Realen devizen kurs

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Realen devizen kurs
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Devizniot kurs, definiran kako cena na stranskite valuti izrazena vo
domašni parični edinici, e edna od klučnite makroekonomski varijabli.
Kako i sekoja cena, taka i devizniot kurs ima tri mošne značajni i međusebno povrzani funkcii vo organiziraweto na ekonomskite aktivnosti: prvo, gi informira ekonomskite subjekti za sostojbite na devizniot pazar, vtoro, dava signali i pottici za prisposobuvawe na proizvodstvoto i porošuvačkata, i treto, obezbeduva distribucija na dohodot.
Kako i kaj sekoja ekonomska varijabla, kojašto ima svoj paričen izraz, taka i kaj devizniot kurs razlikuvame nominalen i realen devizen kurs. Nominalen devizen kurs e kursot na stranskite valuti izrazen vo tekovni domašni parični edinici. Za opredeluvaweto na realniot devizen kurs postojat dva osnovni pristapa, i toa eksteren i interen realen devizen kurs, so poveće podvarijanti vo ramki na sekoj od ovie dva bazični koncepta. Konečno, kaj devizniot kurs, pokraj nominalen i realen, se srećavame i so konceptot na ramnotežen realen devizen kurs - kurs kojšto ovozmožuva simultano postignuvawe na interna i eksterna ramnoteža.
Imajći gi predvid značeweto i funkcite na devizniot kurs, sekoe otstapuvawe na nominalniot, odnosno na tekovniot realen devizen kurs od ramnotežniot, osobeno vo uslovi na fiksen ili na nekoja varijanta na rakovoden devizen kurs, ima seriozni makroekonomski vlijanija. Bidejći postojat različni pristapi kon definiraweto, kako na realniot, taka i na ramnotežniot devizen kurs, no i seriozni poteškotii pri nivnoto precizno merewe, pri utvrduvaweto na otstapuvaweto na aktuelniot od ramnotežniot kurs možno e da se dobijat različni rezultati.

2. Koncepti

Realnite ekonomski golemini se dobivaat so deflacionirawe (korigirawe) na nominalnite, so soodveten cenoven indeks koj ja odrazuva stapkata na inflacija. Takov e slučajot, na primer, so realnite kamatni stapki, realnite naemnini, realniot bruto domašen proizvod itn. Celta na prisposobuvaweto e da se otstrani vlijanieto na porastot na cenite vrz soodvetnata golemina, i na toj način da se dobie realna pretstava za nejzinoto nivo i za evolucijata, so tekot na vremeto. Nominalnite vrednosti, bez nivnoto soodvetno korigirawe za stapkata na promena na cenite, sozdavaat izvrteni pretstavi (iluzii) i praćaat pogrešni signali do ekonomskite subjekti.
Utvrduvaweto na realniot devizen kurs e osobeno važno bidejći toj pretstavuva značajna determinanta na kompetitivnosta. Imeno, vo uslovi na inflacija, nominalniot devizen kurs ne pretstavuva soodveten indikator za konkurentnosta na domašnite, vo odnos na stranskite proizvodi. Međunarodnata kompetitivnost na zemjata zavisi, vsušnost, od relativnite dvižewa vo trošocite ili cenite ne samo vo konkretnata zemja, tuku i vo trgovskite partneri na dadenata zemja, prisposobeni za dvižewata vo deviznite kursevi. Za taa cel se koristat realnite devizni kursevi koi gi odrazuvaat promenite na cenite (trošocite, profitabilnosta) vo domašnata ekonomija i vo stranstvo (ostatokot od svetot). Osven toa, tokmu realniot devizen kurs gi opredeluva tekovite na kapitalot vo i nadvor od zemjata, vlijae vrz strukturata na potrošuvačkata i na alokacijata na resursite vo domašnata ekonomija.
Vo ekonomskata literatura ne postoi univerzalno prifatena definicija na realniot devizen kurs. Naprotiv, se srećavaat poveće različni pristapi vo opredeluvaweto na suštinata na realniot devizen kurs. Postojat, duri i takvi ekstremni stavovi spored koi e sporno tretiraweto na devizniot kurs (koj po definicija e nominalna merka, t.e. relativna cena na dve valuti) kako realna ekonomska varijabla. Taka na primer, spored Maćijevski: „... nominalniot efektiven devizen kurs ne može da se deflacionira za da se dobie realen dvojnik, kako što se pravi so realniot dohod ili so koja bilo slična realna ekonomska serija koja ima jasna cena/količina na dekompozicija. Kako rezultat na toa, presmetanite vrednosti (na indeksite za realniot efektiven devizen kurs - naša zabeleška) ne treba da se koristat direktno za merewe na stepenot na precenetosta ili potcenetosta na dadena valuta. Vo najdobar slučaj, takvite indeksni vrednosti možat da ponudat nekoi široki indikacii za dobivkata (gain) ili zagubata (loss) vo cenovnata (troškovnata) kompetitivnost vo odnos na selektiraniot bazičen period i, ottamu, samo gruba merka za nasokata na promenata na međunarodnata kompetitivnost.“ (Macijewski: 1983, 498).
Onie ekonomisti koišto smetaat deka e možna i korisna upotrebata na realniot devizen kurs vo analitički celi, obično nego go definiraat kako nominalen devizen kurs


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05-07-2010 10:21 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: