Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Pitawa i odgovori koje otvara i nudi savremeni razvoj tenike i tehnolgije neprestano privla~e sve ve}u pa`wu.Kao rezultat ovako rastu}eg interesovawa nastala je izuzetno obimna literatura koja odra`ava najrazli~itije stavove i pristupe u analizi tako slo`ene prirode tehnike i tehnologije*.
Iako autorska sporewa po~iwu ve} od samog definisawa T&T, wene uloge i utixaja na sveukupne dru{tvene procese, a posebno u pogledu procena budu}ih civilizacijskih doma{aja T&T, gotovo kod svih autora, prisutno je stanovi{te dase T&T javqaju kao eminentno istorijske pojave(procesi), a ne kao fenomeni ”per se” (za sebe), bez obzira na mogu}e izuzetke. T&T uvek do sada razvijale su se u funkciji nekih {irih istorijskih potreba odre|ene epohe. To se najboqe vidi u posledwa dva veka od kako je na delu tzv.inndustrijska revolucija koja je na radikalan na~in otkrila “da u biti tehnike nama ni~eg tehni~kog” (Hajdeger), tj. da se razvijala razvija ne ona T&T koja se mogla razvijati, nego ona koju je bilo poterbno(nekome) razvijati.
Korisnost, utilitarnost, pragmati~nost, efektivnost, efikasnost, rentabilnost, profitabilnost i druge sli~ne namene tehnike rezultat su novijeg doba.^ak ni povremena katastrofi~na upozorewa da tehni~ko-tehnolo{ki** napredak sam po sebi ne vodi u stvarni qudski napredak (npr. katastrofa u Bopalu 1985., ^ernobiq 1986., nova razorna(nuklearna) oru`ja i sl.) ne uti~u dovoqno na tehnicisti~ki usmerene tuma~e progresa slobode koji ili ne}e ili ne mogu da vide i “drugu stranu meseca”. Kako i za{to tehnika m`e imati dvostruku (demonsku i an|eosku) ulogu? [ta je, u stvari, tehnika? Kakva je wena priroda?
U tr`ewu odgovora na ova i sli~na pitawa name}e se potreba da se po|e od samog korena re~i “tehnika”. Dodu{e, ne treba ispustiti iz vida da gr~ka re~ tehne ipak nema ni{ta zajedni~ko sa savremenim zna~ewem pojma tehnika. Ovo stoga {to tehne izvorno zna~i ume}e, ve{tinu, sposobnost ~oveka da ostvari svoju svrhu. Tehnika je, dakle, put, metod, na~in –“kako”- prisvajawa prirode za ~ovekovu svrhu;ona je posrednik izme|u ~oveka i prirode `ime sjediwuje ontolo{ku i antropolo{ku dimenziju qudi. Ukratko, tehne je svojstvo subjekta i izvan wega ona ne postoji. Pomo}u tehnike ~ovek neprekidno potvr|uje i razvija svoju individualnost nadvisuju}i zate~eno stawe, kako u prirodi tako i u dru{tvenim odnosima. U~estvuju}i u ovom protivre~nom procesu tehnika nudi ~oveku dvostruku mogu}ost.
Prva se sastoji u tome da tennika omogu}uje smawewe radnog vremena i uve}awe slobodnog {to je stvarni uslov slobode i napretka, a druga mogu}nost le`i u ~iwenici da tehni~ka sredstva mogu da se pretvore u gospodara ~ovekovog tako {to se ~ovek poistove}uje sa tehni~kim razvitkom, postaje deo tehnike. “Tehnika, dakle, nije neko puko sredstvo, ve} je uvek na~in raskrivawa, tj. istine(Hajdeger).
Potrebno je ukazati i na odre|ene semanti~ke probleme koji se ti~u termina T&T. “Tehne” je izvor oba ova pojma s tim da se kod tehnologije sadr`i i imenica “logos”, {to bi navodno trebalo ovom pojmu obezbediti i bitno druga~ije zna~ewe.Ipak, danas je sve te`e odrediti precizno zna~ewe oba pojma (T&T), a gotovo je nemogu}e povu}i jasnu liniju wihovog pojmovnog razgrani~ewa, tako da se oni naj~e{}e koriste i kao sinonimi. Uprkos tome treba praviti razliku izme|u ova dva pojma, a pre svega zbog semanti~ke {irine wihovog sadr`aja tako {to je, pojam tehnologije {iri od pojma tehnike. Upravo zbog toga {to se unutar tehnologije izdvaja i postepeno osamostaquje znawe (teorijsko i prakti~no) koje omogu}uje da se i sa istim sredstvima rada mogu posti}i razli~iti rezultati i posledice, tehnologija zadobija {ire zna~ewe od tehnike, jer se ova druga na neki na~in sadr`i u onoj prvoj.
Polaze}i od toga da je tehnika sveukupnost od ~oveka stvorenih materijalnih sistema, ona predstavqa osnovni fizi~ki supstrat svake tehnologije koja sadr`i jo{ i bitne “duhovne supstrate” kao {to su funkcionalno shvatawe(znawe,organizovawe) oblika i na~ina usmeravawa (upravqawe) svih raspolo`iih resursa (materijalnih, tehni~kih, prirodnih i dr.) ka zadovoqavawu unapred definisanih dru{tvenih potreba.
Ovim “supstratima” treba dodati i karakteristiku da tehnologija uvek ispoqava procesualnost shva}enu kao prakti~nu primenu nau~nog znawa i to racionalan na~in. U tom smislu tehnologiju, za razliku od tehnike, karakteri{e i odre|eni stepen voqnosti (htewa,potreba) da se mogu}e (tehnika) pretvori u stvarno,{to predstavqa najboqu prakti~nu potvrdu vrednosti i dometa kako tehni~kih sredstava (hardwere), tako im metoda wihove primene (softwere), znawa i ve{tina (brainwere), ali i organizacione strukture svih ovih elemenata (orgwere).Na ovaj na~in dolazimo do “podno`ja” tzv. holisti~kog metodolo{kog pristupa tehnologiji koji u sebi ne samo {to sadr`i sve ostale pristupe, ve} daje i ne{to vi{e: sinteti~ku integristi~ku viziju tehnologije u istorijskoj perspektivi, {to je od naro~itog zna~aja priliom evluacije i procewivawa tzv. nove tehnologije.
Efektuirawe tehnike ne mo`e se izvoditi iz we same, {to zna~i da i najefikasnije tehnike mogu biti dru{tveno potpuno neefikivne. [tavi{e, istorija je prepuna primera da su tehni~ki najefikasnije bile upravo one tehnologije koje su qudima nanosile najve}e {tete i zlo, verovetno zato {to qudi nisu imali interes, znawe i voqu da wihov tehni~ki potencijal iskoriste za progresivne ciqeve.
Ovako tenolo{ki determinisana svest u osnovi omogu}uje jo{ barem dve “mentalne gre{ke” ili gre{ke mi{qewa kada je re~o T&T. Prvase ispoqava kao nekriti~ki optimizam i preterano odu{evqavawe razli~itim T-T re{ewima i posledwih decenija gotovo fascinantnim uzletima “tehni~kog uma”, a druga je opet izraz malodu{nog ili ~ak fatalisti~kog predavawa slepim silama tehnike u kome ~ovek jedino mo`e da izvr{ava voqu tog “tehni~kog uma”. Zato od svih pristupa analizi T&T najmawe metodolo{kih rizika nosi onaj koji T&T tuma~i kao dru{tvenu pojavu tj. pojavu koja se ti~e ~oveka, wegivih potreba, ciqeva, mogu}nosti itd., pri ~emu se pojedini dru{tveni aspekti T&T kao {to su ekonomski, socijalni, politi~ki, kulturni, obrazovni i dr., nikad ne manifestuju kao jedini ili iskqu~ivi, ve} uvek zajedno i istovremeni. Ovakav pristup, nadaqe nas obavezuje i na oprez pri kori{}ewu termina ”nau~no- tehnolo{ki progres (revolucija)” kao pojmova koji nose odre|eni naboj tehnolo{kog optimizma kao one, tehni~ki uslovqene svesti koja u svakom T-T napretku vidi ,automatski, neizbe`an qudski (dru{tveni) napredak. Na`alost, `ivot, praksa, ~esto pru`a i dokaze suprotnog, tj. kada razvoj i napredak T&T mogu i da ugroze i same temeqe `ivota, daju}i razloga stalnoj upitanosti {ta je uop{te progres.
Te{ko je odrediti pouzdane kriterije i merila progresa. Isticawe samo nekih kriterijuma, a zanemarivawe drugih, problem evaluacije T&T napretka ~ini krajwe problemati~nim ili u najmawu ruku defektnim. Na`alost, ni danas ne postoje razvijene prakti~ne metode holisti~kog ocewivawa T&T, ve} se u najboqem slu~aju taj holizam posti`e naj~e{}e agregirawem ve}eg broja parcijalnih metoda, ~ime se samo donekle jednostranosti tzv. monoaspektnih pristupa.
Ekonomaska analiza najupornije istrajava na kriterijumu produktivnosti kao najubedqivijem pokazatequ rastu}e ~ovekove proizvoqne mo}i u odre|enoj jedinici vremena. Me|utim, ovakvim uvidom ne bi se daleko do{lo u prikazu progresu, te ga je potrebno dopuniti nekim drugim(npr.sociolo{kim). Su{tina problema svakog do sada (a verovatno i svakog budu}eg) postignutog nivoga T-T razvoja: {ta se zapravo de{ava sa qudskim rodom, wegovom prirodom i sadr`ajem.Time, zapravo u centar pa`we dolazi ~ovek za koga jedino mo`emo vezivati pojam rada kao racionlne, ali i emocionalne aktivnosti.
Rad ~oveka oduvek je zna~io svesnu aktivnost usmerenu na zadovoqewe neke ~ovekove potrebe uz kori{}ewe odgovaraju}ih sredstava. Pri tome ~ovekovo znawe se javqa na dva osnovna nivoa: 1) na nivou indetifikovawa ~ovekove potrebe(znawe o tome {ta ~oveku nedostaje) 2) na nivou mogu}nosti zadovoqewa potreba (znawe o tome ~ime i kako-T&T-izvr{iti saturaciju utvr|enih potreba). Mo`e se re}i da celokupna ~ovekova istorija predstavqa neprekidno nastojawe da u realnom vremenu(u jedinici vremena) u~ini {to je mogu}e vi{e, da postane produktivniji.
Produktivan, mo`e biti samo qudski rad. O toj delatnosti koju }e ~ovek obavqati u realnom vremenu, on zna kako, ali i za{to }e je obavqati, vode}i ra~una da to u~ini u {to kra}em radnom vremenu i uz {to mawe u tro{ke radne snage. Da bi to mogao posti}i on mora ovladati znawima o svemu {to mu mo`e pomo}i da vreme iskoristi najefikasnije.Zbog toga {to su i sredstva kojima se slu`i u procesu rada(sredstva za proizvodwu) ograni~ena, on ih mora pacionalno koristiti a za to su mu opet potrebna odgovaraju}a znawa. Bez obzira da li sva ta znawa on usvaja kao rezultat znawa ili kao rezutat prakti~nog iskustva,ili kombinovano, znawe se javqa kao nezamanqiv uslov prodtivnosti shva}ene kao stvarala~ka mo} rada da u jedinici vremena stvori ve}u ili mawu koli~inu materijelnih dobara. Dakle i znawe i produktivnost su funkcije vremena.
Potrebno je ukazati aktuelnost i rastu}i zna~aj me|uuslovqenosti znawa i produktivnosti u savremenim uslovima koji se karakteri{u nezpam}eno brzom supstitucijom `ivog rada minulim, {to je ina~e samo jedna tendencija savremenih tehnolo{kih promena. Slede}a tendencija ovog pocesa je svestrana informatizacija i sofistikacija qudskog rada i posebno proizvodwe, {to na poseban na~in afirmi{e stvarala~ku mo} znawa. Zbog toga se sa puno opravdawa name}e i pitawe kako je ta mo} raspore|ena, po~ev od nivoa preduze}a preko nivoa dr`ave sve do me|unarodnog nivoa. Na svim ovim, kao i drugim, nivoima jasno se prepoznaje dru{tvena mo} zasnovana na znawu i informisanosti koji danas predstavqaju centralni postament i izvor produktivnosti rada.
Analiza uslova nastanka, razvoja i {irewa novih tehnologija kao stvarnog generatora posvema{wih procesa svi ve} kolokvijalno nazivaju tre}a tehnolo{ka revolucija (mada pri tome nemaju svi u vidu isti sadr`aj). A taj sadr`aj u sebi objediwuje nekoliko dinami~kih segmenata od kojih su se neki razvijali me|usobno nezavisno i sa razli~itom dinamikom, a neki su opet bili me|usobno veoma uslovqeni. Ve} ovde mo`emo da istknemo dva metodolo{ki veoma bitna stava: 1)T&T se nagla{eno razvijaju kao izraz odre|enih dru{tvenih potreba({to ne zna~i da ne postoji i izvestan autonomni razvoj izuzetnih pojedinaca, izumiteqa, inovatora, itd.) {to joj daje specifi~nu dru{tvenu dimenziju i genezu i 2) da se T&T mogu(ali je sve mawe verovatno) korenito promeniti i kao rezultat slu~ajnih, neo~ekivanih nau~nih otkri}a i tehni~kih izuma.
Sav prethodni put razvoja T&T koje je ~ovek razvijao i upotrebqavao, re~iti su dokaz veli~anstvenog uspona ~oveka. Taj uspon, naravno nije i{ao ni ravnomerno ni pravolinijski i sve do druge polovine 18.veka, T-T razvoj nije u sebi nosio nikakav drugi zna~ajniji netehnolo{ki potencijal, tako da T&T sve do pojave parne ma{ine (Y.Vat, 1782.god)nikad nije proizvela neke krupnije istorijske posledice ili tzv. revolucionarne pomake.
Vatova konstrukcija parne ma{ine ubrzo je do`ivela veliki broj primena naro~ito u rudnicima, a zatim i u tekstilnoj industriji, poqoprivredi, saobr}aju itd., {to je izazvalo tektonske socijalne i ekonomske promene takvih razmera i doma{aja koji opravdavaju upotrebu imenice “revolucija”. Po~ela je tzv. prva industrijska revolucija (PIR), koja je donela duboke promene u strukturi proizvodwe, porastu produktivnosti, {irewu unutra{we i prekomorske trgovine,ubrzala je kolonizaciju i penetraciju evropske kulture {irom Planete. Tako|e, po~ela se stvarati nova socijalna grupa -industrijski radnici- sa novom ideologijom, interesima i politi~kom strategijom.
Sa stanovi{ta svoje geneze PIR ima bitnu specifi~nost, koja se sastoji u ~iwenici da se inicijalni pronalazak i po~etni korak ~itavog procesa vezuje za pojedinca, izumiteqa(pronalaza~a) a ne, kao {to je to skoro uvek kasnije bilo za timove, organizovane institucije i silnu dru{tvenu(dr`avnu) podr{ku.
Sve do pred kraj 19.veka parna ma{ina i na woj zasnovane konstrukcije predstavqali su okosnicu industrijskog razvoja. Uporedo su se razvijale nau~ne teorije koje su sistematski utirale put nastanku ne~eg novog i naprednijeg. Me|utim, kada su pronakasci na poqu elktriciteta i konstrukcije motora sa unutra{wim sagorevawem (benzinski i dizel) stvorene su mogu}nosti za novi zamah industrijalizma kao modernizacijskog i civilizacijskog procesa. Brojne prednosti elektri~ne energije u odnosu na parnu ubrzo su ozna~ile po~etak grandioznog tehnolo{kog prestrukturirawa. Elektrifikacija je ubrzala proces elektroni-fikacije tj. primene el.energije izvan neposredne energetske namene, kao {to su procesi telekomunicirawa(telefonija, radiofonija, radar, televizija i dr.), automatizacija, kompjuterizacija, kao i bezbroj drugih svrha koje ~ovek ostvaruje u svom svakodnevnom `ivotu. Sli~an prodor i brzu difuziju imali su tzv. SUS motori. Wihovo otkri}e i stalna naknadna usavr{avawa kao wih samih tako i prate}ih agregata, udahnuli su novi smisao i nekim ranijim otkri}ima. To se u prvom redu odnosi na otkiri}e tehnike eksploatacije nafte sistemom bu{ewa tla petrolejskim torwem (Drajk, 1850.godine) i Danlopovo otkri}e automobilske gume (1888.godine).
Tek spregnut razvoj motorne industrije, rafinacije nafte i gumarske industrije omogu}uje brz komercijalni razvoj automibilizacije (putni~ki automobili, kamioni, autobusi, motorcikli i dr.) koja sve do danas, a i danas, predstavqa svakako jedan od simbola savremenosti. Automobilska industrija bila je jedna od najpropulzivnijih industrijskih grana sa ogromnim indukcionim dejstvom na veliki broj drugih industrijskih grana (gumarska i elektronska industrija, ma{inogradwa, industrija boja i lakova, stakla) koje proizvode delove i sklopove za tako slo`en in`iwerski proizvod kao {to je automobil. Automobilska industrija ubrzava i razvoj gra|evinarstva (izradwa puteva, mostova, parkiral{ta, servisnih postrojewa itd.), zatim turizma i ugostiteqstva i
Pretraga
Spisak članova
Kalendar
Pomoć
