Razvoj misljenja (vrste) -psihologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Поимање мишљења

Психолози сматрају да је суштина мишљења у схватању или увиђању односа, веза. Под мишљењем се подразумевају ментални, претежно симболички процеси којима се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност. Све оно што спада у апстраховање, појимање, закључивање, суђење, замишљање и сећење. Опажаји и чулни осећаји не спадају у мишљење, али га допуњују. Мада је когнитивне природе, мишљење је под знатним утицајем осећања и хтења. Када је тај утицај преовлађујући, говори се о мишљењу као испуњењу жеља, које има привидно логичку структуру, али је стварно вођено жељама субјекта. У сложенијим видовима некогнитивних утицаја на мишљење јавља се аутизам, као поремећај. Магијско мишљење је такође у знатној мери некогнитивног порекла.
Истраживањем мишљења баве се многе дисциплине чији се налази међусобно допуњују. Филозофија се бави могућностима мишљења у сазнавању света. Логика проучава мишљење са становишта појмова и суђења. Социологија и политикологија баве се утицајем друштвених фактора на мишљење. Физиологија, посебно неурофизиологија истажује везу између одговарајућих механизама и мишљења, док психологија проучава срж, суштину и одредбе мишљења. Медицина, психопатологија, психијатрија и фармакологија изучавају органске и друге патолошке, као и хемијске утицаје на мишљење. Кибернетика разрађује мишљење као информациони процес, а у вези са имитацијом прераде информација, рачунарским техникама и технологијом управљања.
По K.Г.Јунгу, мишљење је једна од две рационалне психичке функције, манифестована у акту расуђивања, чији су резултати извесни појмови или везе међу појмовима. Док је према бихејвијиристи Џ.Вотсону мишљење само безгласни, субвокални или имплицитни говор...