Spoljni dug Srbije 2000-2010

Kriza koja je inicijalno pogodila finansijski sistem razvijenih zemalja u drugoj polovini 2008. godine, proširila se i na realni sektor. Rast nepoverenja, smanjenje likvidnih sredstava, poskupljivanje troškova finansiranja i teškoće nekadašnjih finansijskih giganata uticali su na usporavanje rasta razvijenih ekonomija. U pr¬vom talasu najteže su bile pogođene one grane čije je poslovanje u najvećoj meri zavisilo od kreditiranja, a to su svakako građevinarstvo, automobilska industrija, mašinska industrija i dr. Smanjivanje obima aktivnosti u ovim granama nužno se odrazilo i na njihove dobavljače poput metalske industrije, industrije građevinskih materijala, hemijske industrije, energetike i dr. Realno je očekivati da će se pesimizam iz 2009. godine preneti i na neke druge grane poput turizma, saobraćaja, trgovine i dr. Sve ovo će uticati na opadanje nivoa ekonomske aktivnosti, rast nezaposlenosti, rast budžetskih deficita, smanjene mogućnosti za ostvarivanje profita, tako da će na globalnom nivou doći i do značajnog usporavanja tokova SDI.

Globalna finansijska kriza se u Srbiji, kao i u većini privreda u tranziciji, nije osetila u tolikoj meri, tokom 2008. godine, kao na tržištima najrazvijenih zemalja, ali njeni potencijalno veći negativni efekti očekivali su se tokom 2009. godine. Realni rast BDP-a u 2008. godini bio je relativno visok, oko 6%, dok je poređenja radi za istu godinu od strane OECD-a realni rast BDP-a SAD-a bio 1,4%, Japana 0,5%, a eurozone 1,1%. Međutim, određeni negativni efekti krize su se osećali već 2008. godine u Srbiji. Banke nisu ulagale u američke hipotekarne HOV, tako da nisu bile direktno pogođene rizikom. Ipak, kao posledica krize došlo je do rasta referentnih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, tako da je bankama zaduživanje u inostranstvu postalo značajno skuplje. Sa druge strane, iz psiholoških razloga došlo je do povlačenja dela depozita, što je uticalo na ugrožavanje likvidnosti banaka, tako da je kreditna aktivnost usporena. Ovome treba dodati i to, da će banke iz razvijenih zemalja pogođene krizom, radi održavanja sopstvene likvidnosti, biti prinuđene da smanje priliv kapitala u Srbiju, a u izrazito nepovljnom scenariju da povlače ranije plasirana sredstva. Stoga je izvesno, da će u godinima krize biti ograničena ponuda kreditnih sredstava i da će ona biti skuplja. To će sa jedne strane poskupeti troškove finansiranja privrede, a sa druge strane će uticati negativno na agregatnu tražnju, što će posledično dovesti do usporavanja rasta ralnog sektora.

Pod uticajem krize, a delimično i zbog precenjenosti HOV koje se kotiraju na berzi, došlo je do drastičnog pada berzanskih indeksa i opadanja prometa. Deo stranih investitora koji je „ušao” kroz portfolio ulaganje, zbog pomenutih kretanja je povukao svoj kapital. Isto tako, deo stranih investitora koji je planirao da dođe u Srbiju, svoju odluku o investiranju će odložiti za neko povoljnije vreme. Pod uticajem svih ovih kretanja, oseća se nestašica kapitala, što je direktno uticalo na slabljenje vrednosti dinara. Učestale intervencije NBS su uspele samo da uspore gubljenje vrednosti dinara. Prvi na udaru krize bio je izvozni sektor, jer su i naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri pogođeni krizom, pa je našim izvoznicima mnogo teže da plasiraju svoje proizvode. Građevinarstvo takođe trpi ne¬gativne posledice. Manje je kupaca nekretnina iz inostranstva, ali i domaćih kupaca, jer je realno gledano stambenih kredita sve manje, a i skuplji su. Pod udarom krize našla se i crna i obojena metalurgija, automobilska industrija, mašinska industrija i druge grane. Prognoze su se obistinile.

UVOD
1.1 Spoljni dug Srbije 2000-2010 3
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12