Razbojnistvo i razbojnicka kradja - metode otkrivanja i dokazivanja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kriminalistika je nauka koja proučava, pronalazi i usavršava naučne i na praktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva koja su najpogodnija da se:
- otkrije i razjasni krivično delo,
- otkrije i privede krivičnoj sankciji učinilac,
- obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrđivanja (objektivne) istine, kao i
- da se spreči izvršenje budućih planiranih i neplaniranih krivičnih dela.
Kratko rečeno to je nauka o tehnici, taktici i metodici operativnih, istražnih i drugih sudskih radnika, kao i o sprečavanju kriminaliteta.
Kriminalistika istražuje cekolupnu represivnu i preventivnu delatnost, koja ima za cilj suzbijanje kriminaliteta, a obavljaju je službe javne i državne bezbednosti i krivično pravosuđe.
Preventivna kriminalistika ima istovremeno samostalni i pomoćni karakter. Ona usavršava postojeće i pronalazi nove metode i sredstva krimalističke (npr. najrazličitije vidove sprečavanja falsifikata novca, pasoša, tehničkog obezbeđenja od provalne krađe, vrste klopki itd.). Pomoćni karakter ima ukoliko kriminalnoj i socijalnoj politici ukazuje na moguće profilaktičke mere.
Čitav niz operativno – taktičkih mera i istražnih radnji ima istovremeno izraziti represivno – preventivni karakter. Treba ipak priznati da je preventivna kriminalistika još uvek nege na početku svog razvoja, dok je represivna kriminalistika, snažno razvijena, daleko isprednjačila, što se neminovno mora ispoljiti i u ovom delu...

Razbojništvo i razbojnička krađa – metode otkrivanja i dokazivanja

Razbojništvo – metode otkrivanja i dokazivanja

Neki put se u praksi zapostavlja vršenje uviđaja. Mali je broj razbojništava kod kojih su na licu mesta traženi otisci prstiju i gde se tragalo na osnovu daktiloskopskog dokaza. Međutim, razbojnici veoma često na mestu izvršenja dodiruju razne predmete, pa čak neki put jedu i piju. Tu bi daktiloskopski dokaz imao neoborivu snagu ukoliko to lice ne zalazi u tu kuću ili je otisak na takvom mestu da to ukazuje na izvršenje dela. U svakom slučaju daktilo¬skopski dokaz je izvanredno podesan za eliminisanje lica iz kruga osumnjičenih.
Od otisaka prstiju mnogo su češći tragovi nogu. Na osnovu njih se identifikuju napadači ili bar utvrđuje pravac i smer iz koga su došli i u kome su se vratili kući.
Kod razbojništva se uvek oduzimaju neki imovinski predmeti. Ukoliko je to novac vrlo je korisno ako oštećenik ima zapisane serije i brojeve i to registrovati, a što se tiče predmeta (corpora delicti), treba ih uvek najdetaljnije opisati po svim pravilima kriminalističke taktike i tehnike, eventualno raspisati i objavu za tim predmetima. Na osnovu tih predmeta često će se pronaći izvršilac krivičnog dela, ako ne odmah, a ono kasnije. To znači da prepoznavanje stvari igra u ovoj metodici vrlo važnu ulogu...

S A D R Ž A J

Uvod 3
1 Razbojništvo i razbojnička krađa – metode otkrivanja i dokazivanja 4
1.1 Razbojništvo – metode otkrivanja i dokazivanja 4
1.2 Razbojnička krađa – metode otkrivanja i dokazivanja 6
1.2.1 Teške krađe 11
1.2.2 Krađe automobila 11
1.2.3 Provale u blagajne, kase i trezore 12
Zaključak 14
Literatura 15