CENTRALNA BANKA KAO UČESNIK NA TRŽISTU NOVCA

SADRZAJ:

I. Pojam centralne banke
1. Uvod, pojam centralne banke 4
2. Metodi realizacije funkcija centralne banke 4
3. Formiranje i nastanak CB u Srbiji 5
4. Imovina NBS 8
5. Organi NBS 8

II. Operacije na otvorenom tržištu
1.Pojam operacija na otvorenom tržištu 12
2.Efekti operacija na otvorenom trzistu 12
na kamatne stope i rezerve
3.Centralna banka kupuje HOV 13
4.Centralna banka prodaje HOV 13
5.Operacija kupovine 14
6.Operacija prodaje 15
7.Ofanzivni ciljevi 15
8.Defanzivni ciljevi 15
9.Operacije na otvorenom tržistu u okviru NBS 16
10.Vrste transakcija HOV 16
11.Učesnici 17
12.Aukcije 18
13.Dostavljanje ponude 19
14.Obaveštavanje o prihvatanju ponude 20
15.Neposredna kupoprodaja HOV 20
16.Cena ,plaćanje ,prenos HOV 20

III. Centralna banka na deviznom tržištu
1.Pojam 24
2.Učesnici 26
3.Devizno tržište na teritoriji Srbije 27

IV. Zaključak 32



Uvod

Bankarski sistem jedne zemlje određuju vrste bankarskih organizacija, način na koji su osnovane, prava upravljanja, obaveze održavanja, likvidnost i snošenje rizika.
Centralna banka je jedna od najznačajnijih institucija u svakoj zemlji. Za centralnu banku Will Regers kaže: "od početka svijeta tri su velika otkrića: vatra, točak i centralno bankarstvo"
Osnovni razlog formiranja centralnih banaka u istoriji je potreba države da prikupi sredstva koja su joj potrebna za pokriće svojih izdataka.Cenralna banka je neprofitna organizacija, što svakako nije slučaj s ostalim bankama.Centralna banka takođe ne uspostavlja direktne kreditne odnose s nebankarskim sektorom, osim s državom.Zato možemo reći da ne postoje konkurentni odnosi između centralne banke i drugih banaka.
Centralna banka treba da bude odgovorna za vođenje monetarne politike, gdje pre svega govorimo o:
 stabilnost cijena
 ekonomski rast
 puna zaposlenost
 stabilan platni bilans
Međutim, prednost se daje stabilnosti cijena, čime valarizuje značaj stabilnosti nacionalne valute za ravnotežna privredna kretanja.
S jedne strane strane centralna banka je novčana industrija u mjeri u kojoj formira opticajni novac, a s druge strane je bankarska institucija koja upostavlja kredite i depozitne poslove s bankama, državom i inostranstvom.
Centralna banka je takođe odgovorna za uspostavljanje likvidnosti makroekonomskog sistema, snabdevajući poslovne banke potrebnim sredstvima i kreditima.Centralne banke se javljaju kao zajmodavci u krajnjoj instanci.


Imovina NBS

NBS koristi imovinu Republike Srbije u obliku:
1) dinarskih i deviznih kratkoročnih i dugoročnih plasmana
2) deviznih sredstava
3) hartija od vrijednosti
4) pokretnih i nepokretnih stvari
Obavljajući svoje poslove NBS ostvaruje prihode od:
- kamata i drugih prihoda
- kamata na kredite
- od naknada za vrsšnje usluga
- kupovinom i prodajom HOV
- od pozitivnih kursnih razlika
Od prihoda koja ostvari NBS je dužna da izmiri sve rashode koji su nastali u toku poslovanja. Kapital NBS sastoji se od osnovnog kapitala i posebnih rezervi
Minimalni osnovni kapital NBS iznosi 10 milijardi dinara i formira se iz viska prihoda nad rashodima.
Posebne rezerve formiraju se iz viška prihoda nad rashodima u visini 30 ostvarenog prihoda nad rashodima.
Da bi efikasno djelovala i obavljala svoje funkcije, potrebno je da ima institucionalnu nezavisnost. Realna osnova za nezavisnost gradi se na osnovu povjerenja koje je NBS izgradila kod svih transaktora.
Povjerenje se gradi na osnovu :
1) sposobnosti centralne banke da pruža kvalitetne analize o privrednim kretanjima
2) sposobnosti centralne banke da u parlamentarnim demokratijama daje nestranačke savjete vladi
3) uslov za faktičku samostalnost je i relativno razvijeno tržiste kapitala
4) bitna je i puna afirmacija poslovnih banaka kao samostalnih finansijskih institucija.