Sofkin uspon i pad

Кад се размишља о нашој модерној литератури, када се трага за њеним изворима и дометима, има много разлога зауставити се над делом Борисава Станковића. Необична, изворна снага приповедачког талента испољена је још у његовим првим делима. Понео је из детињства обиље доживљаја за приповедачке, драмске и романсијерске мотиве. Велика моћ дара испољила се у њему да види и да чује из непосредно доживљеног, а такође и из прича, оно што ће касније уметничком снагом маште, духа и емоције, преточити у приповетку, драму и роман.

Станковић у својим делима описује слику свог родног града, Врања, на прекретници између турског времена и модерног доба. Ослањајући се на своја сећања из детињсва он описује нимало идиличан, временски и просторно удаљен свет. У том свету владају сукоби између старог и новог, богатих и сирмашних, појединца и друштва. Ипак, у средишту свих збивања налази се појединац, његова судбина, његови психички и унутрашњи потреси. Судбина Стаковићевих јунака одређена је троуглом сила који чине новац, морал и ерос. Друштвени морал средине, као и престиж породице, супротстављају се еротском нагону појединца намећујући своје забране и ограничења. Управо на тој тачки започињу индивидуалне драме многих Станковићевих јунака.

Увод
Софкин успон и пад 5
Закључак 21
Литература 22