Reforma penzijskog sistema Srbije

Osiguranje ima značajnu ulogu u ekonomskom razvoju jedne države. U osiguranju u Evropi radi preko milion ljudi, a godišnja premija osiguranja i razni oblici plasmana sredstava osiguranja iznose milijarde evra.Osiguranje doprinosi ekonomskom rastu privrede neke države kroz stvaranje novih radnih mesta putem razvoja delatnosti, kroz pružanje određenog vida zaštite koja je potrebna građanima i savremenoj industriji. Penzijsko osiguranje i reforma penzijskog sistema je aktuelna tema i zauzima značajno mesto u planovima kako ekonomski razvijenih zemalja tako i zemalja u tranziciji. Ciljevi reforme penzijskog sistema su da se stvori dugoročno održivi penzijski sistem. Parametri i modeli za ostvarivanje tog cilja su različiti i predstavljaju veliki izazov u ovoj oblasti.

Penzijski sistem tekućeg finansiranja, koji je bio okosnica penzijskog sistema skoro svih zemalja je u krizi i reforme penzijskog osiguranja su neophodne. Sistem tekućeg finansiranja je zasnovan na principu međugeneracijske solidarnosti, u kom radno aktivno stanovništvo svojim doprinosima finansira isplate penzijskih naknada penzionerima. Pojedinac je lišen odgovornosti prema svom socijalnom statusu u doba kada mu radna aktivnost prestane, država preuzima na sebe brigu o finansijskoj i socijalnoj sigurnosti, uspostavlja penzione fondove, propisuje prava i način upotrebe sredstava iz tih fondova. Sistem tekućeg finansiranja je uspostavljen i mogao je da funkcioniše kada je postojala stabilna politička i ekonomska situacija, kada su demografska kretanja bila izrazito povoljna, a stopa zaposlenosti visoka. Međutim ovaj sistem finansiranja ima nedovoljne finansijske rezerve, te država mora da obezbedi svoje učešće ili da poveća nivo doprinosa da bi kompenzovala ovaj nedostatak. Danas na nedostatak ove ravnoteže značajno utiče starenje stanovništva. Prihodi od doprinosa opadaju sa smanjenjem broja uplatioca, a rashodi rastu sa povećanjem broja penzionera i očekivanim povećanjem dužine korišćenja ( usled dužeg životnog veka), čime sistem tekućeg finansiranja postaje finansijski neodrživ.

Zemlje Istočne Evrope imaju sisteme državnog penzijskog osiguranja koje imaju dosta zajedničkih osobina. Suočene su sa sve većom finansijskom krizom i ne uspevaju da obezbede adekvatna finansijska sredstva za veliki broj penzionera. Neke od tih zajedničkih osobina su: struktura tih penzionih fondova uključuje jedan stub sa različitim parametrima funkcionisanja, visok stepen troškova izražen kao procenat BDP, veliki broj korisnika penzija koji je posledica ranog starosnog doba za odlazak u penziju, lakog dobijanja rešenja za invalidske penzije, ne adekvatne formule za izračunavanje penzije, ne kompletnu indeksaciju inflacije itd. Zbog toga je započeta reforma državnih penzionih fondova i formiranje privatnih penzionih fondova, koji mogu da modernizuju tržište kapitala i utiču na bolje rukovođenje tako što će imati veći uticaj na poslovanje kompanija. Istraživanje statističkog zavoda Evropske unije je došlo do rezultata da će stanovništvo Evropske unije do 2060. godine narasti na 506 miliona ljudi, a tada će na jednog penzionera starijeg od 65 godina biti samo dva zaposlena. Kreatori evropske politike veoma su zabrinuti najavom porasta broja penzionera jer to podrazumeva veće izdvajanje para za isplatu penzija. Nevolja je, kažu statističari u tome što ljudi sve duže žive, a broj zaposlenih sve više opada uprkos prilivu emigranata. Trenutno u Evropskoj uniji na jednu osobu stariju od 65 godina dolazi četiri zaposlena , što se smatra idealnom razmerom, ali starenje stanovništva je jedan od najvećih izazova u razvijenom svetu i EU. EU mora da obezbedi sigurnost javnih finansija, a sami ljudi moraju da rade duže da bi se sprečio kolaps sistema. Stoga mora
da se sprovede strukturna reforma društva, a posebno reforma penzionog sistema i zdravstva. Ta dva sistema moraju da budu stabilna i dugoročno održiva.

UVOD
1 Penzijski sistem Srbije 4
1.1 Demografski pokazatelji i položaj penzionera 8
2 Reforma penzijskog sistema u Srbiji 11
2.1 Reforme penzijskog osiguranja 11
2.2 Reforma penzijskog sistema u Srbiji 13
2.3 Izmene zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18