Revizija

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Usled privatizacije mnogih ključnih područja, kao i konkurentskih pritisaka kroz aranžmane tipa obaveznog konkurentskog tendera, javni sektor¹ danas prolazi kroz veoma značajne promene. Naime sve više preovladava tip preduzetničkog ponašanja organizacija pomenutog sektora, dok se njihova efikasnost konstantno poboljšava kroz promenu vlasništva ili redistribuciju prava vlasništva.
Dakle razlika između privatnog i javnog sektora je neosporno sužena. Tako na primer koncepti «željena vrednost za novac», benč-marking, javna odgovornost doslovno su preuzeti iz privatnog sektora (uz manja prilagođavanja), dok se računovodstvo od pasivnog posmatranja i izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine, pomerilo ka analizi i planiranju budućih promena.

Javna preduzeća predstavljaju posebnu kategoriju privrednih društava, sa specifičnim položajem u ostvarivanju funkcija kao i specifičnim problemima koji ih pogađaju i sa kojima su prinuđena da se bore i koja deluju kao društvo kapitala čiji su vlasnici država i jedinice lokalne samouprave. U njihovim bilansima su najjasnije iskazane posledice svih nedorečenosti u njhovom ekonomskom profilisanju ( pri tom se misli na pozicioniranje imovine, obaveza i kapitala, kao i prihoda, rashoda, dobitaka, odnosno gubitaka). Obzirom na problem neistinitih i neobjektivnih finansijsko računovodstvenih iskaza kao i na kumulirane probleme čiji se koreni nalaze u ideologiji koju smo sprovodili, kao i u okolnostima koje prate rad javnih preduzeća, sasvim je razumljiv značaj koji revizija ima u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećem, a posebno u implementaciji novog javnog menadžmenta.

Jedan od najvažnijih prioriteta Razvojne strategije kod nas jeste ubrzanje procesa privatizacije, što je i najbrži način da privučemo strane investicije u mnogo većem obimu, ali i da se izborimo za deo svetskih investicija koje trenutno, na žalost, odlaze u druge aktivnije delove sveta.

Dakle radi se o urgentnoj potrebi za stranim investicijama (preduslov za ekonomski razvoj) ne samo u cilju povećanja zaposlenosti, već i usled naglašene potrebe da tehnološki modernizujemo našu izrabovanu industriju sa osnovnim ciljem podizanja njene konkurentnosti na stranom tržištu. I pored surove stvarnosti da je država u nedopustivo i poražavajuće visokom obimu zavisna od međunarodne pomoći, postoji mogućnost da se u relativno kratkom roku stvori aktivni poslovni ambijent koji bi bio atraktivan za strane investitore, naravno kada bi u nas postojala politička volja.

SAVREMENI PROBLEMI MENADŽMENTA U JAVNOM SEKTORU

Javna preduzeća, po mnogo čemu, predstavljaju specifičan oblik preduzeća koja imaju, u obavljanju svoje delatnosti, posebno apostrofiranu odgovornost, i to, kako prema javnosti, tako isto i prema osnivaču. Dakle, ukoliko se pođe od činjenice da obavljanje delatnosti javnog preduzeća na neadekvatan način izaziva, po pravilu, nezadovoljstvo kod građana, uz čestu pojavu javnog reagovanja, sasvim je jasno da je na javnom preduzeću posebna odgovornost na informisanju javnosti o njihovom radu i poslovanju.

Elementarne osobenosti javnog preduzeća

Obzirom na prisutne razlike između javnih preduzeća, jer često se radi o različitim zemljama, različitim delatnostima i granama i različitim vremenskim periodima, što utiče na vrste i institucionalne oblike pomenutih preduzeća, na njihovu delatnost, status u privrednom sistemu pa i instrumente za regulisanje njihovog funkcionisanja, može se zaključiti da nije jednostavno dati pravu definiciju. Generalno se javno preduzeće može definisati kao preduzeće formirano s osnovnim ciljem obavljanja delatnosti od javnog (opšteg) interesa, pri čemu država, odnosno jedinica lokalne samouprave (kao njihov osnivač), vrši u celosti ili delimično, ulogu «preduzetnika».
Delatnostima od opšteg interesa su proglašene delatnosti, koje su kao takve, određene zakonom u sledećim oblastima: proizvodnja, prenos i distribucija električne energije; proizvodnja i prerada uglja; istraživanje, proizvodnja, prerada, transport i distribucija nafte i prirodnog tečnog gasa; promet nafte i njenih derivata; železnički, poštanski i vazdušni saobraćaj; telekomunikacije; izdavanje udžbenika; eksploatacija, upravljanje, zaštita i unapređivanje dobara od opšteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, divljač) i najzad, komunalne delatnosti. Osim navedenih tu su još i delatnosti od strateškog značaja za državu, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave .
Bitne zajedničke karakteristike javnih preduzeća su:
•obezbeđenje proizvoda i usluga od elementarnog značaja za određenu zajednicu;
•monopolski ili neki drugi privilegovani status na tržištu stečen uz podršku vlasti
•predmet su javnog regulisanja
Ciljevi osnivanja i poslovanja javnog preduzeća,a koji su definisani određenim zakonskim odredbama su:
•obezbeđenje kontinuiranog obavaljanja delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga
•stalni razvoj i unapređivanje obavljanja delatnosti od javnog interesa
•obezbeđivanje tehničko-tehnološkog i ekonomskog jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja
•sticanje dobiti i realizovanje ostalih zakonom utvrđenih interesa
Ovakav redosled ciljeva može, na prvi pogled, navesti na zaključak , da sticanje dobiti nije primarni cilj, već da je to konstantno obavljenje delatnosti od javnog interesa i uredno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga. Pa iako su prema Zakonu o preduzeću svi ciljevi istog ranga, trebalo bi ipak nekakvu prednost dati prvopomenutom cilju.
Naime, javna preduzeća, u odnosu na ostala preduzeća, dobit stiču u specifičnim okolnostima, jer svoje poslovne prihode ne mogu ostvarivati slobodnim formiranjem cena svojih proizvoda i usluga (bez prethodno dobijene saglasnosti od osnivača). To znači, da se dobit (koja bi opravdala uložena sredstva), ostvaruje vrlo pažljivim odmeravanjem (kalkulisanjem) cene proizvoda i usluga, vodeći računa o kupovnoj snazi stanovništva (kao krajnjeg korisnika).
Iz navedenih razloga, poslovni rashodi su, kod javnih preduzeća, veći od prihoda, pa se negativna razlika pokriva subvencioniranjem iz budžeta, ili ostalih izvora. Ipak, polazeći od činjenice da svojim poslovanjem i radom javna preduzeća daju logističku podršku poslovanju ostalih preduzeća, kao i svih ostalih pravnih lica koja obavljaju vanprivrednu delatnost, njihovo postojanje je sasvim opravdano.
Što se tiče finansijskog izveštavanja javnih preduzeća, na njihovo uređivanje se ne primenjuju nikakve posebne zakonske odredbe, ali ako se uzme u obzir njihov apostrofirani i odgovoran zadatak u obavljanju delatnosti, onda je evidentna određena specifičnost kod njihovog poslovnog informisanja.
Prva osobenost pomenutog informisanja se odnosi na činjenicu da je javnost, u najširem smislu te reči, najveći i najvažniji korisnik informacija, pa samim tim kod javnih preduzeća treba da postoji znatno veći stepen odgovornosti za informacije prezentirane u finansijsko računovodstvenim iskazima.