Putevi transporta nafte

Sadržaj:


Uvod 3
1 Nafta - karakteristike 5
1.1 Nastanak 6
2 Nalazišta i vađenje nafte 6
2.1 Poizvođači nafte u svetu 8
2.1.1 Zemlje OPEK-a 8
3 Transport nafte 9
3.1 Naftovodi 9
3.1.1 Afrički naftovod 12
3.1.2 Evropski naftovod 12
3.1.3 Azijski - blisko istočni - ruski naftovodi 13
3.1.4 Severno Američki naftovodi 14
3.1.5 Centralni i južni Američki naftovodi 15
3.1.6 Australijski naftovodi 17
3.2 Tankeri 17
3.2.1 Rute 19
Zaključak 22
Literatura 23




Uvod
Godine 1890. osnovana je u Pitsburgu Standard Oil kompanija čiji je vlasnik bio bivši pitsburški crkvenjak Rokfeler. Za nekoliko godina svog postojanja ova kompanija je preuzela pedeset od ukupno sedamdeset rafinerija, koliko ih je tada bilo na ovom području. Preostalih dvadeset nisu imali šta da biraju, ili su morali da prodaju svoje rafinerije Rokfeleru, po ceni koju on ponudi, ili su morali da zatvore vrata i da raspuste svoje radnike. Bila je to bespoštedna borba velikog kapitala protiv malih proizvođača i trgovaca. Stvarali su se prvi kraljevi nafte.
Bitka za naftonosne izvore uskoro se prenela na jedno drugo polje; na transport nafte. Odmah posle otvaranja prvih izvora nafte, u Americi je nafta od izvora do rafinerije prevožena na najjednostavniji način, bačvama natovarenim na kola sa konjskom zapregom.
Bilo je to skupo i sporo. Trebalo je tražiti nova i bolja rešenja. Godine 1862 upotrebljene su metalne cevi kojima se nafta dopremala od izvora do rafinerije . Holdandski doseljenik Samjuel van Sajkl prvi je postavio naftni cevovod u Titusvilu, napravio je “pajp-lajn” dug sedam kilometara, kojim je transportovao svoju naftu bez posredovanja kiridžija. To je ovim ljudima ugrozilo zaradu od koje su živeli i oni su poveli čitav rat protiv Sajkla. Čupali su mu cevi iz zemlje, tukli ljude koji su na njiima radili i Van Sajkl je tek oružjem uspeo da odbrani svoj izum.
Istorija je medjutim zabeležila da je ovaj prvi pajp-lajn uskoro postao Rokfelerovo vlasništvo, i da je sam Van Sajkl završio život kao siromah bez prebijene pare. Nije imao sreće da bar dobije penziju kao pukovnik Drejk, za svoje velike zasluge. Na ekonomičnom transportu nafte Rokfeler je zapravo i zasnovao svoje veliko kraljevstvo nafte. On je bio vlasnik svih vagona-tankera za prevoz nafte na mnogim železničkim linijama. Izgradio je veliki sistem stotinama kilometara dugačkog naftnog cevovoda, imao je ogroman uticaj u svim brodskim kompanijama za prevoz nafte. Zbog toga je bio jeftitniji od svojih konkurenata i zbog toga je svima zatvorio preduzeća koja su teškim trudom stekli. Razvijala se jedna džinovska industrija kojoj gotovo da nije bilo ravna u istoriji.
Industrijska eksploatacija nafte započeta prvo u Americi prenela se brzo i u druge krajeve sveta. Još jedna oblast u svetu postala je značajan davalac nafte, bio je to Baku koji je pred kraj prošlog stoleća Rusiju učinio najvećim proizvođačem nafte u svetu. Medjutim taj uspon nije dugo trajao. Zbog nedostataka modernih tornjeva za bušenje, i zbog velikog broja malih preduzeća koja su jedna drugima samo smetala u poslu Rusija se nije dugo održala na počasnom mestu svetskih proizvođača nafte.
Od 1890 do 1900 godine javljaju se i drugi proizvođači; Persija (Iran), Sumatra i Borneo. Međutim u svim ovim krajevima ne treba kao proizvođače tražiti domaće ljude. Svuda su to poslovi Standard Oila, Rojal Dača, Anglo-Persijan Oil-a i sličnih preduzeća, u kojima su pravi vlasnici nafte bili srećni ako bi uspeli da dobiju neki procenat-dva više nego što im je nuđeno. A sve to sav taj veliki posao i sva ta velika borba zbog male petrolejske svetiljke , koja se pred kraj 19 veka mogla naći u svakoj kući u selu i gradu.

Fosilna goriva su goriva koja sadrže uglohidrate i nastali su od fosilnih ostataka biljaka i/ili životinja. Trenutno su osnovni izvor energije za na Zemlji. Energija iz fosilnih goriva obično se oslobađa se sagorevanjem, i prilikom tog sagorevanja takođe se oslobađaju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao: ugljen monoksid CO, ugljen dioksid CO2,
Ovi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju efekat staklene bašte, dok u dodir sa vodom u atmosferi pretvaraju se u kiselinu koja pada na zemlju - tzv. kisele kiše koje uništavaju biljke i erodiraju građevine i stene.
U fosilna goriva spadaju:
• treset,
• ugalj (lignit, mrki ugalj, kameni ugalj),
• nafta,
• zemni gas.
Treset je vrsta zemljišta i organsko gorivo koje se sastoji od lakog, sunđerastog materijala u vlažnoj sredini pod umerenom klimom, slaganjem i delimičnim raspadanjem biljnog materijala. Delimično ugljenisanje ovog materijala jeste prvi korak u procesu stvaranja uglja. Osušeni treset lako gori i pri sagorevanju stvara veliku količinu dima. Koristi se za grejanje domaćinstva i u kotlarnicama. Ima veliki udeo u ukupnoj potrošnji u svetu, a velike naslage se nalaze u Kanadi, Kini, Indoneziji, Rusiji i SAD. Glavni potrošači su Finska, Irska, Rusija i Švedska
Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se pretežno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je od tresetišta iz daleke prošlosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim povećavanjem relativnog sadržaja ugljenika © uz istovremeno smanjivanje relativnog sadržaja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Dešava se niz sukcesivnih pretvaranja: biljni ostaci i drvo - treset - lignit - mrki ugalj - kameni ugalj. Ugalj je konvencionalni, neobnovljivi izvor energije.
Zemni ili prirodni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana. Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi iznad nafte (vlažni zemni gas).
Zahvaljujući tome što mu je glavni sastojak metan, u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici oslobođene energije. Zato se smatra da je zemni gas ekološko gorivo.




1 Nafta - karakteristike
Fosilna goriva su goriva koja sadrže uglohidrate i nastali su od fosilnih ostataka biljaka i/ili životinja. Trenutno su osnovni izvor energije za na Zemlji. Energija iz fosilnih goriva obično se oslobađa se sagorevanjem, i prilikom tog sagorevanja takođe se oslobađaju otrovni i štetni gasovi koji utiču na okolinu kao: ugljen monoksid CO, ugljen dioksid CO2.
Ovi gasovi utiču na okolinu tako što se sakupljaju u atmosferi i tako stvaraju efekat staklene bašte, dok u dodir sa vodom u atmosferi pretvaraju se u kiselinu koja pada na zemlju - tzv. kisele kiše koje uništavaju biljke i erodiraju građevine i stene.
U fosilna goriva spadaju:
• treset,
• ugalj (lignit, mrki ugalj, kameni ugalj),
• nafta,
• zemni gas.
Treset je vrsta zemljišta i organsko gorivo koje se sastoji od lakog, sunđerastog materijala u vlažnoj sredini pod umerenom klimom, slaganjem i delimičnim raspadanjem biljnog materijala. Delimično ugljenisanje ovog materijala jeste prvi korak u procesu stvaranja uglja. Osušeni treset lako gori i pri sagorevanju stvara veliku količinu dima. Koristi se za grejanje domaćinstva i u kotlarnicama. Ima veliki udeo u ukupnoj potrošnji u svetu, a velike naslage se nalaze u Kanadi, Kini, Indoneziji, Rusiji i SAD. Glavni potrošači su Finska, Irska, Rusija i Švedska
Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se pretežno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je od tresetišta iz daleke prošlosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim povećavanjem relativnog sadržaja ugljenika © uz istovremeno smanjivanje relativnog sadržaja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Dešava se niz sukcesivnih pretvaranja: biljni ostaci i drvo - treset - lignit - mrki ugalj - kameni ugalj. Ugalj je konvencionalni, neobnovljivi izvor energije.
Zemni ili prirodni gas je prirodno gasovito fosilno gorivo, sa velikim udelom metana. Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi iznad nafte (vlažni zemni gas).
Zahvaljujući tome što mu je glavni sastojak metan, u poređenju sa ostalim fosilnim gorivima ima najmanji koeficijent emisije CO2 po jedinici oslobođene energije. Zato se smatra da je zemni gas ekološko gorivo.
Nafta, kao vrsta fosilnog goriva, je tamna i viskozna tečnost koja se obično pronalazi ispod površine Zemlje ili morskog dna. To je vrlo složena smesa različitih jedinjenja, pretežno ugljovodonika alkanskog, cikloalkanskog i aromatskog reda čiji se sastav menja od nalazišta do nalazišta.
Nafta se najviše koristi za pokretanje vozila (obično u obliku benzina i drugih derivata) kao i za dobijanje električne energije u termoelektranama. Takođe je značajna sirovina za mnoge proizvode (plastika, umetno gorivo, razni razređivači i ostale hemikalije). Industrija koja se bavi preradom nafte se naziva petrohemijska industrija.

1.1 Nastanak
Danas prevladava mišljenje da je nafta organskog porekla nastala od supstanci različitih sitnih životinjskih i biljnih morskih organizama, tj. planktona, algi i kopnenog bilja. Pod povoljnim uslovima, koji su vladali u većini geoloških doba, živele su i razmnožavale se u toplim morskim zalivima velike količine tih organizama; uginuvši one su se taložile na morsko dno.
U sredinima siromašnim kiseonikom počelo je, zbog delovanja anaerobnih bakterija, truljenja i temperaturnih promena razaranje belančevina, lipida i drugih lako raspadljivih sastojaka organskih materija. Konverzija je rezultat naglog zatrpavanja organske materije (anaerobni uslovi), povećanja pritiska (istiskivanje) i najvažnije porasta temperature. Smatra se da procesi konverzije organske materije u naftu, ali i ugljovodonični gas, započinju na oko 65oC, te prestaju oko 160oC, kada su temperature toliko velike da razaraju lance i najjednostavnijih ugljovodonika, poput metana. Najveći deo organske materije prešao je u netopivi ostatak nazvan kerogen, manji deo u bitumen koji je topiv, a samo jedan deo bitumena dao je naftu i gas.
Prisutonost složenih visokomolekulskih spojeva (holesterola, hormona, hlorofila i dr.) koji nisu mogli nastati jednostavnom sintezom i optička aktivnost nafte dokazuju organsko poreklo nafte. I sastav slane vode, koja prati naftu, svedoči o njenom morskom poreklu. No, tu je potreban oprez jer ležišna, slana, slojna voda, najčešće nije povezana s naftom, a razlog je taj što nafta, nakon generisanja, migrira u ležišne stene, koje su već primarno bile zasićene slojnom vodom.
S druge strane postoji mišljenje da nafta potiče iz znatno većih dubina Zemlje, tj. da je nastala anorganskim putem u dubljim delovima litosfere ili na granici plašta i litosfere. Tome u prilog govore nalazi nafte u vulkanskim područjima (na Kamčatki), nagomilavanje nafte u velikim dubinama u ležištima s magmatskim i metamorfnim stenama (Venecuela) i nalazi nafte u pukotinama litosfere u stenama na dnu Indijskog oceana. Ali, zbog složenog sastava nafte smatra se da hemijskim reakcijama gasova iz dubokih delova litosfere (CO2, H2S, CH4 i drugih) ne mogu nastati složeni spojevi tekućih ugljovodonika, već jedino dodatne količine metana.
Manje su zastupni aromatični ugljovodonici (npr. neke rumunske nafte). U nafti su, bez obzira na vrstu ugljovodonika, zastupljeni više ili manje, svi članovi pojedinog niza: od lakohlapljivih do teškohlapljivih kao i krutih sa velikim brojem ugljenikovih atoma. O većoj ili manjoj zastupljenosti nižih odnosno viših članova zavisi gustina nafte. Lagane nafte koje kod prerađivanja daju više laganih frakcija, ili ih uopšte ne daju.
U hemijskom sastavu po procentu mase dominira ugljenik, zatim vodonik, i kiseonik, sumpor i azot kojih ima relativno malo. U zavisnosti od sastava i ulova nastanka, to je mrko-žuta/zelena do crna viskozna tečnost gustine manje od vode (820-920kg/m²). Redovni pratilac nafte u njenim nalazištima je zemni gas.