Pronalazenje digitalizovanih pravnih informacija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ovakvim uslovima, ističe Lozano, pravna informatika susreće se s dve osnovne teškoće. Prva je vezana za suprotstavljanje opštoj „poplavi informacija" (i odnosi se na teškoće koje se javljaju prilikom memorisanja i pronalaženja bilo kojih podataka), dok je druga teškoća specifična za pravnu informatiku i predstavlja posledicu posebnih karakteristika i specifičnih svojstava pravnog poretka i prava kao takvog. U vezi s prvim problemom, trebalo je pronaći rešenje na koji način bi se imalo uvida u sve veću količinu publikovanog (pravnog) materijala - od pozitivnih propisa i sudskih odluka, do stručnih radova i časopisa. Istovremeno, postavilo se i pitanje dobijanja „relevantne", odnosno „blagovremene" pravne informacije. Prvi pokušaji suprotstavljanja ovoj poplavi informacija imali su dokumentalistički i bibliografski karakter u informacija (npr. tehnika memorisanja pozitivnih propisa ne odgovara tehnici memorisanja stavova doktrine i obrnuto), već i usled okolnosti da se u pojedinim zemljama javljaju izvesne oblasti koje su regulisane i „nadnacionalnim" zakonodavstvima, kao što je, recimo, slučaj s članicama Evropske unije...

Pronalaženje digitalizovanih pravnih informacija

Metod „ključnih reči"

Metod „ključnih reči" (koji se naziva i metod „deskriptora“) podrazumeva da se ispred određenog teksta stave tzv. ključne reči koje bi, što je moguće preciznije, odredile sadržinu samog teksta. Posebno sistematizovani skup ovih ključnih reči (deskriptora) cine narocitu vrstu „registra" koji se naziva „tezaurus". Po pravilu, tezaurusi se formirajuza pojedine oblasti prava (npr. za krivično pravo, za upravno pravo, za bračno pravo itd.), i to po odgovarajućim „hijerarhijama" i „relacijama". Pri tome, bitno je kod ove tehnike da se komunikacija između korisnika i računara uspostavlja isključivo posredstvom kijučnih reči (deskriptora), tako da računar neposredno ne traži sam tekst u svojoj memoriji, većga pribavlja posredstvom „deskriptora", preko kojeg identffikuje" adresu na kojoj se dokument nalazi u memoriji računara. Međutim, ukoliko se, na primer, ključna reč ne bi nalazila u naslovu (iako se, recimo. nalazi u samom tekstu), računar ne bi bio u stanju da pronađe željeni pravni dokument. Kada se, kao ekonomična i relativno efikasna, tehnika ključnih reči u načelu prihvati, mora se odrediti obim teksta koji se memorise. Tako je, na primer, u SAD najrasprostranjeniji metod „rezimea" (eng. abstract), s obzirom da odgovara datom sistemu, pošto su sudske presude rezimirane često i od strane samog suda, i kao takve pripremljene za elektronsko memorisanje. Iako u mnogim aspektima vrto korisna, posebno u pogledu ekonomičnosti, ova tehnika ima i neke karakteristične inherentne nedostatke. Pre svega, „arbitrarnost“ prilikom selekcije ključnih reči (tj. koje se reči izostavljaju. a koje se zadržavaju kao "deskriptori"). Osim toga, kod selekcije ključnih reci, kao i pri izradi tezaurusa, nesrazmerno se povećava masa Ijudskog rada, koji prettiodi elektronskoj obradi da bi se izvršio kvalitetan odabir. No, i pored toga, ne može se apriori garantovati da je selekcija kvalitetno izvršena...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Pronalaženje digitalizovanih pravnih informacija 4
1.1 Metod „ključnih reči" 4
1.2 Metod „punog teksta" 4
1.3 Pretraživanje pravnih informacija 5
1.4 Izvori pravnih informacija 6
1.5 Informaciona osnova pravnog informacionog sistema-pravne informacije i pravni dokumenti 6
1.5.1 Baza pravnih informacija 7
1.6 Referentni izvori u Srbiji i inostranstvu 7
1.6.1 Pronađi pravo 7
1.6.2 UK Legal Documents 7
1.6.3 Pravni vodič 8
1.6.4 Find Law 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10