Sistemi on-line plaćanja

Sistem On-Line plaćanja – CyberCash

Od aprila 1995. godine CyberCash obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama preko Interneta. Ova firma je blisko povezana sa tekućom infrastrukturom za obradu kreditnih/debitnih kartica jer je jedan od osnivača ove firme, Bil Melton, ujedno osnivač firme verifone. Korišćenje ovog platnog sistema je tokom 1995. godine naraslo do neslućenih razmera. U CiberCash-u tvrde da trenutno obrađuju više hiljada transakcija dnevno, da mogu da obavljaju transakcije plaćanja sa preko 80% američkih banaka i da su kupcima, koji koriste njihov sistem, isporučili preko 400.000 hiljada kopija svog softvera, pod nazivom Cyber Cash Wallet.

Važno je napomenuti da CyberCash nije kompanija za obradu kreditnih/debitnih kartica. CyberCash prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem kreditnih/debitnih kartica. CyberCash uzima podatke, koje šalje trgovac, i prosleđuje ih trgovčevoj poslovnoj banci na obradu. Ako izuzmemo činjenicu da poslovna banka komunicira sa trgovcem preko servera u CyberCash-u, obrada transakcija putem kreditnih/debitnih kartica vrši se na isti način kao što bi se vršila obrada transakcija primljenih preko POS terminala u nekoj prodavnici.
CyberCash platni sistem zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet, koji kupci moraju koristiti prilikom kupovine. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupčevom računaru da bi se mogla obavljati kupovina. Program vrši enkripciju i prenos informacija o transakcijama između kupca i trgovca.
Kada potencijalni kupac nabavi program CyberCash Wallet i insalira ga, postoji nekoliko stvari koje treba da uradi pre nego što počne da ga koristi. Prvo, kupac mora da kreira svoj identifikacioni broj ili identifikacioni broj „novčanika“ (engl. Wallet = novčanik), koji predstavlja niz znakova koji služe za identifikaciju „novčanika“, a zatim, da kreira šifru. Ovi podaci se, potom, registruju kod CyberCash-a. Kupcima je dozvoljeno da kreiraju više identifikacionih brojeva „novčanika“, od kojih svaki ima svoju posebnu šifru. Drugo, oni u novčanik moraju da „ubace“ barem jednu kreditnu/debitnu karticu. „Ubacivanje“ kredizne/debitne kartice zahteva unošenje podataka koji su neophodni za obradu informacija u vezi s kreditnom/debitnom karticom, kao što su broj kartice, datum isteka, adresa za dostavu i telefonski broj. Ove informacije se, takođe, registruju kod CyberCash-a. Kupci mogu u „novčanik“da ubace i više krditnih/debitnih kartica. Kada ima identifikacioni broj novčanika i u njemu najmanje jednu kreditnu/debitnu karticu, kupac je spreman da otpočne kupovinu.


Da bi mogli da primaju uplate preko CyberCash sistema, trgovci trba da urade dve stvari. Prvo, treba da instaliraju CyberCash-ov softver za plaćanje preko Interneta (SMPS). Ovaj softver omogućava trgovcu da se poveže kako sa kupcem koji je član CyberCash sistema, tako i sa CyberCash-ovim serverima. Drugo, trgovci moraju da otvore trgovački račun kod neke poslovne banke koja podržava Internet transakcije korišćenjem CyberCash-ovog bezbednog sistema za plaćanje preko Interneta (Secure Internet Payment Sistem). CyberCash može da komunicira samo sa bankama sa kojima ima ugovor.


Kupovina pomoću kreditne/debitne kartice, uz korišćenje CyberCash platnog sistema, odvija se na sledeći način:
1.) kupac signalizira da hoće da kupi neki proizvod/uslugu sa trgovčevog WWW sajta pritiskom na taster CyberCash plaćanje.

2.) Trgovčev SMPS softver šalje fakturu kupčevom CyberCash Wallet softveru. CyberCash Wallet registrovan je kao pomoćna aplikacija u kupčevom Web čitaču (browseru). Nju čitač poziva svaki put kada prima neku datoteku koja je šifrirana CyberCash standardom.

3.) Kupac bira neku od kreditnih/debitnih kartica koje ima u „novčaniku“ i potvrđuje svoj izbor pritiskom na odgovarajući taster.

4.) Kupčev CyberCash Wallet softver tada stavlja digitalni potpis i šifrira fakturu i informacije o kreditnoj/debitnoj kartici uz pomoć ključa koji je dodeljen identifikacionom broju „novčanika“. Ovako šifrirani „paket“ šalje se trgovčevom SMPS softveru.

5.) Trgovčev SMPS softver dodaje informacije u ovaj „paket“ zahtevajući autorizaciju i obradu plaćanja kreditnom/debitnom karticom.

6.) Trgovčev SMPS softver stavlja digitalni potpis i šifrira „paket“ uz pomoć CyberCash ključa. „Paket“ se tad šalje CyberCash serveru. Važno je napomenuti da trgovac nikad ne može da vidi broj kraditne/debitne kartice kupca. „Paket“ se šifrira dva puta pre nego što dospe do CyberCash servera
– jednom to čini to čini softver koji poseduje kupac, a drugi put softver koji poseduje trgovac.

7.) CyberCash server prebacuje „paket“ na računar koji je postavljen iza „protivpožarnog zida“ (firewall), i koji nije povezan na Internet. Zatim se poruke dekriptuju i proverava se da trgovac nije menjao originalnu fakturu koju je kupac potvrdio.

8.) Informacije o kreditnoj/debitnoj kartici, zajedno sa zahtevom trgovca za autorizaciju i obradu, šifriraju se uz pomoć opreme koju banke koriste za enkripciju finansijskih podataka. Ove informacije se šalju preko posebnih linija trgovčevooj poslovnoj banci.

9.) Trgovčeva poslovna banka zatim obrađuje trgovčev zahtev kao i bilo koju drugu transakciju putem kreditne/debitne kartice. Ona prosleđuje ovaj zahtev banci koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu preko posebne mreže koja se koristi u te svrhe.

10.) Banka koja je emitovala kreditnu/debitnu karticu šalje nazad šifru za odobrenje ili odbijanje poslovnoj banci. Poslovna banka zatim šalje ovu šifru CyberCash-u.


11.) CyberCash šalje trgovcu poruku koja ukazuje na uspeh ili neuspeh transakcije plaćanja kreditnom/debitnom karticom. I ova poruka se, naravno, šifrira. U CyberCash-u tvrde da celokupni proces do ovog momenta treba da traje oko 15 – 20 sekundi !

12.) Trgovčev SMPS softver tada šalje poruku kupčevom CyberCash Wallet softveru uz naznaku uspeha ili neuspeha transakcije plaćanja.
Prednost CyberCash sistema je u tome što koristi jaku enkripciju za prenos platnih informacija. U CyberCash-u tvrde da su oni jedina platna kompanija na internetu koja ima licencu za korišćenje 786-bitnog RSA enkripcionog algoritma. Povoljna je i okolnost što trgovac ne može da vidi broj kreditne/debitne kartice kupca. Konačno uplata pristiže na trgovčev račun u banci u roku koji je uobičajan za transakcije pomoću kreditnih/debitnih kartica.

Nedostaci ovog sistema ogledaju se u tome što potencijalni kupci i trgovci moraju imati instaliran dodatni softver da bi koristili sistem. To čini ovaj sistem nešto komplikovanijim za upotrebu za one koji nemaju dovoljno iskustva u radu sa računarima. Isto tako trgovci moraju da imaju račun kod neke poslovne banke koja prima CyberCash-ova bezbedna internet plaćanja (Secure Internet Payments).
CyberCash je jedna od prvih kompanija u oblasti platnih sistema na internetu.
• CyberCash je osnovan 1994 godine u SAD
• 1997 godine osnovan je ogranak ove kompanije u Nemačkoj
• 2001 godine CyberCash je koristilo preko 27500 trgovaca i preko 100.000 korisnika njihovog softvera.
• Marta 2001 godine CyberCash je kupila kompanija VeriSigh


Sistem On-line plaćanja – First virtual

First virtual (FV) bio je jedan od prvih platnih sistema na internetu, a sa radom je otpočeo oktobra 1994. glavni cilj kompanije First virtual Holdings bio je da se stvori jedan platni sistem na internetu koji je jednostavan za upotrebu.

Od kupca i prodavca ne zahteva se instaliranje novog softvera, mada im je na raspolaganju softver za automatsku obradu prodaje. Ako imate pristup elektronskoj pošti preko interneta , možete prodavati ili kupovati preko interneta upotrebom First Virtual sistema.
First Virtual platni sistem jedinstven je po tome što ne koristi enkripciju. Osnovna filozofija njegovog platnog sistema jeste da izvesne informacije ne treba da putuju internetom, zbog toga što je on otvorena mreža. Umesto korišćenja brojeva kreditnih/debitnih kartica, transakcije se obavljaju upotrebom First Virtual-ovog ličnog identifikacionog broja (FV PIN) koji se odnosi na kupčev račun kod First Virtual-a. Ovi lični identifikacioni brijevi mogu da se šalju preko Interneta jer, čak i kada nisu šifrirani, ne mogu da se koriste za zaduživanje kupčevog računa. Račun neke osobe se nikada ne zadužuje dok ona putem elekttronske pošte, ne potvrdi da prihvata zaduženje.

First Virtual platni sistem zasnovan je postojećim Internet protokolima, a okosnicu sistema čini internet elektronska pošta i MIME standard. First Virtual koristi elektronsku poštu za komunikaciju sa kupcem, koji treba da potvrdi zaduženje svog računa. Prodavci koriste elektronsku poštu, Telnet ili automatizovane programe koji koriste First Virtual-ov SMXP protokol za proveru računa i iniciranje transakcije plaćanja.
Prodaja preko First Virtual platnog sistema odvija se na sledeći način:

1. Trgovac traži od kupca da upiše FV PIN (obično u formularu na WWW stranici).

2. Trgovac zatim proverava da li FV PIN zaista pripada nekom realnomFV računaru koji ima pozitivan saldo. Trgovci mogu proveriti račune upotrebom nekog od sledećih programa: Finger, Telnet, FV-API, ili preko elektronske pošte. Provera rečuna je opcioni korak u procesu prodaje.

3. Trgovac zatim inicira transakciju plaćanja preko First Virtual-a. Transakcija plaćanja inicira se tako što se putem elektronske pošte, Telnet-a ili nekog drugog programa koji podržava SMXP protokol, First Virtual-u šalju sledeće informacije: kupčev FV PIN; trgovčev FV PIN; iznos i valuta; i opis proizvoda/usluge.

4. First Virtual generiše zahtev, u vidu elektronske pošte, koji se šalje kupcu radi potvrđivanja kupovine. Ovaj zahtev sadrži sledeće informacije: puno ime trgovca; iznos prodaje; i opis proizvoda/usluge.

5. Kupac potvrđuje kupovinu odgovarajući „DA“ . kupac, takođe, može da odgovori „NE“ da bi naznačio da nije zadovoljan isporučenom robom i da ne želi da je plati, ili „PREVARA“ ako želi da naznači da on uopšte nije izvršio tu kupovinu i da je neko, verovatno, otkrio njegov FV PIN. Ako kupac ne odgovori u „pristojnom“ roku, njegov račun se suspenduje, do daljeg.

6. First Virtual šalje trgovcu poruku u kojoj ga obaveštava da je kupac prihvatio zaduženje.
Nakon izvesnog perioda čekanja (91 dan nakon što je kupčeva kreditna/debitna kartica zadužena), iznos prodaje (umanjen za transakcionu proviziju) deponuje se direktno na trgovčev račun. Ovaj period čekanja od 91 dan služi za zaštitu First Virtual-a od kupaca koji odbijaju zaduživanje svoje debitne/kreditne kartice,
zbog čega kompanija koja emituje kreditni7debitnu karticu šalje naknadno zaduženje First Virtual-u. Sav rizik snosi trgovac.
First Virtual sistem ima dosta dobrih strana. Ni kupac ni prodavac ne moraju da instaliraju dodatni softver da bi koristili ovaj sistem. Kupci su skoro stoprocentno zaštićeni od prevare jer se njihov račun ne zadužuje bez njihovog odobrenja. Kupovina je, u suštini, anonimna jer trgovac od First Virtual-a nikada ne dobija ime kupca. Veoma je lako postati trgovac, ili prodavac, u F V sistemu, jer F V ne proverava trgovce, niti od njih zahteva da imaju posebne poslovne račune kod ove banke. Sve što je potrebno da bi neka osoba prodavala robu/usluge preko Interneta je običan čekovni račun. Konačno, First Virtual ima vrlo male provizije u poređenju sa drugim platnim modelima na Internetu, pa čak i u odnosu na direktnu obradu kreditnih/debitnih kartica.

Osnovni nedostatak ovog sistema je taj što trgovac snosi sav rizik. Osim toga, period između momenta prodaje i momenta deponovanja sredstava na račun trgovca je izuzetno dug (91 dan).