Protokoli za pristup medijumu

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Računarske mreže su grana ljudske delatnosti koja se bavi prenosom poruka, vesti ili saopštenja, sa mesta predaje do mesta prijema.
Prenos se vrši:
elektromagnetskim talasima
svetlost (infracrvena tehnologija – IR i prenos po optičkim kablovima FO)

Poruka je bitan element telekomunikacija. Poruke mogu biti:
govor
muzika
pokretne slike
nepokretne slike
podaci (DATE)
tekst
24. maj 1844. – od tada počinje savremeni razvoj telekomunikacija. Morze je omogućio prvi prenos telegrafskih signala. 1851. je postavljen prvi podmorski telegrafski kabl između Engleske i Francuske. Telefonija je savremeniji vid prenosa poruka (1876-78. Graham Bel). 1892. izgrađena je prva telefonska centrala u SAD. Krajem XIX veka ostvaren je bežični prenos informacija. Prvi prenos TV signala je stvoren 1927. između Njujorka i Vašingtona, a prva javna TV demonstracija je postignuta 1934. godine. 1956. je postavljen pomorski kabl između SAD i Engleske, a nosio je 36 kanala. 1960. lansiran je satelit EHO 1 koji nije pojačavao signale tj. nije bio aktivan. Prvi aktivni satelit bio je Kurir.

Geostaciarni sateliti su takvi sateliti koji svojim suprotnim kretanjem od kretanja Zemlje ostvaruju elfekat nepokretnosti tj. stacionarnosti u odnosu na Zemlju. Ovi sateliti se lansiraju na 42000 km i obuhvataju 1/3 zemljine kugle odozgo.

Razlikuju se 3 vrste satelita:
- GEO
- MEO sateliti na srednjim visinama (pokrivaju manju površinu)
- LEO sateliti su niskoorbitni sateliti koji omogućuju sasvim nov sistem komunikacija. To je GMPCS sistem tj. Globalni Mobilni Personalani Komunikacioni Sistem.
Komunikacioni sistemi mogu biti usko pojasni i široko pojasni.

Priroda poruka i karakteristike prenošenih signala Osnovni cilj savremenih metoda komuniciranja je prenos poruke između predajnike i prijemnika. U telekomunikaciji se to vrši transformacijom poruke u signal. Signali su namerno izazvani određeni fizički procesi koji u sebi nose željenu poruku. Zadatak telekomuniciranja je da se sa mesta predaje prenese signal u što je moguće izvornijem obliku na mesto prijema. Zahteva se da transformacije budu minimalne. Da bi se to postiglo kreće se od analize signala. Time se žele pronaći bitne karakteristike signala da bi se gradili kvalitetni sistemi za njihov prenos. Uvek se polazi od prirode poruka.

Postoje dve grupe poruka:
1) diskretne poruke – to su nekontinualne poruke. Date su u vidu niza odvojenih elemenata. Njih ima tačno konačan broj. Postoje različite vrednosti tih elemenata. Ti elementi su simboli, a skup tih elemenata je alfabet.
2) kontinualne poruke – primer ove poruke je telefonija.
3) Poruka se konvertuje u ekvivalent – signal.

Mreže se mogu svrstati u dve kategorije - (1) od tačke do tačke (P2P) i (2) sa difuznim emitovanjem. U svakoj mreži sa difuznim emitovanjem glavni problem je kome dodeliti pristup kanalu kada ima više takmaca. Primer je konferencijski razgovor.

U literaturi se kanali sa difuznim emitovanjem nazivaju još i multiaccess channels ili random access channels. Protokoli kojima se određuje sledeći korisnik takvog kanala se nazivaju protokolima za upravljanje pristupom medijumima (Media Access Control - MAC). U regionalnim mrežama se uglavnom koriste veze tipa od tačke do tačke, dok u lokalnim mrežama preovladava difuzni pristup.MAC podsloj čini donji deo sloja veze podataka.

1.1 Mreže sa statičkom dodelom kanala

Klasičan način dodeljivanja jedinstvenog kanala, kao što je telefonski vod je multipleksiranje podelom frekvencija (FDM) ili podelom vremena (TDM). Tada se propusni opseg deli na N jednakih delova, gde je N broj korisnika. Svaki korisnik ima svoje frekventno područje, tako da se međusobno ne ometaju.

Ako svaki korisnik ima protok konstantnog i definisanog nivoa, kao i kada je u pitanju mali i nepromenljiv broj korisnika (kao u telefonskom sistemu), ovaj pristup je efikasan. Međutim, ako je broj pošiljalaca veliki i stalno se menja, FDM/TDM pristup nije efikasan. U tipičnoj lokalnoj mreži, odnos maksimalnog i minimalnog opterećenja je oko 1000:1, pa veliki deo propusnog opsega ostaje neiskorišćen.

Iz teorije svrstavanja u redove čekanja može se izvesti da ako je brzina kanala C b/s, brzina pristizanja λ okvira/s, srednaj vrednost dužine okvira 1/μ b/okviru, onda je vremenska zadrška T:

1 UVOD 3
1.1 Mreže sa statičkom dodelom kanala 4
2 MREŽE SA DINAMIČKOM DODELOM KANALA 6
2.1 Centralizovana 6
2.2 Decentralizovana 7
3 KOLIZIJA RAMOVA U MREŽI 8
3.1 Aloha 8
3.2 CSMA protokoli 9
3.3 Protokoli bez kolizije 11
3.4 Protokoli sa oganičenom konkurencijom 12
3.5 Bezični lan protokoli 13
4 OSNOVNI NAČIN PRISTUPA U MREŽU 14
4.1 Eternet(ethernet) 14
4.2 Magistrala sa zetonom(token-bus) 15
4.3 Prsten sa zetonom (token-ring) 16
5 ZAKLJUČAK 18
6 LITERATURA 19