Medjunarodne finansijske organizacije - ekonomija i finansije

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Medjunarodne finansijske organizacije veoma su značajne za medjunarodno poslovno finansiranje kao veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima. Mada je dobar deo tih sredstava namenjen finansiranju raznih javnih programa razvoja i strukturnog prilagodjavanja zemalja članica, sve više sredstava se usmerava i na finansirane privatnih preduzeća i projekaa, sa ili bez garancije države.Može se reći da je u poslednjih desetak godina upravo došlo do novog strategijskog koncepta jaćanja uloge medjunarodnih finansijskih organizacija u ravoju privatnog sektora i inicijative.
Od medjunarodnih finansijskih organizacija za privredne subjekte u Srbiji su srazmerno najznačajnije Medjunarodna banka za obnovu i razvoj, Medjunarodno udruženje za razvoj , Medjunarodna finansijska korporacija, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, pa će o njima ovde biti nešto više reći,uvažavajući i značaj drugih regionalnih razvojnih banaka, kao što su Azijska banka za razvoj, Afrička banka za razvoj (Afrički fond za razvoj), Interamerička banka za razvoj, Karipska banka za razvoj itd.Ujedno će se dati osnovni podaci o Medjunarodnom monetarnom fondu, koji spada u medjunarodne finansijske organizacije, ali sasvim drugog profila od već navedenih, medjutim, radi se o značajnoj instituciji sa aspekta ukupnih medjunarodnih finansija.
Međunarodni monetarni sistem se može definisati kao skup normi kojima se regulišu osnovna pitanja u vezi sa novcem u opticaju, monetarni pariteti i konvertibilnost, monetarne rezerve, kao i druga pitanja vezana za ovu oblast.
Međunarodni monetarni odnosi su postojali i ranije i zasnivali su se na bimetalizmu. Međutim, kada se govori o ovim odnosima, onda je značajan period od devetnaestog veka, u kome je došlo do njihovog značajnijeg razvoja, koji je nastavljen i u dvadesetom veku. U toku ovog razvoja, globalno posmatrano, ističu se dva modela ovog sistema, sa određenim varijantama u okviru oba.
Prvi model međunarodnog monetarnog sistema jeste model zlatnog standarda, nakon čega je kasnije došlo do primene zlatno-deviznog i zlatno-polužnog sistema. Drugi model obuhvata sistem MeđunarodnoMg monetarnog fonda, koji je pretrpeo dosta izmena u toku svog funkcionisanja.

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ – MBOR

Osim MMF-a, na Bretonvudskom sastanku je osnovana i Međunarodna banka za obnovu i razvoj – MBOR. Trebalo je da ove dve institucije obezbede međunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju, prva u oblasti međunarodnih plaćanja, deviznih kurseva i pružanja pomoći za otklanjanje kratkoročnih neravnoteža u platnom bilansu, a druga u oblasti srednjoročnog i dugoročnog finansiranja. Banka je počela sa radom juna 1946. godine.
Pod okriljem MBOR formirane su kasnije još tri finansijske institucije, Banke:
•Međunarodna finansijska korporacija – IFC 1956. godine,
•Međunarodno udruženje za razvoj – IDA 1960 i
•Multilateralna agencija za garantovanje investicija – MIGA 1988. godine.
Za MBOR i IDA koristi se često zajednički naziv Svetska banka.
Osnovni cilj MBOR je da obezbedi finansiranje projekata koji su značajni za nacionalnu privredu a za koje nije zainteresovan privatni kapital, jer nisu neposredno profitonosni (kao objekti infrastrukture), a potrebna su velika ulaganja (prisutan je veći rizik). Banka ne konkuriše privatnom kapitalu, već upravo stvara povoljne uslove za njegov plasman.
MBOR je organizovana kao akcionarsko društvo.Osnivački akcionarski kapital je bio u početku 10 milijardi dolara.Udeo pojedinih zemalja članica (kvota) odredjuje se prema njihovoj ekonomskoj snazi.Najveći akcionari su SAD sa učešćem od 16,95% u akcionarskom kapitalu, Japan sa 8,12%, Nemačka sa 4.63% i Francuska i V.Britanija sa po 4,44%
Uslov za članstvo u MBOR je prethodno članstvo u MMF-u.Danas Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima 182 zemlje članice.
Sredstva Banke potiču iz četiri osnovna izvora:
•uplaćenog dela kvota zemalja članica,
•zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu,
•povraćaja ranije datih kredita i
•ostvarenog dohotka.
U prvim godinama posle rata, osnovna pažnja je bila posvećena obnovi privreda ratom razorenih zemalja. Kada je počeo da funkcioniše Program evropske obnove (Maršalov plan), Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.
MBOR odobrava sredstva vladama zemalja članica, ili njihovim agencijama, odnosno privatnim preduzecima i bankama uz garanciju vlade.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj odobrava zajmove prvenstveno za finansiranje konkretnih projekata, a ređe za opšterazvojne potrebe.
Banka odobrava srednjoročne i dugoročne zajmove sa rokom povraćaja do 20 godina, ali je bilo i zajmova sa dužim rokovima. Poček, odnosno vreme do početka otplate, obično iznosi 5 godina.
Finansijsko angažovanje MBOR se realizuje kroz nekoliko programa:
1.investicioni zajmovi (Investment Lending)
2.zajmovi za prilagodjavanje (Adjustment Lending)
3.garancije za delove kredita i rizika, za sprovodjenje odredjene politike
4.Hedžing proizvodi (IBRD Hedging Products)
5.kofinansiranje i ostali vidovi angažovanja.

MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA RAZVOJ – IDA

Za najnerazvijenije među zemljama u razvoju, zajmovi Međunarodne banke za obnovu i razvoj su skupi. Da bi se omogućio priliv kapitala i u ove zemlje, osnovano je Međunarodno udruženje za razvoj – IDA, kao afilijacija MBOR. Kroz pozajmice pod veoma povoljnim uslovima i poklone, trebalo je obezbediti finansiranje neprofitonosnih projekata od čije će realizacije imati koristi široki slojevi stanovništva, što bi trebalo da utiče i na smanjenje socijalnih napetosti. Prednost imaju projekti koji omogućuju veće zapošljavanje, a ne oni koji predstavljaju primenu vrhunske tehnologije.
Članice IDA mogu biti zemlje koje su članice MBOR, sa kojom IDA ima zajedničku administraciju i upravu, ali im je poslovanje pravno i finansijski odvojeno. Na kraju fiskalne 1995. godine bilo ih je 160. Sredstva za svoju aktivnost IDA obezbeđuje iz uplaćenih kvota zemalja članica, doprinosa na osnovu povremenih "popunjavanja", poklona, transfera dela profita koji ostvaruje MBOR i otplata po ranije datim kreditima.
Prvobitno odobravanje kredita bilo je na rok od 50 godina, ali je 1987.g. skraćen na 40 godina, za najmanje razvijene zemlje.Na kredite se ne naplaćuje kamata već samo provizija za pružanje usluga (service charge), od 0.75% i nije potrebna garancija države zajmoprimca.
Pravo da koriste kredite IDA u 2000. godini imalo je osamdesetak zemalja u kojima je vrednost nacionalnog proizvoda po stanovniku bila ispod 1.506 dolara i neke ostrvske zemlje čija je kreditna sposobnost slaba. Ova granica se povremeno menja, da bi se uzeli u obzir opšti nivo razvijenosti i promene vrednosti dolara.

MEDJUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA (IFC)

Medjunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation-IFC) je afilijacija Svetske banke osnovana 1956.sa ciljem da unapredjuje ekonomski razvoj podsticanjem daljeg razvoja proizvodnih privatnih preduzeća zemalja članica, a naročito u manje razvijenim područjima, dopunjavajući na taj način, delatnost kojom se bavi Svetska banka.
Osnovna delatnost IFC je da investira u privatne firme (bez državnih garancija), mobiliše dopunsko finansiranje i daje savete o značajnim pitanjima razvoja privatnih sektora koja se odnose na tržište kapitala, strana direktna ulaganja, privatizaciju i sl.
Pravno I finansijski posmatrano, Svetska banka i IFC su odvojeni antiteti pošto IFC ima sopstveni kapital, rukovodstvon i osoblje, ali je vezana za Svetsku banku oko administrativnih I drugih usluga.
Uslov za članstvo u IFC je članstvo u MBOR.IFC ima 175 zemalja članica.
IFC ima 5 osnovnih oblika svog finansijskog angažovanja:
1.zajmovi koje IFC odobrava za svoj račun (tzv.A-zajmovi)
2.finansiranje ulaganja u rizični kapital (equity financing)
3.sindicirani (udruženi) zajmovi (tzv. B-zajmovi)
4.delimične kreditne garancije (Partil Credit Guarantees)
5.finansiranje kvazi vlasničkog ulaganja¬: C-zajmovi ( tzv.Quasi-Equity Financing: C-loans)

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND – MMF

Bezuspešni pokušaji da se posle Prvog svetskog rata ponovo uvede zlatni standard, novi problemi koji su se pojavili tokom Velike ekonomske krize i poremećaji koje je izazvao Drugi svetski rat ukazivali su na potrebu da se obezbedi međunarodna saradnja u oblasti plaćanja i politike deviznog kursa. Na konferenciji u Breton-Vudsu (Bretton-Woods), uz učešće predstavnika 44 zemlje (uključujući i Jugoslaviju), jula 1944. doneta je odluka o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda – MMF, koji je počeo sa radom 1947. godine.

Ciljevi Fonda su:
•unapređenje međunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedničko rešavanje monetarnih problema
•proširivanje međunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje