SOCIOLOGIJA MORALA

Sadrzaj

1. Uvod .......................................................................3
1.1
Predmet opšte i posebne sociologije morala..........................................................................3
1.2
Metod socilogije morala.............................................5
1.3
Razvoj sociologije morala..........................................6

2. Opšti pojam morala.............................................8
2.1
Odredba formalnog pojma morala...........................8

3. Sociološki pojam morala
3.1
Razlika izmedju morala i drugig druš. tvorevina.....................................................................11
3.2
Moral i pravo..............................................................12
4. Odnos morala i društva
4.1
Čovek kao osnov morala..........................................13

5. Zaključak
5.1
Budućnost morala.....................................................16

6. Literatura...............................................................19




1. Uvod

1.1 Predmet opšte sociologije morala

Moral je nesumljivo društvena pojava, ali bi bilo, pogresno smatrati ga isključivo društvenom pojavom.Stoga, sociologija morala ne moze da moral izučava kao slozenu pojavu u njegovoj potpunosti, nego izučava samo njegovu društvenu stranu. U tome je njen polozaj istovetan s polozajem ostalih posebnih sociologija koje se bave posebnim duhovnim pojavama, društvenim duhovnim pojavama, kao što su sociologija prava, umetnosti, kulture.
Ako se prouče ove društvene strane ili vidovi morala,onda nam se čini da sociologija morala ima tri osnovna zadatka, odnosno da njen predmet proučava  društvena strana morala  deli na tri glavna dela. Naime, ona treba da proučava društvenu prirodu morala, uticaj društva na moral i uticaj morala na društvo.

1. Moral kao društvena pojava. Istrazujući društvenu prirodu morala, sociologija morala u stvari treba da utvrdi iz čega se moral sastoji kad se posmatras gledišta sociologije.Ona treba da otkrije iz koje se vrste društvenih pojava on sastoji, u koju oblast tih pojava spada.
Razume se da zadatak sociologije morala nije samo da blize odredi oblast, vrstu društvenih pojava, nego i razliku izmedju njega i drugih sličnih pojava iste vrste.
Zatim, kao i svaka druga društvena tvorevina, i moral nastaje odgovarajućim društvenim procesom. Sociologija morala treba da ispita kako ovi procesi teku i iz čega se sastoje.

2. Uzajaman uticaj društva i morala. Sociologija morala predpostavlja da postoje tesne veze uticaja izmedju društva i morala.Kao i odgovarajuće veze izmedju ostalih društvenih pojava i društva,i ove veze su dvostruke,s jedne strane, postoji uticaj društva na moral, s druge, uticaj morala na društvo. Ovaj deo sociologije morala pretezno je posvećen istrayivanju zakonitosti, a manje opisu.
a. Uticaj društva na moral. Istazujući uticaj društva na moral, sociologija morala treba da utvrdi opšti uticaj društva na moral,da pronadje njegov društveni osnov, kao i da utvrdi da li je ovaj osnov bitan. Utvrdivši takav osnov, ona treba da utvrdi i uticaj raznih glavnih vrsta društvenih pojava na moral uopšte, a zatim i na razne vrste morala. Postoj i pitanje raspodele predmeta izmedju opšte sociologije moralai posebnih takvih sociologija. Opšta sociologija morala ne moze ići u podrobno istrazivanje odnosa pojedinih vrsta i elemenata morala s jedne i društva s druge strane, vec se mora zadrzati samo na onome što je naj podrobnije da bi se dobila opšta slika o uticaja društva na moral.
b. Uticaj morala na društvo. U obrnutom pravcu , opšta sociologija morala treba da utvrdi uticaj morala na društvo. To znaci da treba da utvrdi funkciju, ulogu morala u društvu. Da bi se dobila potpuna slika o tom uticaju, ona mora da zalazi i u pojedinosti ali čuvajući granicu prema posebnim sociologijama morala. Da bi se tačno utvrdio uticaj morala na društvo, moraju se ispitati uticaji drugih sličnih pojava (prava, običaja) na ovo, pa uporedjivanjem izvući ono što je za moral osobeno.