Drzavno i drustveno stanje u Srbiji za vreme Nemanjica

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Немањићи су средњевековна српска династија која је најдуже владала Србијом.
Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији.
Краљевска кућа Немањића је владала Србијом од XII века до 1371. године.
У династији има једанаест владара, с тим што се династија наставља бочном, женском линијом у династију Лазаревића, а касније и Бранковића, који владају делом Срба до прве половине шеснаестог века.
Династија је дала једанаест владара, који су владали Србијом. Владари из династије Немањић су:
- велики жупан Стефан Немања,
- краљ Стефан Првовенчани,
- краљ Стефан Радослав,
- краљ Стефан Владислав,
- краљ Стефан Урош I,
- краљ Стефан Драгутин,
- краљ Стефан Урош II Милутин,
- краљ Владислав II,
- краљ Стефан Урош III Дечански,
- цар Стефан Урош IV Душан,
- цар Стефан Урош V Нејаки.

Владари породице Немањић су створили моћну и организовану српску државу, изградили бројне цркве и манастире а чак неки од њих су можда и написали најлепша књижевна дела свог времена.
Предмет овог рада биће државно и друштвено стање у Србији у доба Немањића.

Државно и друштвено стање у Србији за време Немањића

Државно стање у Србији за време Немањића

Династија Немањића владала је две стотине година и учинила Србију једном од знатних европских држава у средњем веку.
Родоначелник династије био је велики жупан Рашке, Стефан Немања.
Његова породица постала је значајна у оном раздобљу потчињености Србије Византији, које је наступило средином XII века. После политичких превирања и сукоба око власти, велики жупан Деса, био је заточен и свргнут. Његов постављач постао је Тихомир, син великаша Завиде. Тихомир се задржао на власти неколико месеци крајем 1165. године и почетком 1166. године. Према обичају, Тихомирова браћа Страцимир, Мирослав и Немања имали су своја удеона кнештва и признавали врховну власти великог жупана. Браћа су била у сродству с лозом великог жупана Уроша II и дукљанском краљевском породицом.
Завида се још око 1112. године настанио у Дукљи. У Рибници, родио се његов најмлађи син Стефан Немања, који је најпре крштен по римокатоличком обреду. Кад су му то прилике у Србији омогућиле. Завиде се вратио у Рас, где је у цркви Светог Петра, крстио свога сина, по источном православном обреду.
Немањина власт је захватала источне крајеве Србије. Вероватно је византијски цар Манојло I у Нишу, 1163. године, подарио Немањи звање жупана.

Тиме је Немања званично, стекао политичку самосталност у односу на своју браћу. Један од поступака којим је Немања доказао своју независност и бригу за учвршћивање православног хришћанства у Србији. Браћа су на то позвала Немању да објасни своју самовољу и заточили га у једној пећини у близини Раса. Немања је успео да побегне, окупи своје присталице, протера браћу и прогласи се великим жупаном. То је учинио 1166. године. Цар Манојло I пружио је Немањиној браћи уточиште и помоћ. Уз подршку византијске војске збачени велики жупан Тихомир кренуо је да се с Немањом обрачуна. Завађена браћа сударила су се у бици која се одиграла 1168. године код села Пантина у близини Звечана. Немања је однео победу а Тихомир се удавио у реци Ситници.