15-06-2010, 12:02 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.
Поимање мишљења
Психолози сматрају да је суштина мишљења у схватању или увиђању односа, веза. Под мишљењем се подразумевају ментални, претежно симболички процеси којима се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност. Све оно што спада у апстраховање, појимање, закључивање, суђење, замишљање и сећење. Опажаји и чулни осећаји не спадају у мишљење, али га допуњују. Мада је когнитивне природе, мишљење је под знатним утицајем осећања и хтења. Када је тај утицај преовлађујући, говори се о мишљењу као испуњењу жеља, које има привидно логичку структуру, али је стварно вођено жељама субјекта. У сложенијим видовима некогнитивних утицаја на мишљење јавља се аутизам, као поремећај. Магијско мишљење је такође у знатној мери некогнитивног порекла.
Истраживањем мишљења баве се многе дисциплине чији се налази међусобно допуњују. Филозофија се бави могућностима мишљења у сазнавању света. Логика проучава мишљење са становишта појмова и суђења. Социологија и политикологија баве се утицајем друштвених фактора на мишљење. Физиологија, посебно неурофизиологија истажује везу између одговарајућих механизама и мишљења, док психологија проучава срж, суштину и одредбе мишљења. Медицина, психопатологија, психијатрија и фармакологија изучавају органске и друге патолошке, као и хемијске утицаје на мишљење. Кибернетика разрађује мишљење као информациони процес, а у вези са имитацијом прераде информација, рачунарским техникама и технологијом управљања.
По K.Г.Јунгу, мишљење је једна од две рационалне психичке функције, манифестована у акту расуђивања, чији су резултати извесни појмови или везе међу појмовима. Док је према бихејвијиристи Џ.Вотсону мишљење само безгласни, субвокални или имплицитни говор...
Поимање мишљења
Психолози сматрају да је суштина мишљења у схватању или увиђању односа, веза. Под мишљењем се подразумевају ментални, претежно симболички процеси којима се схвата и уноси неки поредак у спољну и унутрашњу реалност. Све оно што спада у апстраховање, појимање, закључивање, суђење, замишљање и сећење. Опажаји и чулни осећаји не спадају у мишљење, али га допуњују. Мада је когнитивне природе, мишљење је под знатним утицајем осећања и хтења. Када је тај утицај преовлађујући, говори се о мишљењу као испуњењу жеља, које има привидно логичку структуру, али је стварно вођено жељама субјекта. У сложенијим видовима некогнитивних утицаја на мишљење јавља се аутизам, као поремећај. Магијско мишљење је такође у знатној мери некогнитивног порекла.
Истраживањем мишљења баве се многе дисциплине чији се налази међусобно допуњују. Филозофија се бави могућностима мишљења у сазнавању света. Логика проучава мишљење са становишта појмова и суђења. Социологија и политикологија баве се утицајем друштвених фактора на мишљење. Физиологија, посебно неурофизиологија истажује везу између одговарајућих механизама и мишљења, док психологија проучава срж, суштину и одредбе мишљења. Медицина, психопатологија, психијатрија и фармакологија изучавају органске и друге патолошке, као и хемијске утицаје на мишљење. Кибернетика разрађује мишљење као информациони процес, а у вези са имитацијом прераде информација, рачунарским техникама и технологијом управљања.
По K.Г.Јунгу, мишљење је једна од две рационалне психичке функције, манифестована у акту расуђивања, чији су резултати извесни појмови или везе међу појмовима. Док је према бихејвијиристи Џ.Вотсону мишљење само безгласни, субвокални или имплицитни говор...