Strasti i interesi

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Strasti i interesi
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Kada su se pojavili bankarstvo, trgovina i profit, odnosno sticanje bogatstva shvatani su kao najgore osobine ljudi i bili masovno odbacivani i osudjivani. U srednjem veku je sveti Avgustin osudio pohlepu za novcem kao jedan od tri glavna greha palog čoveka. Tada jedino što je bilo prihvatano je bila težnja za dokazivanjem, herojstvom i ona je bila prihvaćena od strane viteškog etosa.
Makijaveli je svojim delom „Vladalac“ pokušao da pokaže vladarima kako treba da vladaju. On je smatrao da se dobra vlast može uspostaviti jedino ako se dobro poznaju ljudska priroda i da ljude treba shvatiti onakve kakvi jesu a ne onakve kakvi bi trebalo da budu.
„Filozofija posmatra čoveka onakvim kakav on treba da bude, pa tako ne može koristiti nego vrlo malom broju ljudi koji žele da žive u Platonovoj državi a ne u Romulovoj kloaci. Zakonodavstvo posmatra čoveka onakvim kakav jeste da bi ga učinio korisnim za ljudsko društvo.“
Ovo naglašava i Ruso kad kaže da je osnova za vladavinu shvatiti kakvi ljudi zaista jesu, a zakone onakve kakvi mogu da budu. U periodu renesanse javlja se nova misao. Ona se sastoji u tome da ne treba država suzbija strasti, već da te strasti treba da se koriste jedne protiv drugih , da bi se tako izgubilo njihovo negativno dejstvo i dobilo pozitivno. Ova ideja se mogla sresti u sedamnaestom veku. Mandevil je u osamnaestom veku bolje obradio ovu teoriju i smatrao da ono što je bitno jeste da se strasti kao „privatni poroci“ koriste tako da one deluju za ostvarenje „opšte dobiti“. Adam Smit je teške izraze „strast“ i „porok“ zamenio pojmovima koji su blaži, a to su „korist“ i „interes“. Ovako preimenovani pojmovi su prihvaćeni i korišćeni kao vodeće načelo liberalizma u devetnaestom veku u ekonomskoj teoriji.
U periodu iracionalizma, borbe izmedju dobra i zla su bile prisutne kroz alegorije, a mesto te borbe je bila čovekova duša. Medjutim, kasnije u racionalnom periodu je ta borba drugačije predstavljena. U sedamnaestom veku su Bekon i Spinoza izneli svoje shvatanja u kojima se strasti suprotstavljaju jedne drugima, a rezultat jeste dobrobit čoveka. Spinoza je istakao sledeću predpostavku:
„Afekat može biti obuzdan ili uklonjen samo afektom suprotnim i jačim od afekta koji treba odbuzdati.“
Bekon kaže da se strasti mogu kontrolisati, njima treba manipulisati i suprotstavljati jednu drugoj. Shvatanje koje je bilo slično Spinozinom je shvatanje Hjuma samo što je on rekao da strasti nemaju pristup razumu: „razum jeste, i treba da bude, jedino rob strasti“. One je objašnjavao da je luksuz zlo, ali da je ipak manje zlo od lenjosti, koja može prouzrokovati progon luksuza.

„.... dva suprotna poroka u državi mogu biti korisniji nego bilo koji od njih pojedinačno; ali, nikad ne dozvolimo sebi da sam porok proglasimo korisnim.“
Hjum je smatrao da se jedan porok može lečiti drugim i da se prednost treba dati onom poroku koji je najmanje štetan po društvo. Ova njegova teza da se jedna strast može usmeriti jedna protiv druge je postala značajna u osamnaestom veku. Tu ideju izražava i Vovnarg:
„Strasti su suprotstavljaju strastima i jedna može da posluži kao protivteža drugoj.“
Ova ideja je započeta u sedanmaestom veku još dok je ljudska priroda bila slabo poznata i mračna, dok su se strasti smatrale negativnim i opasnim, a onda su počeli da se istražuju i strasti i ljudska priroda. U Americi je ova ideja o protivteži strasti korišćena da bi se stvorio ustav. Tada Hamilton daje razloge zbog kojih opravdava princip ponovnog izbora za predsednika:
„Ako bi se na tom položaju našao pohlepan čovek, on bi, imajući na umu vreme u kojem će u svakom slučaju morati da ostane bez prihoda koje uživa, osećao sklonost, kojoj se takav čovek ne bi mogao lako odupreti, da što bolje iskoristi mogućnosti koje uživa, dok one traju, i možda ne bi oklevao da se posluži najpokvarenijim sredstivima....“
Takodje se i sam princip podele vlasti može objasniti pomoću ove protivteže. Ambicije jednog ogranka vlasti se moraju suprotstaviti ambicijama drugog. Ovim se misao vraća na početak – državu; dakle počelo se državom, pa se razmotrio problem individualnog ponašanja i završeno je u teoriji politike.
Ideja da se ljudske strasti mogu obuzdati korišćenjem drugih strasti navela je na to da se odredi koje su strasti koje imaju ulogu ukrotitelja, a koje su sa druge strane. Na osnovu ovog javlja se doktrina društvenog ugovora. Hobs se pozivao na nju kad je govorio o osnivanju države, koja treba da postoji da bi rešila problem koji ljudi imaju sa strastima. Njegovi savremenici su smatrali da je za tako trajno rešenje ipak potrebno da se bolje raspodele uloge, da se ljudski interesi suprotstave strastima.
Termin interes kad se javio u šesnaestom veku nije označavao samo materijalnu korist, već celinu ljudskih težnji. Zapravo, prvobitno pojam interesa nije imao veze sa pojednicima i njihovim materijalnim koristima i težnjama za materijalnim dobrima. Ideja interesa se razvila kod Makijavelija i ušla u upotrebu početkom sedamnaestog veka. Tada se on počeo koristiti u veoma širokom značenju. Medjutim i tada su izvesni procesi sužavali značenje termina na težnju za materijalnim dobicima. Na tu temu je La Rošfuka napisao:

„Pod rečju interes ja ne podrazumevam uvek onaj interes koji se odnosi na bogatstvo, nego najčešće onaj koji se odnosi na čast ili slavu.“
Žan de Silon je uočio razvoj značenja pojma i istakao pozitivnu ulogu koju on ima u održanju života i društva. On govori o postojanju različitih interesa, „interes savesti, interes časti, interes zdravlja, interes za bogatstvo.“ Ali ipak je negativna konotacija interesa vezana upravo za interes bogatstva. To je možda zato što je ranije interes bio vezivan za pozajmljivanje novca. Adam Smit je raspravljao o najvažnijem ljudskom motivu, želji za poboljšanjem života:
„Povećanje bogatstva jeste sredstvo pomoću kojeg najveći deo ljudi namerava i želi da poboljša svoje životne uslove“.
Ovde dolazi do spajanja zamisli o ideji protivteže strasti i doktrine o interesu, koje obe potiču od Makijavelija. U sedamnaestom veku se pohlepa uzima kao najprljavija strast i najsmrtniji greh. U osamnaestom veku se nastavlja rasprava o interesima kao nečemu čime se može objasniti individualno ponašanje. Kad je strast okarakterisana kao destruktivna i razum kao nedelotvoran ono što je ljudima bila nada jeste delovanje interesa koji su mogli da utiču na obe ove kategorije. Medjutim, postoje i oni koji su ovo kritikovali. Medju njima je Bosije koji kaže da se ne može napraviti dobar izbor izmedju strasti i interesa, jer i jedno i drugo kvare čoveka. Takodje, postojalo je i mišljenje da ljudi ne mogu da spoznaju svoje interese.
U osamnaestom veku je mišljenje da su interesi iznad svega bilo dosta kritikovano. Do promena u shvatanju strasti dolazi postepeno od sedamnaestog do osamnaestog veka. U sedamnaestom one su smatrane destruktivnim, a već u osamnaestom je na njih gledano kao na kreativnu snagu. Tad se javlja misao da bi svet u kojem postoje i deluju strasti bio mnogo bolje mesto nego svet u kojem deluju samo interesi. Ovakvo gledište iznosi Hjum:
„... državni razlozi, za koje se pretpostavlja da jedini utiču na veća monarha, nisu uvek motivi koji u njima preovladjuju;... blaži osećaji zahvalnosti, časti, prijateljstva, velikodušnosti često mogu, kako kod vladara tako i kod privatnih osoba, da budu protivteža tim sebičnim razlozima.“
Prednosti sveta kojim vladaju interesi je predvidivost ljudskog ponašanja. Ser Džejms Stjuart je smatrao da se treba dati prednost individualnom ponašanju koje je vodjeno vlastitim


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
04:44 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: