac plaćanja (prodavac ili poverilac) treba da primi to plaćanje u svojoj nacionalnoj valuti. To znači da novac izvršioca plaćanja ne samo što mora da skine svoje nacionalno ruho, već mora i da obuče nacionalno ruho novca primaoca plaćanja. Jednostavno, novac jedne zemlje treba da se konvertuje ili pretvori u novac druge zemlje.

Saznanje o tzv. intervalutarnom kursu može da se temelji na upoređivanju kupovnih snaga jedinice nacionalne valute na domaćem tržištu svakog učesnika posmatrane transakcije. Pri tom, pod kupovnom snagom novca podrazumeva se količina roba (određenih, reprezentativnih roba) koja se može kupiti na domaćem tržištu za jedinicu domaće valute. U zavisnosti od kretanja cena na unutrašnjem tržištu (što za izvesne robe može biti i stvar politike cena) stalno će se menjati kupovna snaga novca, pa samim tim i intervalutarni kurs.

U savremenim uslovima funkcionisanje deviznih kurseva nije samo rezultat neusklađenosti ponude i tražnje valuta, već i intervencije monetarnih vlasti (najčešće centralnih banaka), i drugih mera ekonomske politike (restrikcija uvoza roba i usluga, na primer). Zbog toga ostvarenje ravnotežnog deviznog kursa, koji izravnava ponudu i tražnju određene valute, najčešće je rezultat konkretnih mera, a manje posledica spontanih tržišnih snaga na tržištu novca. Zbog toga se takav devizni kurs naziva manipulisanim deviznim kursom.

Inače status konvertibilnosti ima samo ograničen broj valuta. To su po pravilu valute onih zemalja koje imaju zdravu i snažnu privredu i koje imaju najznačajniji udeo u svetskoj trgovini. Naime, da bi jedna valuta bila konvertibilna, moraju da budu zadovoljene neke osnovne pretpostavke. Pre svega, uprošćeno govoreći, izvoz proizvoda i usluga treba da bude jednak ili veći od uvoza (ravnoteža, ili tzv. suficit u platnom bilansu), a da to ne bude posledica značajnijih uvoznih restrikcija, odnosno ograničenja (visokih carina i slično). Takva kretanja u platnom bilansu jedne zemlje moraju da budu prisutna više godina, i moraju biti ozbiljno testirana, pre nego što se nacionalna valuta „proglasi konvertibilnom. Ravnoteža u ekonomskim odnosima sa inostranstvom ili, što je još povoljnije, određeni višak izvoza nad uvozom omogućuje zemlji da iz tako ostvarenog prihoda odnosno deviza, udovolji zahtevima stranih subjekata u pogledu konverzije domaće u stranu valutu. Drugačije rečeno, kroz takve višegodišnje odnose s inostranstvom zemlja o kojoj je reč pribaviće značajnije monetame rezerve (tj. masu stranih sredstava plaćanja, odnosno valuta) koje će garantovati da se mogu zadovoljiti zahtevi za konverzijom domaće za stranu valutu. To je naročito značajno u početnom periodu konvertibilnosti, kada je veliki pritisak imaoca domaće valute u pravcu njene konverzije u neku drugu snažniju valutu. Taj pritisak jenjava onako kako se povećava poverenje u privredu te zemlje, odnosno njenu valutu.

Nasuprot konvertibilnim, stoje druge valute koje nemaju taj status. One ne mogu funkcionisati kao svetski novac, naravno isključujući valutni bilateralizam ili pak regionalni multilateralizam. U odsustvu konvertibilnosti domaće valute, a zbog mogućih problema koji iz toga mogu proizići na planu ekonomskih odnosa sa drugim zemljama, bilateralnim sporazumima mogu se ugovoriti plaćanja u trećoj valuti, itd. Za jedan broj srednje razvijenih zemalja i većinu zemalja u razvoju, veoma je teško postići stabilan, uravnotežen razvoj nacionalne ekonomije, što je za uvođenje konvertibilnosti valute od prvorazrednog značaja. Takvi preduslovi (i drugi koji u kontekstu ovog razmatranja nisu pomenuti) nisu se stekli u velikom broju zemalja.


------------------------------------------------------------------
Barać, S. sa saradnicima., "Praktikum za bankarstvo", Fakultet za menadžmet i bankarstvo, Beograd, 2008. ( poglavlje I i II ).Ekonomski institut, Beograd, 1995.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:46 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Novac - Seminarski rad Dzemala 0 1,631 29-08-2011 02:06 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Seminarski rad na temu- Novac kao sredstvo plaćanja indirah83 1 3,854 17-11-2009 11:03 PM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: