Nova naučno tehnološka revolucija u 20.veku

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Nova naučno tehnološka revolucija u 20.veku
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Pitanja i odgovori koje otvara i nudi savremeni razvoj tenike i tehnolgije neprestano privlače sve veću pažnju.Kao rezultat ovako rastućeg interesovanja nastala je izuzetno obimna literatura koja odražava najrazličitije stavove i pristupe u analizi tako složene prirode tehnike i tehnologije*.
Iako autorska sporenja počinju već od samog definisanja T&T, njene uloge i utixaja na sveukupne društvene procese, a posebno u pogledu procena budućih civilizacijskih domašaja T&T, gotovo kod svih autora, prisutno je stanovište dase T&T javljaju kao eminentno istorijske pojave(procesi), a ne kao fenomeni ”per se” (za sebe), bez obzira na moguće izuzetke. T&T uvek do sada razvijale su se u funkciji nekih širih istorijskih potreba određene epohe. To se najbolje vidi u poslednja dva veka od kako je na delu tzv.inndustrijska revolucija koja je na radikalan način otkrila “da u biti tehnike nama ničeg tehničkog” (Hajdeger), tj. da se razvijala razvija ne ona T&T koja se mogla razvijati, nego ona koju je bilo poterbno(nekome) razvijati.
Korisnost, utilitarnost, pragmatičnost, efektivnost, efikasnost, rentabilnost, profitabilnost i druge slične namene tehnike rezultat su novijeg doba.Čak ni povremena katastrofična upozorenja da tehničko-tehnološki** napredak sam po sebi ne vodi u stvarni ljudski napredak (npr. katastrofa u Bopalu 1985., Černobilj 1986., nova razorna(nuklearna) oružja i sl.) ne utiču dovoljno na tehnicistički usmerene tumače progresa slobode koji ili neće ili ne mogu da vide i “drugu stranu meseca”. Kako i zašto tehnika mže imati dvostruku (demonsku i anđeosku) ulogu? Šta je, u stvari, tehnika? Kakva je njena priroda?
U trženju odgovora na ova i slična pitanja nameće se potreba da se pođe od samog korena reči “tehnika”. Doduše, ne treba ispustiti iz vida da grčka reč tehne ipak nema ništa zajedničko sa savremenim značenjem pojma tehnika. Ovo stoga što tehne izvorno znači umeće, veštinu, sposobnost čoveka da ostvari svoju svrhu. Tehnika je, dakle, put, metod, način –“kako”- prisvajanja prirode za čovekovu svrhu;ona je posrednik između čoveka i prirode žime sjedinjuje ontološku i antropološku dimenziju ljudi. Ukratko, tehne je svojstvo subjekta i izvan njega ona ne postoji. Pomoću tehnike čovek neprekidno potvrđuje i razvija svoju individualnost nadvisujući zatečeno stanje, kako u prirodi tako i u društvenim odnosima. Učestvujući u ovom protivrečnom procesu tehnika nudi čoveku dvostruku mogućost.
Prva se sastoji u tome da tennika omogućuje smanjenje radnog vremena i uvećanje slobodnog što je stvarni uslov slobode i napretka, a druga mogućnost leži u činjenici da tehnička sredstva mogu da se pretvore u gospodara čovekovog tako što se čovek poistovećuje sa tehničkim razvitkom, postaje deo tehnike. “Tehnika, dakle, nije neko puko sredstvo, već je uvek način raskrivanja, tj. istine(Hajdeger).

Potrebno je ukazati i na određene semantičke probleme koji se tiču termina T&T. “Tehne” je izvor oba ova pojma s tim da se kod tehnologije sadrži i imenica “logos”, što bi navodno trebalo ovom pojmu obezbediti i bitno drugačije značenje.Ipak, danas je sve teže odrediti precizno značenje oba pojma (T&T), a gotovo je nemoguće povući jasnu liniju njihovog pojmovnog razgraničenja, tako da se oni najčešće koriste i kao sinonimi. Uprkos tome treba praviti razliku između ova dva pojma, a pre svega zbog semantičke širine njihovog sadržaja tako što je, pojam tehnologije širi od pojma tehnike. Upravo zbog toga što se unutar tehnologije izdvaja i postepeno osamostaljuje znanje (teorijsko i praktično) koje omogućuje da se i sa istim sredstvima rada mogu postići različiti rezultati i posledice, tehnologija zadobija šire značenje od tehnike, jer se ova druga na neki način sadrži u onoj prvoj.
Polazeći od toga da je tehnika sveukupnost od čoveka stvorenih materijalnih sistema, ona predstavlja osnovni fizički supstrat svake tehnologije koja sadrži još i bitne “duhovne supstrate” kao što su funkcionalno shvatanje(znanje,organizovanje) oblika i načina usmeravanja (upravljanje) svih raspoložiih resursa (materijalnih, tehničkih, prirodnih i dr.) ka zadovoljavanju unapred definisanih društvenih potreba.
Ovim “supstratima” treba dodati i karakteristiku da tehnologija uvek ispoljava procesualnost shvaćenu kao praktičnu primenu naučnog znanja i to racionalan način. U tom smislu tehnologiju, za razliku od tehnike, karakteriše i određeni stepen voljnosti (htenja,potreba) da se moguće (tehnika) pretvori u stvarno,što predstavlja najbolju praktičnu potvrdu vrednosti i dometa kako tehničkih sredstava (hardnjere), tako im metoda njihove primene (softnjere), znanja i veština (brainnjere), ali i organizacione strukture svih ovih elemenata (orgnjere).Na ovaj način dolazimo do “podnožja” tzv. holističkog metodološkog pristupa tehnologiji koji u sebi ne samo što sadrži sve ostale pristupe, već daje i nešto više: sintetičku integrističku viziju tehnologije u istorijskoj perspektivi, što je od naročitog značaja priliom evluacije i procenjivanja tzv. nove tehnologije.
Efektuiranje tehnike ne može se izvoditi iz nje same, što znači da i najefikasnije tehnike mogu biti društveno potpuno neefikivne. Štaviše, istorija je prepuna primera da su tehnički najefikasnije bile upravo one tehnologije koje su ljudima nanosile najveće štete i zlo, verovetno zato što ljudi nisu imali interes, znanje i volju da njihov tehnički potencijal iskoriste za progresivne ciljeve.
Ovako tenološki determinisana svest u osnovi omogućuje još barem dve “mentalne greške” ili greške mišljenja kada je rečo T&T. Prvase ispoljava kao nekritički optimizam i preterano oduševljavanje različitim T-T rešenjima i poslednjih decenija gotovo fascinantnim uzletima “tehničkog uma”, a druga je opet izraz malodušnog ili čak fatalističkog predavanja slepim silama tehnike u kome čovek jedino može da izvršava volju tog “tehničkog uma”. Zato od svih pristupa analizi T&T najmanje metodoloških rizika nosi onaj koji T&T tumači kao društvenu pojavu tj. pojavu koja se tiče čoveka, njegivih potreba, ciljeva, mogućnosti itd., pri čemu se pojedini društveni aspekti T&T kao što su ekonomski, socijalni, politički, kulturni, obrazovni i dr., nikad ne manifestuju kao jedini ili isključivi, već uvek zajedno i istovremeni. Ovakav pristup, nadalje nas obavezuje i na oprez pri korišćenju termina ”naučno- tehnološki progres (revolucija)” kao pojmova koji nose određeni naboj tehnološkog optimizma kao one, tehnički uslovljene svesti koja u svakom T-T napretku vidi ,automatski, neizbežan ljudski (društveni) napredak. Nažalost, život, praksa, često pruža i dokaze suprotnog, tj. kada razvoj i napredak T&T mogu i da ugroze i same temelje života, dajući razloga stalnoj upitanosti šta je uopšte progres.
Teško je odrediti pouzdane kriterije i merila progresa. Isticanje samo nekih kriterijuma, a zanemarivanje drugih, problem evaluacije T&T napretka čini krajnje problematičnim ili u najmanju ruku defektnim. Nažalost, ni danas ne postoje razvijene praktične metode holističkog ocenjivanja T&T, već se u najboljem slučaju taj holizam postiže najčešće agregiranjem većeg broja parcijalnih metoda, čime se samo donekle jednostranosti tzv. monoaspektnih pristupa.
Ekonomaska analiza najupornije istrajava na kriterijumu produktivnosti kao najubedljivijem pokazatelju rastuće čovekove proizvoljne moći u određenoj jedinici vremena. Međutim, ovakvim uvidom ne bi se daleko došlo u prikazu progresu, te ga je potrebno dopuniti nekim drugim(npr.sociološkim). Suština problema svakog do sada (a verovatno i svakog budućeg) postignutog nivoga T-T razvoja: šta se zapravo dešava sa ljudskim rodom, njegovom prirodom i


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
09:45 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Naucno istrazivanje Dzemala 0 1,876 23-06-2010 11:09 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Metodologija naucno istrazivackog rada - seminarski rad Dzemala 0 6,563 22-06-2010 09:03 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Industrijska revolucija Vesnica 0 4,464 12-05-2010 08:57 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Nova naucno tehnoloska revolucija u 20.veku Vesnica 0 3,389 11-05-2010 09:37 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Savremena tehničko - tehnološka revolucija i društvene promene Vesnica 0 2,575 10-05-2010 09:53 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: