Priraštaj

Lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar. Ovaj način sticanja svojine se naziva akumulacija, a on postoji i u slučaju kada je vlasnik materijala na osnovu ugovora i uz nagradu angažovao drugog da izradi novu stvar.
Prirašataj je nastanak nove stvari od delova, odn. vrednosti (materijal i rad) koji pripadaju raznim licima, između kojih ne postoji ugovorni odnos. Kada povraćaj u pređašnje stanje nije moguć mora se rešiti pitanje svojine na novoj stvari. Do priraštaja može doći spontano ili usled čovekove aktivnosti, u zavisnosti od toga priraštaj može biti prirodni i veštački, a u zavisnosti od toga da li je novonastala stvar pokretna ili nepokretna, postoji priraštaj pokretnih i priraštaj nepokretnih stvari.
Priraštaj pokretnih stvari može biti: sjedinjenje (spajanje i smeša) i prerada.
Sjedinjenje postoji kada se pokretne stvari raznih vlasnika koji se ne nalaze u ugovornom odnosu tako spoje ili pomešaju da od njih nastane nova stvar a može imati oblik spajanja ili smeše.
Spajanje je onaj slučaj u kojem elementi iz kojih je nastala nova stvar nisu izgubili svoju individualnost tako da se mogu raspoznati.
Smeša postoji kada sjedinjenji delovi gube individualnost tako da se ne mogu raspoznati u okviru celine, bilo da su ti sjedinjeni delovi tečne odnosno rastopljive stvari, bilo zrnaste stvari. Kod smeše sastojci se ne mogu odvojiti (npr. konac je ušiven u odelo).
Prerada (specifikacija) postoji kad neko od tuđeg materijala napravi novu stvar a između prerađivača (tvorca nove stvari) i vlasnika materijala ne postoji ugovor (npr. neko sašije sebi odelo od tuđeg štofa).

20. Građenje na tuđem zemljištu

Građenje na tuđem zemljištu je oblik priraštaja (veštački priraštaj). Kada neko svojim materijalom i radom podigne zgradu ili drugi građevinski objekt na tuđem zemljištu, a pri tom ne postoji između njega i vlasnika zemljišta ugovorni odnos, kome će pripasti zgrada i zemljište na kojem je podignuta može se rešiti na više načina.
Da se zgrada i zemljište shvate kao posebni objekti prava i da zgrada pripadne gradiocu u svojinu, a zemljište i delje ostane u svojini dotadašnjeg vlasnika, ali bi on imao pravo na naknadu za korišćenje zemljišta dok zgrada postoji.
Da se fizička celina zgrade i zemljišta proglasi za jedinstven objekt prava (jedinstvenu stvar) na kojem gradilac i vlasnik zemljišta imju susvojinu. U ovom slučaju su mogući sporovi.
Da se zgrada i zemljište shvate kao jedinstven objekt prava, kao jedna stvar, koja će pripasti u isključivu svojinu ili vlasniku zemljišta ili gradiocu, vodeći računa o raznim okolnostima koje se ocene kao relevantne (npr. vrednost zemljišta i zgrade, savesnost, odn. nesavesnost gradioca i vlasnika zemljišta, opravdane potrebe jednog ili drugog). Onaj kome zemljište i zgrada pripadnu u isključivu svojinu duguje drugoj strani naknadu za zemljište odn. zgradu.
U našem zakonodavstvu se razlikuju tri situacije:
1) kada je gradilac savestan a vlasnik zemljišta nesavestan (gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za gradnju ali se nije odmah usprotivio – nije gradioca opomenuo) – zemljište zajedno sa zgradom pripada gradiocu, dužan je da za zemljište plati naknadu u visini njegove cene u vreme donošenja sudske odluke;
2) kada je gradilac nesavestan a vlasnik zemljišta savestan (gradilac je znao, odn. morao znati da zida na tuđem zemljištu, ili ga je vlasnik opomenuo, a vlasnik zemljišta nije uopšte znao za gradnju, ili je doznao pa se odmah usprotivio) – vlasnik zemljišta ima pravo izbora jedne od tri mogućnosti:
 da mu pripadne pravo svojine na zgradi, ali da naknadi vrednost zgrade u visini prosečne građevinske cene u mestu u kojem se nalazi a prema prilikama u vreme donošenja sudske odluke;
 da i zgrada i zemljište pripadnu u svojinu gradiocu, ali da mu ovaj naknadi štetu i isplati vrednost zemljišta;
 da gradilac poruši zgradu i dovede zemljište u prvobitno stanje, i da mu naknadi pričinjenu štetu.
3) kada su obe strane savesne (gradilac nije znao niti je mogao znati da zida na tuđem zemljištu, odn. da nema pravo da zida, a vlasnik zemljišta za gradnju nije znao, pa prema tome nije bio u prilici da joj se usprotivi) - ranije je favorizovan vlasnik zemljišta (zgrada postaje sastavni deo zemljišta i pripada vlsniku zemljišta, koji za nju duguje naknadu), nije se vodilo računa o vrednosti zgrade. Prema Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, ako su savesne obe strane, vodi se pre svega računa o vrednosti zgrade i zemljišta:
• ako zgrada (građevinski objekt) vredi znatno više od zemljišta, zgrada zajedno sa zemljištem pripada gradiocu, koji za zemljište duguje njegovom vlasniku naknadu po prometnoj ceni zemljišta;
• ako je vrednost zemljišta znatno veća, ceo objekat se dodeljuje vlasniku zemljišta koji je u obavezi da naknadi cenu gradnje vlasniku zgrade
4) ako su nesavesne obe strane – postoji praznina u našem zakonodavstvu; u ovom slučaju vlasniku zemljišta ipak treba priznati pravo izbora: da zgradu zadrži i gradiocu naknadi njenu građevisnku vrednost, ili da i zgradu i zemljište prepusti gradiocu, koji mu u tom slučaju duguje naknadu za zemljištu i naknadu pričinjene štete, vlasnik zemljišta ne bi imao pravo da zahteva uklanjanje zgrade.
Ako je vlasnik materijala upotrebljenog za izgradnju neko treće lice, on ima pravo na naknadu štete. Ako gradioc upotrebi tuđi materijal za izgradnju zgrade na tuđem zemljištu, naknadu vrednosti materijala i naknadu štete mu duguje gradioc, ne vlasnik zemljišta. Ako vlasnik zemljišta podigne zgradu na svom zemljištu a upotrebi tuđi materijal bez saglasnosti njegovog vlasnika, zgrada pripada vlasniku zemljišta, vlasnik materijala ima pravo na naknadu vrednosti materijala i pravo na naknadu štete.

21. Derivativno i originarno sticanje svojine

Derivatno sticanje je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara i važeće je ukoliko posotji pravni osnov i način sticanja. Kao pravni osnov javljaju se jednostrani i dvostrani poslovi (npr. testament, ugovori o prodaji). Način sticanja je kod pokretnih stvari predaja, a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige, odn. prenos tapije.
Originarno sticanje je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne činjenice čije postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist novog vlasnika kada pre toga pravo privatne svojine nije postojalo. Ovaj način sticanja svojine primenljiv je na sve oblike svojine.

22. Prestanak prava svojine

U zavisnosti od toga da li pravo svojine prestaje samo za dotadašnjeg vlasnika ili se gasi i nestaje iz pravnog života, svi načini prestanka prava svojine dele se na:
1) relativne i
2) apsolutne.
Relativni načini prestanka su oni kod kojih dolazi do smene vlasnika, tako da pravo prestaje samo za dotadašnjeg imaoca, što može biti u skladu sa njegovom voljom (npr. prodaja, poklon, trampa) ili nezavisno od njegove volje (održaj, sticanje od nevlasnika).
Apsolutni prestanak prava svojine postoji kad se pravo svojine ugasi i nestane iz pravnog života (npr. propast stvari, ako stvar pšostane ničija - res nullius, gubitak individualnosti – npr. pokretna stvar postane potpuno inkorporisani sastavni deo nepokretnosti).
Pravo svojine može prestati odricanjem vlasnika od prava svojine i takva izjava se zove derelikcija (stvar na kojoj ovako prestaje pravo svojine zove se derelinkvirana stvar). Derelinkvirana nepokretnost prelazi u društvenu svojinu, a derelinkvirana pokretna stvar postaje ničija stvar (res nullius) i na njoj svako može zasnivati pravo svojine okupacijom.
Pravo svojine se ne može izgubiti zastarelošću.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad