Primarna i sekundarna emisija novca - diplomski rad

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Razvoj i položaj centralne banke u svakoj zemlji je bio specifičan, u tesnoj vezi sa razvojem finansijskih, političkih i ekonomskih prilika. Centralna monetarna ustanova prema svom poslovnom beležju jeste emisiona banka ili banka banaka. Razvojem novčanih sistema ove banke se izdvajaju od ostali banaka i specijalizuju odnosno dobijaju monopol za izdavanje i emisiju novca. Emisija novca postaje njhov osnovni i glavni posao, a obavljaju ga kao posebne institucije, na osnovi posebnog zakona. Ipak, karakteristično je za sve centralne banke, u svim bankovnim sistemima i u svim zemljama, njihovo centralno mesto u kreditno-monetarnom sistemu i sve veći uticaj i odgovornost za privredna, finansijska i novčana kretanja u zemlji. Cilj aktivnosti centralnih banaka nije profit, već ostvarivanje određenih monetarno-političkih zadataka i ekonomske politike zemlje. U tom smislu najodgovornija je funkcija centralne banke u regulisanju novčanog opticaja i kreditnog volumena u zemlji i održavanje monetarne stabilnosti. Ove zadatke centralna banka izvršava preko sledećih instrumenata: politikom eskontne stope, politikom otvorenog tržišta, politikom obaveznih rezervi i kvalitativnom i kvantitativnom kontrolom kredita. Centralna banka moze biti državna, deoničarskog tipa, odnosno mešovitog tipa vlasništva i upravljanja. U srbijanskoj bankarskoj praksi, kao centralna monetarna ustanova posluje narodna banka Srbije sa svim pravima i ovlašćenjima koja su definisana posebnom zakonskom regulativom.
Aktivnosti gotovo svih centralnih banaka u svetu mogu se grupisati u nekoliko osnovnih funkcija:

• emisiona funkcija (monopol na štampanje novčanica i izradu kovanog novca);
• regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;
• uloga bankara države odnosno vlade (banker to the goverment);
• nadzorna uloga ( kontroliše bankarsko poslovanje);
• uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema (uloga "poslednjeg utočišta" -
lender of last resort);
• upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;
• upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.
Radi regulisanja količine deviza u privredi njegove strukture (po oblicima novca i po pojedinim sektorima), kao i regulisanja opštih uslova kreditnog tržišta, centralna banka sprovodi:
• operacije na "otvorenom tržištu",
• kupuje i prodaje bankama domaće i inostrane prenosne kratkoročne hartije
odvrednosti,
• daje bankama kratkoročne kredite na osnovu određenih kratkoročnih HOV,
• izdaje i povlači blagajničke zapise centralne banke,
• kupuje i prodaje inostrana sredstva plaćanja (uključujući i menice, čekove,
HOV i potraživanja),
• utvrđuje stopu obavezne rezerve banaka,
• utvrđuje opštu eskontnu stopu ("primarnu kamatu"),
• utvrduje prema potrebi i druge instrumente regulacije količine novca,
• utvrđuje minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih banaka.
Centralna banka može, u cilju regulisanja odnosa na novčanom tržištu, odnosno regulisanja ponude i tražnje novca, na tom tržištu vršiti sledeće operacije:
• prodavati blagajničke zapise centralne banke,
• prodavati ili kupovati menice,
• prodavati ili kupovati i druge kratkoročne hartije od vrednosti do jedne
godine.
Na međunarodnom planu centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama, kao što su: Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka (IBRD) i Banka za međunarodne obračune (BIS). Osim ovih osnovnih funkcija, koje su zajedničke svim centralnim bankama u svetu, svaka od ovih ustanova ima i posebne uloge u skladu sa specifičnostima i posebno, nivoom ekonomske razvijenosti zemlje u kojoj su osnovane. Pojedine centralne banke, naročito u manje razvijenim zemljama, preuzimaju i razvojnu ulogu, primenjujući koncept selektivnog kreditiranja....

SADRŽAJ

UVOD........................................................................................3
I KONCEPT MONETARNE POLITIKE CENTRALNE BANKE...............6
II PRIMARNA EMISIJA I PRIMARNI NOVAC........................................11
III TOKOVI PRIMARNE EMISIJE...........................................15
IV NOCČANA MASA KAO MONETARNI AGREGAT.................................21
V MERE MONETARNOG REGULISANJA
U INTERVENCIJI CENTRALNE BANKE.................................................26
VI MONETARNO-KREDITNA MULTIPLIKACIJA NOVCA.................30
VII UTICAJ PRIMARNE EMISIJE I NOVCA
NA LIKVIDNOST BANAKA....................................................34
VIII MONETARNA BAzA U POTENCIJALU
BANAKA KAO OSNOV SEKUNDARNE EMISIJE NOVCA..................36
IX PRAKSA POLITIKE PRIMARNE EMISIJE I
NOVCA NARODNE BANKE SRBIJE.......................................................38
ZAKLJUČCI.................................................................................40
LITERATURA.................................................................................43