Pridruživanje EU - nacionalna ekonomija

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Pridruživanje EU - nacionalna ekonomija
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Ideja evropske integracije nije novijeg datuma i ne pripada samo drugoj polovini XX veka. Naprotiv, brojni razlozi ekonomske, političke, kurturološke ili vojne prirode o stvaranju evropske zajednice naroda postojali su i mnogo pre ovog našeg vremena. Nosioci ideja evropske integracije od ranog XVI veka i kroz sve vekove kasnije bili su ugledni evropski državnici, učeni ljudi i intelektualci. Prvi nosioc „grand decision“ (velike odlučnosti) o stvaranju zajednice država čuvara evropskog mira bio je francuski vojvoda Maksimilijan de Sali (1560.-1641.). Njegovu koncepciju evropske federacije trebalo ja da čine „hrišćanske republike“ koje bi, u zaštiti mira, predvodila Francuska. Značajan doprinos ideji evropske zajednice naroda dao je „otac međunarodnog prava“ Holanđanin Hugo Grocijus (1583.-1646.) koji je svojim pravnim studijama Slobodno more (1609.) i O pravu rata i mira (1625.) nastoji uspostaviti takav sistem normi ponašanja koje bi, ako već ne mogu da obezbede mir, ublažile i ograničile okrutnosti rata. Sent Pjer (1658.-1743.), Francuz izrazite demokratske orijentacije »oštro usmerene protiv apsolutističke vladavine Luja XIV«, govorio je „o federativnoj zajednici suverenih evropskih država“. On je razvio jedan projekat evropske republike, koji treba da učini stabilna alijansa država sa svojim organima, kao što je »parlament saveza« ili »kongres saveza«. Francuski filozof politike Šarl Monteskje (1689.-1755.) štampao je 1734 godine spis političko-pravnog sadržaja sa „idejom univerzalnog evropskog ujedinjenja“, a Žan Žak Ruso (1712.-1778.) imao je rukopis pod naslovom: „O federaciji kao sredstvu koje kombinuje korist malih republika sa velikim državama, posvećen ideji i stvaranju specifične evropske federativne asocijacije“.
Jednu zanimljivu »profederativnu proevropsku poziciju« XVIII veka nalazimo kod nemačkog filozofa Imanuela Kanta (1724.-1804.). U njegovom rukopisu „Ka večnom miru“ iz 1795. godine izneta je koncepcija jedne „federalno organizovane Evrope republikanskih država“ koja se oslanja na dva osnovna principa – građanski ustav u svakoj državi treba da bude republikanski, a međunarodno pravo treba da se zasniva na federalizmu slobodnih država. Veliki zagovornik „ideje evropejstva“ bio je poznati književnik Viktor Igo (1802.-1885.). On je vizionarski izneo ideju evropskog zajedništva i kohezije, koja dva veka kasnije dobija puni socijalni, kulturni i politički značaj. „Naš kontinent će biti država jednog naroda. Neće biti granica ni carine, ni zabrana, biće samo slobodnog protoka roba i ljudi. Treba stvoriti jedinstven novac na kontinentu, metalni i papirni, koji bi za jemstvo imao kapital cele Evrope, a za motor pokretač slobodnu aktivnost 200 miliona ljudi.Taj novac zamenio bi postojeće apsurdno monetatno šarenilo sa likovima vladara koji su uzrok narodnog osiromašenja, pisao je Viktor Igo davne 1855. godine. Dvadesetih godina XX veka, odmah nakon okončanja Prvog svetskog rata, projekat ujedinjene Evrope dobio je nove podsticaje. Paralelno uz Društvo naroda rađa se Panevropski pokret u kojem značaju ulogu ima austrijski grof Kudenhof-Kalergi (1894.-1972.). On je najpre izdao jedan manifest pod nazivom „Panevropa“, a potom je organizovao Panevropski kongres u Beču 1926. godine.
Drugi svetski rat i nacionalsocijalistička histerija nisu uspeli da uguše ideju ujedinjenja evropskih država. U najvećem plamenu ratnog požara koji hara Evropom i svetom, nemački sveštenik Hans Šenfild promovisao je 1942. godine u Stokholmu manifest u kojem se zalaže za evropski savez država slobodnih nacija sa zajedničkom vladom i učešćem Velike Britanije, Poljske i „češke nacije“. Članovi pokreta otpora u Francuskoj, Belgiji i Holandiji delili su ubeđenje prema kojem „zajednička Evropa“ treba da bude zasnovana na principu dobrovoljnog davanja pristanka svih evropskih naroda, a takvu „zajedničku Evropu“ nije poželjno da vodi jedna snažna država ili savez jakih država. Svoju pravu i ozbiljnu realizaciju ideja evropskog ujedinjenja dobija tek nakon Drugog svetskog rata. Prvi predstavnik jedne države koji evropskom ujedinjenju daje izuzetan doprinos i neprocenjiv početni impuls bio je britanski premijer Viston Čerčil. On je 1946. godine u Cirihu izjavio sledeće:“Ako Evropa treba da se spase od neograničene bede, od konačne propasti, moramo da izgradimo novo poverenje u evropsku porodicu naroda... i da joj damo političku strukturu u kojoj Evropa može da živi u miru, sigurnosti i slobodi... Postoji samo jedan lek. Moramo stvoriti neku vrstu Sjedinjenih Država Evrope, a prvi korak ka tome mora biti konstruisanje Evropskog saveta. Ako na početku sve evropske države ne budu htele ili mogle da pristupe Uniji, ipak moramo da krenemo sa poslom i da one evropske države koje to hoće i mogu, povežemo i ujedinimo...“

1.KAKO FUNKCIONIŠE EVROPSKA UNIJA?

Evropska Unija je jedinstven vid organizovanja država. Ona nije ni federalna država, ni konfederacija država, ali ni klasična medjunarodna organizacija.
Od kada su pre više od pedeset godina osnovane prve Zajednice, pa do danas, Evropska Unija i njene institucije (organi) su u stalnom procesu menjanja. Glavne reforme su vršene izmenom osnivačkih ugovora, a poslednja reforma je svoj izraz našla u Ugovoru o Ustavu za Evropu, koji je u procesu ratifikacije u državama članicama i stoga još uvek nije stupio na snagu.
Načela na kojima se zasniva Evropska Unija : Sloboda, Demokratija, Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravna država, poštovanje osnovnih prava kako su postavljena u Evropskoj Konvenciji o zaštiti ljudskih prava i poštovanje nacionalnih identiteta država članica.

1.1.KAKO JEDNA DRŽAVA MOŽE POSTAT IČLANICA EVROPSKE UNIJE?

Prema odredbama osnivačkih akata Evropske Unije , svaka Evropska država može postati članica Evropske Unije, pod uslovom da ispuni odredjene kriterijume koji se traže za članstvo. Uobičajno je, medjutim da pre stupanja u članstvo, država najpre dobije pridružen status, kao pripremu za složene obaveze i prava, koje joj kasnije postaju dostupna. Takvo pridruživanje i pristupanje Evropskoj Uniji, nisu sinonimi već dva različita skupa prava i obaveza, od kojih jedan prethodi drugom.

1.1.1.ŠTA JE PRIDRUŽIVANJE?

Pridruživanje Evropskoj Uniji, može se definisati kao "najviši oblik saradnje", koji se uspostavlja izmedju države nečlanice sa jedne strane, i Evropske zajednice sa druge strane. Težište procesa pridruživanja predstavlja sporazum o pridruživanju, koji se zaključuje izmedju države nečlanice sa jedne strane i Evropske zajednice i svih država članica ponaosob sa druge strane. Ovakav tip sporazuma, naziva se mešoviti sporazum.
Evropska unija predstavlja najmoćniju regionalnu organizaciju, koja je svojim nastankom mnogo promenila svaku od članica Unije. Promene se ogledaju kroz poboljšanja koja se tiču ekonomskog, socijalnog, kulturnog, ili jednom rečju, sveobuhvatnog progresa. Nastala je od ideje za ujedinjenom Evropom, pedesetih godina

UVOD 2.
1.Kako funkcioniše EU? 4.
1.1.Kako jedna država može postati članica EU? 4.
1.1.1. Šta je pridruživanje? 4.
2.Savremene tendencije u svetskoj privredi:regionalne integracije 6.
2.1.Karakteristike i tipovi regionalnih integracija 8.
3.Ekonomska i finansijska pomoć regionu od od strane EU 12.
4.Trgovinski tokovi između EU, Srbije i država Zapadnog Balkana 14.
5.Geopolitičke karakteristike Srbije i Zapadnog Balkana 14.
6.Nova realnost na Balkanu i nova uloga EU 17.
6.1. Kreiranje i afirmacija politike stabilizacije i pridruživanja 20.
7.Politički uslovi kao prepreka daljoj integraciji 22.
8.Ekonomski izazovi na putu pune integracije 23.
ZAKLJUČAK
25.
LITERATURA
26.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
29-06-2010 09:57 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Pravo EU Dzemala 0 1,601 02-09-2011 09:22 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pravo EU usmeni za ocenu više Dzemala 0 1,226 02-09-2011 09:21 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Proširenje EU na balkan Dzemala 0 1,995 10-04-2011 04:35 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Organi EU u Evropskoj uniji Dzemala 0 1,563 10-04-2011 04:19 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Poljoprivredni budzget eu zekan 0 1,181 09-09-2010 02:28 PM
zadnja poruka: zekan

Skoči na forum: