RAČUNARSKE MREŽE

1. UVOD

Umrežavanje računara danas je postao uobičajen i relativno jednostavan zadatak. Cene opreme su pale, bežične mreže su postale dostupne praktično svima, a i mrežna podrška u operativnim sistemima postala je obavezna. Sledeći tekst sadrži osnove umrežavanja računara koje su potrebne za podizanje mreže koja omogućava prenos podataka, zajednički pristup lnternetu i čitanje pošte, odnosno mnogo ugodniji rad. Umrežavanjem se prvenstveno omogućava prenos podataka i deljenje resursa. Ušteda koja se dobija time što se podaci ne moraju prenositi disketama ili nekim drugim medijem je velika, a postoji i mogućnost korišćenja različitih spolašnjih uređaja s bilo kog računara. Dobar primer su štampači, koji, ako su umreženi, može koristiti svaki računar koji se nalazi na istoj mreži. Postavi li se umesto štampača na mrežu jedan od novijih multifunkcionalnilh uređaja, svi računari dobijaju dodatne vrlo zanimljive mogućnosti poput prihvata slika i slanja telefaks poruka. Mreže omogućavaju i zajedničko spajanje na Internet preko jednog centralnog poslužitelja, pri čemu se veza prema Internetu optimalno iskorištava.


2. ŠTA JE MREŽA?

Umrežavanje je povezivanje računara pomoću nekog medija, da bi se omogućila međusobna komunikacija dva iii više računara. Medij je pojam koji podrazumijeva sve raspoložive oblike spajanja, bilo žicom ili bežično. Način spajanja zavisi od brzine koja je potrebna i od uslova pod kojim se spajaju računari. Pritom se prvenstveno misli na broj računara i njihovu međusobnu udaljenost. Kod umrežavanja najvažnija je brzina, odnosno način prenosa najveće moguće količine podataka u najmanjem mogućem vremenskom intervalu, a tu su bežične mreže za nekoliko redova veličina sporije. Ipak, žičane mreže je nešto teže postaviti, a zahtevaju kablove koji su podložni oštećivanju i prekidima. S bežičnim mrežama nema takvih poteškoća. One se koriste kada brzina prelazi u drugi plan, a korisnicima je važnija fleksibilnost.


3. NAČINI UMREŽAVANJA (TOPOLOGIJA)

Svaka mreža sastoji se od umreženih računara i infrastrukture. Iako na prvi pogled tako ne izgleda, upravo su provodnici kroz koje prolaze signali najvažnija karika u lancu koji čini uspešnu mrežu.
Postoje dva načina na koja se može ostvariti mala mreža. Jedno je topologija prstena ili otvorenog prstena, koja u osnovi znači da je svaki računar spojeno s računarom do sebe. Kod klasičnog prstena svaki računar ima dva suseda, te je mreža spojena u puni prsten, što znači da kod prekida jedne veze postoji alternativni put za komunikaciju.


Slika 1. - Mrežna topologija


Otvoreni prsten sličan je potpunome, ali veze nisu zatvorene, nego su računari spojeni međusobno, a na krajevima mrežnog kabla postoje posebni pasivni terminatori, elementi koji omogućavaju rad mreže. Oba načina realizacije mreže polako su potonula u zaborav u korist zvezdaste mreže, koja ima cijeli niz prednosti.
Zvezdasta mreža ima centralnu tačku, koncentrator ili preklopnik, na koji se onda spaja svaki računar pojedinačno. Premda na prvi pogled ima složenije provedeno kabliranje, ovaj tip mreže ima jednu značajnu prednost: ako bilo koji segment kabla otkaže, time samo jedan računar gubi svoju vezu sa mrežom, dok sve ostalo ispravno funkcioniše. Kod otvorenog prstena ovo nije slučaj jer se cela mreža ruši prekidom bilo koje veze.
Standardne su i brzine mreža o kojima se govori. Današnje mreže su uglavnom 100 Mbps i zvezdaste strukture. Za postavljanje mreže potrebno je nekoliko elemenata. Prvi element su kablovi. Postoje u nekoliko različitih verzija, koje se razlikuju po svojim fizičkim karakteristikama, a samim tim i po ukupnoj količini podataka koju je moguće prebaciti kroz njih.
Za postavljanje mreže poželjno je koristiti kablove što više kategorije, kako bi se, po eventualnom unapređenju opreme, mogle koristiti i veće brzine prenosa.