Srpske epske narodne pesme 2

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Na osnovu arheoloških podataka kojima nauka raspolaže i proučavanjem života i danas primitivnih plemena utvrđeno je da je usmena (narodna) književnost nastala u najdavnijih vremenima čovekove istorije. Ta probitna književnost imala je sasvim primitivne oblike. Ona je u početku, živela kao sastavni deo pesme i igre, pa se tek u kasnijim periodima počela da izdvaja kao samostalna umetnost.
I stari Sloveni su morali imati svoju usmenu književnost još pre seobe, jer su oni tada imali razvijenu rodovsku zajednicu i pagansku kulturu sa bogatom mitologijom, koja je poznato je, uvek predstavljala plodno tlo za razvoj usmenog književnog stvaranja. Kakva je bila ta književnost i da li je bila pretežno lirska ili epska, nauka do danas nije mogla da pouzdano utvrdi. Sigurno je da je bilo i jednih i drugih oblika usmenog stvaralaštva, jer je utvrđeno da su svi narodi na tom stepenu društvenog razvitka znali za gotovo sve vrste usmenog književnog stvaralaštva.
Sve duhovne i materijalne tvorevine naših naroda u dohrišćanskom periodu nosile su obeležja paganskog shvatanja života i proizvodnih odnosa karakterističnih za rodovsko društveno uređenje. Ta shvatanja su se najsnažnije izrazila u slovenskoj mitologiji. Međutim, u novoj postojbini u izmenjenim uslovima života i odnosa, i narodno stvaralaštvo je nužno moralo da pretrpi korenite izmene. Novim odnosima i razvijenijoj materijalnoj osnovi društva više nije pogodovala mnogobožačka religija. Mlada feudalna klasa imala je drukčije poglede na društvo i život, pa je zato prihvatila hrišćansku religiju kao svoju ideologiju i nametnula je narodnim masama. Usmena ostvarenja iz ovog perioda su potpuno izgubljena...

Vuk Stefanović Karadžić i saradnja sa Geteom i braćom Grim

Početkom svoga rada na sabiranju narodnih pesama, Vuk Karadžić je Kopitaru pisao 16. juna 1815. godine, zadivljen brojem dotad skupljenih pesama, “bila bi knjiga veća od Telemaha i tu opet ne bi bile sve narodne Srbske pesme i zato sam ih naumio izdavati u častima”. Ovu će svoju zamisao Vuk ubrzo i javno, istina posrednim načinom, obznaniti u Objavljeniju o narodnim pesmama Serbskim.
Ovo je Objavljenije Karadžić započeo rečenicom koju će više puta upotrebljavati sa manjim izmenama, i u kasnijim pozivima na pretplatu: “Sramota bi bilo još dokazivati polzu i cijenu narodni naši pjesama, kad znamo da su one prve srpske knjige, koje su drugi narodi počeli prevoditi na svoje jezike i nji radi srpski jezik učiti, po njima ime naroda našega spominjati i poznavati...”
Ovu je misao o vrednosti i značaju naših narodnih pesama Vu izrekao posle dragocenih, prvih priznanja sa strane našim narodnim pesama. No, prava divljenja i slavljenja su tek predstojala.....

S A D R Ž A J:

UVOD 3
1 Srpske epske narodne pesme 5
1.1 Pojam srpskih epskih narodnih pesama 5
1.1.1 Neistorijski ciklus 6
1.1.2 Pretkosovski ciklus 6
1.1.3 Kosovski ciklus 6
1.1.4 Ciklus Marka Kraljevića 7
1.1.5 Pokosovski ciklus 7
1.1.6 Hajdučki ciklus 8
1.1.7 Uskočki ciklus 8
1.1.8 Ciklus oslobođenja Crne Gore 8
1.1.9 Ciklus oslobođenja Srbije 8
1.2 Vuk Stefanović Karadžić i saradnja sa Geteom i braćom Grim 9
2 Obrada pesama kosovskog ciklusa 13
2.1 Car Lazar i carica Milica 13
2.2 Smrt majke Jugovića 16
2.3 Kosovka devojka 21
2.4 Carica Milica i Vojvoda Vladeta 26
ZAKLJUČAK 29
LITERATURA 31