Stres

Stres je deo našeg života. Život bez stresora i stresa ne bi bio samo neprirodan nego i dosadan. Iako će gotovo svako reći da je stres vrlo lako definisati, to ipak nije tako. U literaturi se u posljednjih stotinu godina može pronaći veliki broj različitih definicija stresa. Problem postavljanja definicije stresa leži u tome što stres čine skupine različitih iskustava, životnih puteva, reakcija i ishoda, uzrokovanih širokim rasponom različitih dogañaja ili okolnosti.

U najširem smislu stres je tjelesna i psihološka reakcija na vanjske i unutarnje stresore. Stres dakle nije situacija u kojoj se pojedinac našao, već reakcija na tu situaciju1. Zbog složenosti odnosa izmeñu stresnih situacija, procjene ugroženosti i procjene mogućnosti suočavanja sa situacijom kažemo da stres nastaje kad pojedinac u nekoj situaciji procjeni da postoji nerazmer izmeñu zahteva koji se na njega postavljaju i njegovih mogućnosti odupiranja kao i kad procjeni da nema dovoljno socijalne potpore koja bi mu pomogla u suočavanju sa stresom. Stres je veoma lično iskustvo, djeluje na sve aspekte pojedinca te je faktor rizika za mnoge zdravstvene probleme.

Emocionalno stanje (ili raspoloženje) koje rezultira iz razlike izmeñu zahteva i sposobnosti osobe da se nosi sa stresom odreñuje radni stres2. To je subjektivni fenomen, koji se osniva na činjenici da osobe poznaju svoje mogućnosti nošenja sa zahtevima radne situacije. Stresna situacija može postati negativno iskustvo s emocionalne tačke gledišta, koje se može povezati s neugodnim osećajem anksioznosti, napetosti, depresije, ljutnje, umora, nedostatka motivacije za rad i zbunjenošću.

Današnji čovek je, zahvaljujući zahuktalom razvoju nauke i tehnike koje omogućavaju da se njegovo kretanje svede na najmanju moguću meru, sve manje fizički aktivan. Zarobljen urbanim, ubrzanim načinom života, opterećen stresovima i velikim
psihofizičkim naprezanjima na poslu, on se po okončanju radnog vremena oseća veoma umorno – slomljeno bezvoljno i apatično. Postavlja se pitanje gdje to vodi i čemu služe stečena materijalna dobra ako je toliko iscrpljen da ne može u njima da uživa.

Krajem 20. veka radni stres je proglašen za „bolest 21. veka“ od strane WHO i UNESCO-a3. Predviña se da će u budućnosti napetost i stres na radnom mestu biti glavni uzroci dezorganizacije radnih timova.

Da bi uopšte mogli govoriti o načinima prevencije stresa na radnom mestu, potrebno je prvenstveno razumjeti šta je to stres. Učeći o stresu, njegovim izvorima i simptomima, lakše ćemo razumjeti njegove efekte, a samim tim i načine na koji da ih reduciramo, odnosno u krajnjoj meri eliminišemo.




-------------------------------------------------------------------------
1 Mladen Havelka, Zdravstvena psihologija, “Naklada Slap”, Jastrebarsko, 1998.
2 Research on work-related stress. European Agency for Safety and Health at Work, 2000. Luxembourg, 2000.