Spajanje preduzeća kao vid finansijskog restruktuiranja

Kupovina preduzeća je rizična ali i skupa finansijska transakcija. Izbor načina finansiranja i forme kupovine preduzeća su od značaja kako sa stanovišta utvrdjivanja troškova ovih transakcija tako i finansijske structure preduzeća kupca, uticaja na očekivanu stopu prinosa na investicije spajanja I nivo finansijskog rizika. Korporativna praksa poznaje brojne metode finansiranja spajanja preduzeća ali su u praksi najzastupljenije gotovina I akcijski kapital. Strategijsko spajanje, po pravilu, podrazumeva korišćenje akcijskog kapitala za finansiranje, dok su akvizicije generalno finansirane gotovinom. Istraživanja su pokazala da značaj metoda finansiranja spajanja preduzeća fluktuira sa promenom tržišnih uslova, osnovnim modelom spajanja preduzeća, trendom kretanja cena akcija preduzeća kupca, nivoom levarage-a, veličinom salda gotovine, poreskim tretmanom, prirodom ponude i td. Posmatrajući istorijat transakcija spajanja preduzeća uočavamo da su tokom 60-tih i 70-tih godina prošlog veka konglomeratsko spajanje I akvizicije, kao oblici spajanja, bili finansirani emitovanjem običnih akcija. Nekoliko godina nakon kolapsa tržišta 1987. god., medjutim, preko 70% svih transakcija spajanja je bilo finansirano gotovinom. Zato je neophodno preispitati ekonomsku poželjnost primene metoda fiansiranja spajanja preduzeća procenom očekivanih dodatnih priliva i odliva novčanog toka koji generiše strategija spajanja. Samo u uslovima simetričnih informacija, nepostojanja transakcionih troškova i poreza, metod finansiranja je irelevantan za tok strategije spajanja i pripajanja preduzeća.

Ono što karakteriše svako uspešno preduzeća ili barem ono koje pretenduje da bude uspešno, jeste rast tog preduzeća. Postoje unutrašnji i spoljašnji rast preduzeća. Rast većine preuzeća potiče iz unutrašnje ekspanzije, koja se javlja kada postojeći delovi preduzeća rastu kroz aktivnosti kapitalnog budžetiranja. Međutim, mnogo dramatičniji primer rasta, koji često dovodi do najvećeg povećanja u ceni akcija preduzeća, jesu spajanje. Dakle, spoljašnji rast podrazumeva vlasništvo nad drugim preduzećem. Preuzimanja drugih preduzeća ali i spajanja preduzeća pripadaju oblasti korporativnog restrukturiranja.
U najširem smislu pod restrukturiranjem preduzeća se podrazumeva svaka promena vezana za vlasništvo, kontrolu, strukturu kapitala, poslovanje itd. Korporativno restrukturiranje obuhvata tri različite ali povezane grupe aktivnosti: a) ekspanziju – uključuje merdžere i konsolidacije, javne ponude, joint ventures i akvizicije; b) kontrakcije – (sell-offs, spin-offs) itd; c) vlasništvo i kontrolu – uključuje tržište za kontrolu preduzeća, ponude na berzi itd.
Dakle, u nastavku rada pažnja će posebno biti posvećena spajanjema i akvizicijama, razlozima koji dovode do jednog ili drugog, strategijama koje se primenjuju kod akvizicija, kao i specijalizovanim finansijskim posrednicima, investicionim bankama ili brokersko-dilerskim društvima koji pomažu preduzećima u poslovima spajanja.

UVOD
1 Spajanje preduzeća kao vid finansijskog restrukturiranja 3
1.1 Koncept spajanja 4
1.2 Vidovi spajanja preduzeća 5
2 Restrukturiranje putem spajanja preduzeća 7
2.1 Efekti spajanja preduzeća 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10