Sparta-12

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
zekan Nije na vezi
Senior Member
****

Poruka: 255
Pridružen: Sep 2010
Poruka: #1
Sparta-12
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz istorije.

Geografski položaj Sparte

“Južno od Arga , udaljeni od mora, dižu se vrhovi lanca Parnona. Oni su divni, ali još mnogo ugodnija za oko je reka Eurota koja teče između njih i viši, mračniji, snegom okrunjeni venac Tajget na zapadu. U toj seizmičkoj dolini ležao je Homerov ”prazni Lakedemon” ravnica koju su planine čuvale toliko da Sparti, njenoj prestonici, nisu bili potrebni zidovi.” Na ovaj način, geografskim i strateškim položajem Sparte, kao i Lakonije , Vil Djurant nas uvodi u priču o Sparti.

Sparta pre Likurga

Ovaj tekst o Sparti, neću početi na uobičajen način. Većina ljudi koja se bavila ovom temom, uglavnom je priču počinjala od Likurga, njegovog ustava i Spartanskog vaspitanja. Međutim, moje je mišljenje da, da bi se na pravi način sagledala istorija Sparte, mora se poći od malo ranijeg perioda. Naime pre Likurgovog ustava, Spartanci gotovo da se nisu razlikovali od ostalih Grka. U tom periodu cvetala je muzika i umetnost više nego u bilo kom periodu posle njega. Ne pokušavam poreći da je čak i tada u velikoj meri Sparta bila vojnički uređena, ali je za umetnost, a naročito muziku, uvek bilo mesta. To se vidi na primeru festivala pesama i igara gde su se horovi takmičili međusobno. Ipak, bez obzira što je u pitanju muzika, i tu se oseća prisustvo Spartanskog vaspitanja. Retko su se Spartanci individualno bavili muzikom, tako da su uglavnom pevali u horu, a ono je pružalo Spartancima još jednu priliku za disciplinu i masovne formacije, jer je svaki glas bio podređen vođi. Tokom festivala Gimopedije, Spartanci su se, bez obzira na starost i pol pridruživali masovnoj igri i antistrofnoj pesmi, a zabeleženo je da je na svečanosti Hijakintije, čak i kralj Agestilaj poslušno pevao na mestu i u vreme koje mu je bilo određeno.

Kako je Likurg dobio svoj zakon

Prva stvar koja se mora istaći u vezi sa Likurgom jeste da godine vezane za njega nisu precizno određene, Smatra se da je živeo između devetsto i šesto godina pre nove ere. Takođe postoje suprotnosti i u vezi stvaranja njegovog ustava kao i u vezi načina donošenja njegovog ustava na snagu.
Jedna grupa istoričara, na čelu sa Herodotom smatrala je da je Likurg od proročista u Delfima dobio izvesne edikte, koje jedni tumače kao zakone samog Likurga a drugi smatraju da je on u Delfima dobio božansku potvrdu zakona koje je on predložio. Međutim, prema Plutarhu je priča drugačija. On kaže da je Likurg putovao svetom, i za to vreme stvorio svoj zakon, tako što je birao samo ono najbolje u jednoj zemlji, i to je stavljao u njega. Likurg je bio na Kritu, u Aziji, Egiptu, Libiji, Španiji pa čak i Indiji, sve dok nije sakupio sve što mu je bilo potrebno za zakon koji je u pokornosti držao čak i najbogatije i najmoćnije Spartance. Kada se oba ova tvrđenja uzmu u obzir, najprihvatljiviji je zaključak da su oba tačna. Verovatno je Likurg baš na ovaj način sakupio zakone, ali je znao da će ih lakse uvesti uz “božju pomoć”, tako da je otišao u Delfe gde je navodno dobio zakone. Zato i ne čudi špo su Spartanci prihvatili jedan od najstrožijih i najneprijatnijih zakona u celoj istoriji.
Za donošenje ustava su takođe vezane dve priče. Obe se slažu u tome da je Likurg bio stric Spartanskog kralja Harila i da je ustav doneo za vreme njegove vladavine, ali tu se razilaze. Po prvoj se Likurg sam vratio u Spartu i postavio svoj ustav dok je bio staratelj maloletnom sinovcu. Nasuprot ovome se kaže da je on bio pozvan od strane kraljeva koji su se žalili da osim časti i imena nemaju nikakve povlastice u odnosu na narod, a u njemu su videli čoveka sa urođenom sposobnošću da vodi državu i upravlja narodom. Bilo kako bilo, ove dve priče se naravno ponovo susreću i slažu u tome da je Likurg ipak uspeo da postavi svoj zakon na jedan ili drugi način.Kada je osetio da je vreme da se povuče, uradio je to na najoriginalniji i najpametniji mogući način. Smatrao je da Spartanci bolji zakon od ovoga ne mogu dobiti tako da je hteo, koliko je to bilo moguće, da ga učini “besmrtnim”. Sudeći po Plutarhu, učinio je to ovako:”Zato sve građane sazove u skupštinu i saopšti im da je sve što je u vezi sa blagostanjem države i vrlinom građana uredu; ostaje samo ono što je najvažnije i najkrupnije, a to im ne može saopštiti pre nego boga upita za savet.

http://www.maturskiradovi.net/eshop
09-09-2010 11:08 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Sparta -maturski zekan 0 2,566 09-09-2010 11:10 AM
zadnja poruka: zekan
  Sparta (2) Vesnica 0 1,703 19-05-2010 07:20 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Sparta Vesnica 0 1,289 17-05-2010 11:57 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: