Skripte - mikroekonomija

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

VEŽBE 1

KRIVA PONUDE - S

Kriva ponude pokazuje količinu proizvoda koju su proizođači voljni da proizvedu po određenoj ceni, pri ostalim nepromenljivim faktorima koji utiču na ponudu.

Kriva ponude ima rastući nagib. Drugim rečima, što je cena veća proizođači su voljni da proizvode i prodaju veću količinu proizvoda.

Osim cene, ponuđena količina dobara odnosno ponuda, može zavisiti i od drugih faktora npr. troškova proizvodnje, troškova sirovina, nadnica, kamata,...Na grafikonu br.2 je prikazan upravo ovaj slučaj, promena krive ponude zbog uticaja drugih faktora. Kao početnu situaciju posmatramo krivu S1 koju karakteriše cena p1 i količina q1. Ukoliko uzmemo na primer da se smanjila cena sirovina, smanjiće se sveukupni troškovi proizvodnje odnosno kriva ponude će se promeniti tj. pomeriti naviše S2. Proizvođaču se pruža mogućnost da:
a) proizvodi veče količine proizvoda po istoj, početnoj, ceni. Na grafikonu to je kombinacija količine proizvoda q2 koja će se prodati po ceni p1 odnosno tačka B.
b) da istu količinu proizvoda prodaje po nižim cenama. Na grafikonu to je kombinacija količine proizvoda q1 koja će se prodavati po ceni p2 odnosno tačka C.
čime on, proizvođač, utiče na promenu krive ponude sa S1 na S2.

KRIVA POTRAŽNJE - D

Kriva potražnje pokazuje koju količinu nekog dobra su potrošači spremni da kupe po nekoj određenoj ceni.

Kriva potražnje ima negativan nagib iz razloga što potrošači na povećanje cena reaguju manjom potrošnjom, kupovinom, određenog dobra.

Pomak krive potražnje može biti uzokovan promenom dohotka, promenom cena supstituta, promenom cena komplementarnih proizvoda,...Na grafikonu br. 4 je prikazana situacija povećanja novčanog dohotka, čija promena dalje utiče na pomeranje krive tražnje sa D1 na D2. Početna situacija je tražnja D1, koju karakteriše količina proizvoda q1 i cena p1 tj. tačka A. Kada dođe do povećanja dohotka potrošač je spreman na dve varjante:
a) da istu količinu proizvoda kupuje po višoj ceni jer na raspolaganju ima više novčanih sredstava. Na grafikonu br.4 to je tačka B odnosno početna količina proizvoda q1 po višoj ceni p2.
b) da kupi veću količinu proizvoda po istoj, početnoj, ceni jer na raspolaganju takođe ima više novčanih sredstava. Na grafikonu br.4 to je tačka C odnosno veća količina proizvoda q2 po početnoj ceni p1.
čima utiče na pomenu tražnje sa D1 na D2.

TRŽIŠNI MEHANIZAM
MARŠALOV KRST

Tržišni mehanizam je tendencija koja se pojavljuje na slobodnim tržištima, pri kojoj se menja cena sve dok se tržište ne uravnoreži.

Ravnotežna cena, je cena po kojoj je količina ponude jednaka količini tražnje tj. D i S se seku.

Na grafikonu br.5 je prikazana ravnotežna tačka E, gde se seku S i D, koju karakteriše cena na nivou p0 i količina q0.
Ukoliko se međutim cena iz nekih razloga poveća sa p0 na p1 proizvođači će proizvoditi odnosno ponuditi veće količine proizvoda, sa q0 na q1. Ujedno potrošači neće biti spremni da za datu robu plate novu višu cenu p1.Time će se stvoriti višak proizvoda na tržištu u razmerama q0-q1. Kako će se opet postić ravnoteža na tržištu? Da bi proizvođači smanjili višak ponuđenih dobara počeće da sanjuju cenu date robe sve dok se opet ne postigme ravnoteža E, q0 i p0.
Međutim ukoliko cena dobara padne sa p0 na p2 proizvođači neće imati satisfakciju pa proizvode po novoj, nižoj, ceni. Potrošači će reagovati suprotno, na pad cene na p2 reagovaće povećanjem količine kupljenih proizvoda, sa q0 na q2. U ovakvoj situaciji stvara se manjak na tržištu, proizvođači neće hteti da proizvode datu robu po tako niskoj ceni p2 jer neće imati dovoljnu zadadu. Kako se opet postiže ravnoteža? Pošto je potrošačima potreban dati proizvod i postoji međusobno nadmetanje oko nedovoljne količine robe koja je ponuđena, potrošači su spremni da datu robu kupe po višim cenama odnosno za nju daju veću svotu novca. Cena se iz ovih razloga povećava sa nivoa p2 na p0 i stvara se ravnoteža na tržištu opet u tački E.