Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Organizacija kao pojam se može posmatrati sa dva aspekta. U užem smislu oragnizacija je deo ljudske aktivnosti. U širem značenju može da se odnosi na sve ljudske aktivnosti. “Organizacija predstavlja mehanizam strukture koji omogućava elementima te strukture da skupa deluju efikasno.” Pojam “organizacija” čini statički pristup po kome se opisuje struktura određenog sistema povezivanja ljudi.
Organizovanje je menadžment funkcija kojom se projektuju i uspostavljaju odnosi među aktivnostima i ljudima uključenim u pribavljanje, alociranje, korišćenje i zamenu organizacionih resursa. Krajnji rezultat organizovanja je “organizacija”. Nezavisno od veličine svako preduzeće mora biti organizovano. Pojam “organizovanje” predstavlja dinamički pristup datom sistemu povezivanja ljudi.
Proizvodnja je društvena i ekonomska delatnost u kojoj proizvođač koristi sredstva za rad, predmete ili proizvode ranijeg ljudskog rada (poluproizvode), i prerađuje ih u nove proizvode, menjajući jednu upotrebnu vrednost u drugu, radi zadovoljenja ljudskih potreba.
U cilju zadovoljenja svojih potreba, ljudi menjaju prirodu, prilagođavajući je procesom proizvodnje u različite oblike. Stupanjem na ekonomsku scenu teorije sistema i pristup proizvodnji se menja, tj. proizvodnja se takođe posmatra kao sistem (slika 1.).
Organizacija je podsistem okruženja, ali pošto je i sama složen sistem sadrži i svoje podsisteme. Proizvodnja je sinteza tri podsistema:
Društvenog,
Tehničko – tehnološkog,
-Organizacionog.
“Organizovanje proizvodnje bavi se problemima i odnosima koji u procesu rada subjekta proizvodnje nastaju u vezi i povodom rada, predmeta rada i sredstava za rad.”
U užem smislu organizovanje proizvodnje predstavlja organizovanje tehnološkog procesa od prve do poslednje operacije. To je organizacija radnih mesta, unutrašnjih tokova, režima rada zaposlenih i mašina, kontrole i opštih službi. U širem smislu organizovanje proizvodnje obuhvata organizovanje u užem smislu kao i izbor delatosti preduzeća, proizvodnog programa, zatim izbor i projektovanje tehnološkog postupka i organizacione strukture.
Budući da svoju misiju ostvaruje u konstelaciji ekonomskih, političkih, demografskih, ekoloških, privredno – sistemskih i drugih faktora koji deluju na određenom, ekonomski i politički omeđenom prostoru, za preduzeće je relevantno da sagleda i predvidi intenzitet njihovog uticaja na poslovanje preduzeća. Navedeno uključuje prepoznavanje bližeg (ciljnog) i daljeg (opšteg) okruženja.
Bliže okruženje (poslovno ili konkurentsko okruženje) je prvi krug poslovnog horizonta u kojem se sagledavaju faktori koji opredeljuju mogućnost pribavljanja resursa i položaj preduzeća na tržištu prodaje. Radi se o poslovnom okruženju u kojem se sagledava: konkurentska pozicija preduzeća, profil potrošača, dobavljači, kreditori i tržište rada. Dalje ili posredno okruženje čine faktori koji su izvan kontrole preduzeća, a koji indirektno opredeljuju poslovni ambijent, te se takođe moraju uključiti u vidokrug posmatranja i predviđanja.
Obzirom na uslove u kojima preduzeće u današnje vreme posluje neophodno je da zauzme aktivan stav prema okruženju i promenama u njemu. Tržište postaje bojno polje u kome se svi bore da zauzmu svoje mesto. Sve ovo je doprinelo afirmaciji koncepcije strategijskog menadžmenta kao mehanizma upravljanja preduzećem.
ISTORIJA RAZVOJA POŠTANSKOG SAOBRAĆAJA
Početak pružanja poštanskih usluga nameće se kao potreba za prenošenjem poruka na bezbedan i pravovremen način, te stoga istorijat poštanskog saobraćaja u Srbiji dug 165 godina, započinje prenosom pošte konjanicima, glasnicima - tatarima, kasnije diližansama, a potom putem železnice, automobila, parobroda i aviona.
Na prošlosti, pozitivnim i negativnim iskustvima gradi se budućnost.
Od prvih pošta - menzulana iz 19. veka koje su bile prethodnice današnjih modernih zdanja proteklo je mnogo decenija. Danas, u 21. veku, sa razvojem telekomunikacija i drugih vidova komunikacija u mnogome se izmenio profil i struktura poslovanja pošte. Današnja moderna zdanja apsolutno odgovaraju potrebama savremenog društva, te u tom smislu idemo u korak sa vremenom.
Najznačajniji datumi kroz istoriju razvoja poštanskog saobraćaja:
• 25. maja po starom, odnosno 7. juna 1840. godine po novom kalendaru u Srbiji otpočela je sa radom prva Pošta na Kalemegdanu u Beogradu
• 1866. godine donet je Prvi Zakon o poštama i izdata je prva poštanska marka
• 1874. godine u Bernu, Srbija uz 21 zemlju sveta postaje osnivač Svetskog poštanskog saveza
• 1945-1990. godine prema važećim zakonima Pošta funkcioniše kao državno preduzeće
• 1990. godine osniva se JP PTT saobraćaja „Srbija"
• 1997. godine preduzeće se transformiše u Holding
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
