publicijanska tužba

Publicijanska tužba je tužba za povraćaj stvari, koji podiže bivši držalac protiv sadašnjeg držaoca. U sporu koji se pokreće publicijanskom tužbom, tužilac se poziva na svoju državinu podobnu za redovni održaj, pri čemu mora dokazati da mu je državina zakonita dok se savesnost pretpostavlja te je ne mora dokazivati (tuženi tu zakonsku pretpostavku može obarati). Savesnost treba da postoji za sve vreme dok je tužilac imao državinu. Tužilac ne dokazuje da je prethodnik (onaj od koga je do stvari došao) bio vlasnik. Lakša tužba od actio rei vindicatio. Tužba je neefikasna i tužilac ne može izdejstvovati povraćaj stvari ako je tuženi vlasnik ni ako ima državinu koja je po kvalifikovanosti i kvalitetu bolja od tužiočeve ili barem jednaka sa njom. Ako je od dve državine jedna podobna za redovan održaj (savesna i nezakonita), a druga nije, spor dobija ona strana (tužilac ili tuženi) čija je državina podobna za redovan održaj.
Ako su obe podobne za redovan održaj – vodi se računa o tome da li se državina zasniva na teretnom ili dobročinom poslu, i jača je ona koja je pribavljena teretnim poslom.
Ako su obe državine podobne za redovan održaj i obe se zasnivaju na teretnom poslu ili se obe zasnivaju na dobročinom poslu – spor dobija tuženi, pošto se stvar nalazi kod njega.
Ako je jedna državina podobna za vanredni održaj, a druga nije (ni za redovni ni za vanredni) – pobediće strana čija je državina podobna za vanredni održaj.
Ako su i jedna i druga podobne za vanredni održaj – pobediće ona koja se zasniva na teretnom poslu, a ako se obe zasnivaju na teretnom poslu ili obe na dobročinom poslu, stvar će se dosuditi tuženom, pošto se stvar nalazi kod njega.
Ako su i tužiočeva i tuženikova državina nesavesne (nepodobne ni za vanredni održaj) – pobediće onaj čija se državina zasniva na teretnosm poslu (ako se ona druga zasniva na dobročinom), a ako se obe zasnivaju na teretnom ili na dobročinom poslu, stvar će se dosuditi tuženom, jer se kod njega nalazi stvar.

25. Actio negatoria (tužba zbog smetanja odnosno uznemiravanja)

Ovom tužbom vlasnik (držalac) traži zaštitu protiv uznemiravanja (smetanja) koje se ne sastoji u oduzimanju stvari. Ovu tužbu može podneti samo vlasnik stvari.
Actio negatoria - tužba zbog smetanja upotrebe stvari (npr. neko prolazi kroz susedovo dvorište dok vlasnik spava ili dok je odsutan) i zbog onemogućavanja vlasnika da stvar uporebljava (npr. u tuđem neograđenom dvorištu se parkira kamion usled čega vlasnik dvorišta ne može da parkira svoj automobil).
Uznemiravanje može biti: faktičko (bez isticanja prava na preduzimanje postupka koje tužilac kvalifikuje kao nedozvoljeno uznemiravanje), a može se vršiti na osnovu neke tuženikove pravne pretenzije (tuženik tvrdi da ima neko pravo, npr. može tvrditi da ima službenost prolaza te da tužilac netačno kvlifikuje njegovo ponašanje kao nedozvoljeno smetanje). Uznemiravanje treba da ima trajan katakter, a to znači:
1) da je tuženikovim postupkom zasnovano trajno stanje;
2) da se postupak koji znači uznemiravanje ponavlja;
3) da se prema prilikama osnovano može očekivati da će se uznemiravanje ponoviti.
U sporu koji se pokreće negatornom tužbom stvar se nalazi kod tužioca. Aktivno legitimisan je držalac stvari. Pasivno legitimisan je onaj ko vrši uznemiravanje.
Tužbom se zahteva povraćaj u pređašnje stanje, obustava ponašanja kojim se vrši uznemiravanje i zabrana daljeg uznemiravanja.
Da bi uspeo sa svojim tužbenim zahtevom tužilac mora dokazati da je držalac i da postoji uznemiravanje, ne mora dokazivati svoje pravo svojine, jer postoji zakonska pretpostavka.

26. Pojam susvojine

Susvojina postoji kad dva ili više lica imaju pravo svojine na istoj stvari, svaki prema svom udelu. Posmatrano spolja, postoji samo jedno pravo svojine. Svi suvlasnici zajedno imaju, u odnosu na treća lica, onoliko prava koliko bi imao jedan isključivi sopstvenik na toj stvari. Pravo svakog pojedinog suvlasnika je manje od prava sopstvenika jer je ograničeno pravima koja imaji ostali suvlasnici. Suvlasnik ima pravo na udeo u celini koju predstavlja pravo svojine. Udeo nije materijalni deo stvari, jer se pravo suvlasnika odnosi na celu stvar. Suvlasnički deo označava alikvotni deo celine, a nože biti izražen u razlomku (1/4), procentualno (35%) ili u decimalima (0,25).

27. Pravni položaj suvlasnika

Pravni položaj suvlasnika je takav da svaki suvlasnik ima određeni deo pravo svojine na celoj stvari. Pravo svojine podeljeno je prema obimu, a ne po pojedinim ovlašćenjima (npr. jedan suvlasnik ne može imati ovlašćenje da stvar upotrebljava, a drugi ovlašćenje da njome raspolaže), što znači da svaki suvlasnik ima određeni deo prava svojine na čitavoj stvari. Kod susvojine se može razlikovati:
a) pravo suvlasnika na udeo;
b) prava suvlasnika na samoj stvari.
 Pravo suvlasnika na udeo
Suvlasnik je sopstvenik udela. Ako drugačije nije određeno pretpostavlja se da su suvlasnički udeli jednaki. Suvlasnik može raspolagati svojim udelom bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Raspolaganje obuhvata mogućnost otuđenja i opterećenja udela. On takođe može konstituisati na svom udelu sva stvarna prava koja ne diraju u stvar, već su uperena na vrednost ili na plodove koje stvar daje (može opteretiti stvar hipotekom, može konstituisati pravo plodouživanja ili upotrebe, ali ne može konstituisati stvarne službenosti, niti pravo stanovanja).
 Pravni položaj suvlasnika u odnosu na celu stvar
Suvlasnik ima pravo da samostalno raspolaže svojim udelom. Ako suvlasnik proda svoj deo, kupac će stupiti na mesto suvlasnika. On stiče alikvotni deo. Suvlasnik ne može otuđiti realni deo stvari niti može samostalno preduzimati materijalne akte u odnosu na stvar bez saglasnosti ostalih suvlasnika. Kada je reč o preduzimanju poslova koji se odnose na celu stvar, onda svi suvlasnici čine zajednicu. Zavisno od važnosti posla koji se preduzima, nekad se traži saglasnost svih suvlasnika, a nekad je dovoljna saglasnost većine.
 Državina stvari
Suvlasnici imaju pravo na državinu stvari. Nijedan od njih ne može imati isključivu državinu stvari, nego svi suvlasnici zajedno imaju sudržavinu na stvari. Bitno je da on ima mogućnosti da obavlja faktičku vlast na stvari, makar to bilo i posrednim putem. Ako ga u tome ometaju bilo treća lica ili ostali suvlasnici, suvlasnik ima pravo na državinsku (posesornu) zaštitu. On ima pravo da podnese državinsku tužbu za povraćaj državine bez obzira na to da li mu je treće lice oduzelo državinu ili su ga suvlasnici isključili iz mogućnosti da drži stvar.
 Upotreba stvari
Svaki suvlasnik ima pravo na upotrebu stvari, ali no je dužan da poštuje isto takvo pravo ostalih suvlasnika. Suvlasnik ima pravo da upotrebljava stvar srazmerno udelu koji ima na stvari. Plodovi i ostali prihodi od stvari pripadaju suvlasnicima srazmerno veličini njihovih udela.
Suvlasnik je dužan da učestvuje u snošenju troškova upotrebe, upravljanja, održavanja i očuvanja stvari srazmerno veličini svog udela. Suvlasnik je dužan, srazmerno veličini svog udela, da snosi terete koji se odnose na celu stvar.
 Upravljanje stvarju
Suvlasnik, zajedno sa ostalim suvlasnicima, ima pravo da upravlja stvarju. Upravljanje suvlasničkom stvarju označava donošenje odluka o načinu upotrebe stvari, o održavanju i očuvanju, unapređenju i poboljšanju itd. Nije neophodno da suvlasnik neposredno učestvuje u preduzimanju svakog pojedinačnog akta upravljanja, niti je za svaki akt upravljanja neophodno da postoji saglasnost svih suvlasnika. Sve akte upravljanja možemo podeliti na:
1) poslove redovnog upravljanja i
2) poslove koji prelaze okvire redovnog upravljanja.
 Redovno upravljanje
Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvarju potrebna je saglasnost suvlasnika čiji udeli čine više od polovine vrednosti stvari. Znači da bi se mogao preduzeti neki posao u okvirima redovnog upravljanja potrebna je odluka većine. Ako većine nema, posao se ne može preduzeti, suvlasnik može zahtevati da sud odluči o preduzimanju posla.
Redovno upravljanje obuhvata poslovi koji su potrebni za održavanje i očuvanje stvari.
 Poslovi koji prelaze okvire redovnog upravljanja
Za preduzimanje poslova koji prelaze okvir redovnog upravljanja (otuđivanje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, veće popravke i sl.) potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ako se jedan suvlasnik protivi izvršenju posla, odluka se ne može doneti i ovakav posao se ne može preduzeti.
Saglasnost svih suvlasnika potreban je za preduzimanje poslova faktičkog i pravnog raspolaganja celom stvarju. Potrebna je jednoglasnost za odluku o promeni namene stvari, za otuđenje cele stvari ili za konstituisanje stvarnih službenosti, plodouživanja i ostalih ličnih službenosti, založnog prava i realnih tereta na celoj stavri.
 Poveravanje poslova upravniku
Suvlasnici mogu poveriti poslove upravljanja jednom licu kao upravniku. Za upravnika može biti izabrano treće lice ili jedan od suvlasnika. Odluka o tome se donosi većinom glasova. Odluka većine potrebna je i za opozivanje upravnika.



lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad