Psihoterapija

Psihoterapija je grupa postupaka, procedura i metoda u lečenju psihičkih smetnji, stanja i poremećaja koja je opšte prihvaćena u okviru psihijatrije i medicine, a i znatno šire. Iako je počela da se primenjuje isključivo kao metod lečenja neurotskih poremećaja u okviru psihijatrije, danas je njena primena veoma rasprostranjena i koristi se u svim oblastima kliničke medicine, kod svih dobnih uzrasta, počev od veoma male dece, do osoba u dubokoj starosti, kao i u okviru svih bitnih područja čovekovog življenja kakve su seksualnost, brak, porodica, akademska dostignuća, radna i društvena uspešnost itd. Psihoterapija i njeni terapijski potencijali opšte su prihvaćeni i van medicine u rešavanju svakodnevnih problema i poboljšanja kvaliteta življenja i dobro prilagođenih ljudi, pa je ona u društvenom smislu izborila posebno mesto, važnost, uticaj i značenja koja su uvažavana u svim razvijenim kulturama. Šire posmatrano, zbog njene tesne povezanosti sa mnogim humanističkim i društvenim naukama: psihologijom, filozofijom, umetnošću, religijom, sociologijom, etikom, pravima, lingvistikom, pedagogijom, itd., smatra se civilizacijskim dostignućem koji bitno obeležava moderno doba.

Pojam psihoterapija danas obuhvata više od 400 teorijskih pravaca, orijentacija, oblika i vrsta lečenja, o čemu postoji ogromna literatura. Svaki od ovih pristupa ima svoju teorijsku osnovu, specifičnu metodologiju i tehniku rada, način kako se procenjuje ko se može lečiti, očekivanje od nje u domenu efikasnosti i postupak sticanja znanja i veštine da bi se uspešno koristila u praksi. Ta mnogostrukost oblika može se shvatiti i kao nešto negativno, što narušava ugled psihoterapije.

UVOD 3
1 Psihoterapija i vrednosti u psihoterapiji 5
2 Psihoanalitička psihoterapija 8
3 Geštalt terapija 10
4 Kognitivno bihejvioralna terapija 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 15