Preventiva u transportu novca

predmet:
Preventive u osiguranju

SEMINARSKI RAD

tema:
Preventivne mere kod osiguranja novca u transportu

profesor: student:
dr. Bogdan Kuzmanović Marijana Vujačić

Uvod u Osiguranje

Osiguranje je nauka koja se bavi proučavanjem delovanja ostvarenja rizika, ekonomskim posledicama ostvarenog rizika, te izučavanjem načina upravljanjem rizikom kako bi se umanjile i eventualno sprečile mogućnosti nastanka rizika.
Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u privredi ili kod ljudi, usled dejstva nekih prirodnih rušilačkih sila ili nesrećnih slučajeva.
Fundamentalna osnova osiguranja je zapravo rizik. Ostvarenje rizika uvek ili skoro uvek ima za posledicu ekonomski gubitak kod osigurane stvari ili moralni gubitak kod osiguranja lica.
U osiguranju se ostvaruje uzjamnost i solidarnost, aktuarski posmatrano vrši se izjednačavanje rizika, odnosno, njegovo atomiziranje. A to znači da štete koje nastaju dejstvom stihije ili nesrećnih slučajeva u određenom periodu po određenim grupama rizika koji su isti ili slični, pada na teret onih kojima prete opasnost od istog rizika, a ne na pojedinca.
Osiguranje predstavlja udruženje onih koji su izloženi istim opasnostima, a svrha udruživanja je zajedničko podnošenje ekonomskih posledica štete, koja će zasigurno zadesiti barem jednog od njih u određenom vremenskom periodu.

Razvoj transportnog osiguranja

Transportno osiguranje je najstariji poznati oblik osiguranja, te njegove začetke možemo vezati za preduzimanje raznih ekonomskih i organizacionih mera od strane trgovca. kao prva vrsta osiguranja spominje se jos pre naše ere. Najstariji, primitivni oblici transportnog osiguranja i snošenja rizika na rekama potiču još iz Kine 3000god. pre naše ere. Raspodelom jednog tovara robe na više čamaca oni su smanjivali rizik potpunog gubitka svoje robe, a u stvari su upravljali rizikom smanjenjem.
U Starom Rimu se umesto rizika ili zajedničkog snošenja rizika javlja prenošenje rizika. Ovo je regulisano ugovorom o Pomorskom zajmu.Brodar je uzimao zajam za brod i opremanje broda, uključujući i nabavku robe, ugovarajući da će, ukoliko poduhvat uspe-vratiti zajam sa visokom kamatom. Akoko brod na putu propadne, nema obavezu da plati zajam. Početkom14.veka se javljaju prvi ugovori o pomorskom osiguranju.
Najstariji zakon o osiguranju smatra se dubrovački zakon iz 1568 god. poznat kao“Uredba o osiguravaču“. U njemu je propisana forma ugovora o osiguranju, način kontrole rada osiguravača, ograničena visina premije, određen je limit pokrića koji osiguravač može da pruži, regulisana obaveza kako osiguravač mora osiguraniku da nadoknadi štetu, ali i pravo ako posumnja da je prevaren da od osiguranika traži da kod suda položi određen iznos kao garanciju, i ukoliko se dokaže da je prevaren, osiguranik je bio dužan da mu vrati celokupan iznos naknade sa 20% kamate.
Sa razvojem trgovine na moru i kopnu, razvijalo se i transportno osiguranje. Moderan sistem pomorskog osiguranja vezan je za „Loyd’s“. On predstavlja sinonim organizacije za osiguranje i reosiguranje. Ona je u svetu izradila niz pravila i normi po kojima se sprovodi celokupno pomorsko osiguranje na svetu. Loyds je nastao u Londonu 1687.god. kad je Edward Loyd otvorio „Loyds coffee House“ u kome su se okupljali trgovci, mornari, vlasnici brodova i drugi ljudi zainteresovani za pomorski transport. Vremenom, kafana je stekla reputaciju mesta za dobijanje pouzdanih informacija u vezi sa brodovima i pomorskim transportom i u kojoj su se počeli zaključivati poslovi pomorskog osiguranja. Potonućem Titanika 1912.god. Loyds je pretrpeo veliku štetu. O snazi ove kuće govori to da ona direktno ili indirektno zapošljava 60000 ljudi, a više od 6% svetskog reosiguranja plasira se peko ove kompanije.

Transportno osiguranje

Transportno osiguranje je ujedno najsloženija i najvažnija grana delatnosti u oblasti osiguranja. Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i roba) je u neprekidnoj opasnosti, izložena raznim vrstama rizika od prirodnih sila, tehničkih nedostataka ili mana, pa do ljudskih grešaka koje su produkt ne znanja, nemarnosti, nehata ili sl.
Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju čine:
• osiguranje prevoznih sredstava,
• osiguranje robe u prevozu
• osiguranje od odgovornosti vozara
• i osiguranje od drugih interesa koji se pojavljuju u transportu

Transportno osiguranje pokriva osiguranje:
• stvari u skladištu dok one pripremljene čekaju na utovar (ukrcaj)
• stvari u skladištu po završenom prevozu dok čekaju dalju otpremu (kargo)
• osiguranje prevoznih sredstava (osim kopnenih) kojim sa prevoze stvari ili putnici ili služe kao tehnička sredstva ili sredstva za obavljanje radova (kasko-rečni, pomorski i vazdušni)
• stvari koje se prevoze

Po predmetu osiguranja , delimo ga:
• Kargo-osiguranje robe za vreme transporta
• Kasko-osiguranje transportnog sredstva (brodovi, vazduhoplovi)
• Osiguranje odgovornosti prevoznog sredstva za štete pričinjenim trećim licima

Prema prevoznom sredstvu kojim se obavlja transport:
• pomorsko transportno osiguranje
• transportno osiguranje unutrašnje plovidbe
• kopneno transportno osiguranje (koje se deli na:drumsko-transportno osig. železničko-transportni osig., i kombinovano, odnosno, drumsko-železničko transportno osigur. )
• vazdušnp transportno osiguranje
• PTT osiguranje

Izvori prava kojima se regulišu odnosi iz transportnih osiguranja su:
• Zkonski propisi (ZPUP, Zakon o osiguranju (imovine i lica), Zakon o oblgacionim odnosima, Zakon o vazdušnom saobraćaju)
• tipski uslovi osiguranja
• poslovni običaji
• ostali izvori prava (Opšte uzanse za promet robom, građansko i privredno pravo, sudska praksa, pravna nauka)

Što se tiče zakonske regulative koja se tiče osiguranje novca u transportu, odredbe zakona o Obligacionim odnosima su možda od najvećeg značaja.
Prilikom sklapanja ugovora o osiguranju u transportu osiguranik može da bude samo lice koje ima ili može da očekuje da će imati opravdani materijalni interes da ne nastupi osigurani slučaj.
Polisa osigursnja treba da sadrži sve odredbe iz zaključenog ugovora o osiguranju kojim se utvrđuje obaveza osiguravača ne naknadu štete iz osiguranja.
Osiguravač je obavezan da da ugovaraču osiguranja, na njegov zahtev, preda uedno izdatu i potpisanu polisu osiguranja.
Vrste polisa:
• generalna polisa
• pojedinačna polisa se odnosi na osiguranje određene pošiljke
• uvozna polisa
• izvozna polisa pomorska i kopnena polisa
• devizna i dinarska polisa
• teksirana i ne taksirana (valutarna i nevalutarna)

Generalna polisa predstavlja zaključivanje generalnog ugovora o osiguranju na neodređene količine pošiljki u nekoliko prevoza u određenom periodu vremenu. Ona u sebi sadrži naznačenje ugovorenih strana, određivanje osiguranih stvari, automatski karakter osiguravajućeg pokrića, obavezu osiguranika da u određenim rokovima dostavlja osiguraniku spislove pošiljki, s naznakom njihovog sadržaja, pravo osiguravača da ostvari uvid u poslovne knjige osigursnika, u pogledu tačnosti prijavljivanja pošiljki, kao i dužnost osiguravača da te podatke čuva kao poslovnu tajnu, rizike koji su obuhvaćeni osiguranjem, trajanje osiguravajućeg pokrića za svaku pošiljku, osiguranu svotu, limit osiguravajućeg pokrića po svakoj pošiljci, premijske stope, doplatke i popuste, pravo ugovarača u osiguranja da zahteva da mu osiguravač i za svaku pošiljku ispostavi pojedinačnu polisu osiguranja, ako je to potrebno, postupak prijavljivanja šteta i način i rokovi isplate naknade iz osiguranja, trajanja ugovora.

Ugovor o osiguranju
• za sklapanje ugovora o osiguraju nije potrebna pisana forma
• polisa se izdaje na zahtev osiguravača osiguranja, odnosno da može imati više originala
• na polisu se obično ne iznosi iznos premije osiguranja, ali sadrži klauzulu da je premija osiguranja plaćena
• u plovodbenom osiguranju postoje specifični instituti kao što su zajednička havarija, spasavanje, ograničena odgovornost brodara
• transportna osiguranja su vrlo flrksibilna i mogu se prilagođavati potrebama svakodnevne prakse
• ugovor o transportnom osiguranju može biti sklopljen nakon nastanka osiguranog slučaja, čak i ako su obe ugovorene strane to znale, ali nisu znale obim i visinu štete.
Rizici u transportnom osiguranju

Zbog specifičnosti transportnih puteva, rizike mozemo grupisati prema vidu osiguranja:
• pomorski rizici ili rizici mora
• rizici u kopnenom transportu
• rizici u vazdušnom transportu
• rizici u rečnom transportu
• rizici u kombinovanom transportu
• rizici u cevovodno transportu

Za vreme transporta roba je izložena brojnim i raznovrsnim rizicima. Neki su od njih posledica odvijanja transportnog procesa, dok su drugi rezultat propusta stranaka i trećih osoba ili su u svojstvu same robe.
Svi rizici se mogu podeliti u četiri osnovne grupe:
1. Osnovni rizici
2. Dopunski rizici
3. Specijalni rizici
4. Ratni i politički rizici


1. U osnovne rizike ubrajamo:
• saobraćajne nezgode
• elementarne nepogode
• požar eksplozija
• razbojništvo
• otplavljene robe sa palube broda
Karakteristike osnovnih transportnih rizika je u tome što su oni usko vezani transport i kao takvi se ne dešavaju često, ali kad nastanu mogu biti katastrofalni.
2. U dopunske rizike ubrajamo:
• krađa i neisporuka robe
• manipulativni rizici
• ostali rizici (zavisi od svojstve robe)
Pošto rizik koji se javlja prilikom transporta novca spada u rizike kopnenog transporta bitno je navesti da postoje brojni rizici ove vrste koje možemo svrstati u dve velike grupe koje su skoro iste tj. razlikuju se po stepenu i intenzitetu rizika:
• rizici drumskog transporta
• rizici železničkog transporta
Postoje posebni transportni rizici a to su ratni i politički rizici i rizici mana ili prirodnog svojstva robe.
Što se tiče rizika koji mogu da utiču na osiguranje robe u kopnenom transportu pa samim tim i novca, tu možemo da ubrojimo i :
• požar i eksploziju
• saobraćajne nezgode prevoznog sredstva
• zemljotres
• poplave
• lavine
• udar groma, oluje
• krađa i neisporuke celog tereta
• pada osiguranog predmeta za vreme utovara ili istovara sa prevoznog sredstva

Preventiva osiguranja novca u transportu

Osiguranje novca u transportu spada u osiguranje od opasnosti provalne krađe I rezbojništva. Jedna od najvećih osiguravajućih društva kod nas DDOR Novi sad nudi osiguranje noivca u transportu u sledećim uslovima:
Predmet osiguranja su: Sve pokretne stvari (nameštaj, uređaji, zalihe, sitan inventar I oprema),novac i druga sredstva plaćanja, dragocenosti, novac I druge vrednosti za vreme prenose I prevoza, stvari radnika, stvari trećih lica primljenih na popravku ili prodaju, u najam, zalog ili na čuvanje.
Predemt osiguranja nisu: stvari na sajmovima I vašarina, motorna vozila, prikolice, letelice
Pokrivrni rizici:
• Provalna krađa (izvršenje ili pokušaj izvršenja)
• Razbojništvo (oduzimanje upotrebom sile ili pretnjom)
• Vandalizam u toku izvršenja provalne krađe

Novac I druge vrednosti osigurani su dok se nalaze u prostorijama, kao I u toku prenosa I prevoza, od:
• Razbojništva
• Saobraćajne nezgode
Kod osiguranja novca u transportu potrebno je ispuniti određene uslove I sprovesti preventivne mere kako bi došlo do ostvarenja osiguranja.
Opšti uslovi za ostvarenje novca u transportu spadaju u uslove za osiguranje od opasnosti od provalne krađe I razbojništva.
Uslovi za osiguranje opasnosti od provalne krađe
Član1 Predmet osiguranja
Član 2 Osigurane opasnosti
Član 3 Provalna krađa
Član 4 Razbojništvo
Član 5 Definiše obaveze osiguranika u pogledu pratnje I alarmne torbe, zavisno od visine novca u prevozu, tj. Sume osiguranja
Član 6 Vrednost osigurane stvari
Član 7 Mesto osiguranja
Član 8 Nadoknada
Član 9 Pronalaženje ukradenih stvari

Najvažniji član koji se tiče osiguranja novca u transportu je član 5 gde se definišu obaveze osiguranika u pogledu pratnje I alarmne torbe zavisno od visine novca u prevozu tj sume osiguranja koji između ostallog kaže:Štete nastale bez krivice prenosioca, pokrivene su do limita po jednom prevozu (npr. 50000 eur)ako su nastale usled:
• Prevare nad prenosiocima
• Krađe od prenosioca dok je n bio pod zaštitom ovlašćenih lica
Mora se ugovoriti broj dostavljača I naznačiti u polisi.
Takođe možemo dodatno da se osiguramo tj. Da ostvarimo dopunsko pokriće koje podrazumeva:
• Razbojništvo nad licem koje prenosi ili prevozi
• Rizik saobraćajne nezgode I uništenje ili nestanak osiguranih stvari pri saobraćajoj nezgodi
Pod saobraćajnom nezgodom podrazumevamo prevrnuće, isklizniće, udar, sudar, survavanje…
Fiksni iznosi iz člana 5. koji određuju obaveze osiguranika u pogledu pratnje I alarmne torbe, kod prenosa novca, menjaju se u skladu sa poslovnom politikom osiguravajućeg društva.
Moguće je na zantev osiguravača, tokom trajanja osiguranja povećati sume osiguranja, dodatnim obračunom premija "pro rata"
Određivanje premije osiguranja za osiguranje nivca u transportu se vrši tarifom premija IV.

Tarifa premija IV

Kriterijumi za tarifiranje: Tarifnr grupe:
1. Tehnički načinosiguranja 1.pokretnosti u zgradama, kancelarijama, ugostiteljskim I zdravstvenim objektima…
2. Vrsta delatnosti 2. novac, dragocenosti, vrednosni papIri
3. Klasa zaštitnih mera 3. zalihe
4. Klasa opasne robe 4. novac u prevozu I prenosu
5. muzeji, izložbe I crkve I javne biblioteke

Doplata:
• Za otkup franšize
• Za neposedovanje alarma, zaštitnik rešetki I sl.
Popusti:
• Za čuvare sa ili bez kontrolnog sata
• Za automatski alarm
• Za alarmnu torbu kod prenosa novca
• Za višegodisnje osiguranje

Jedna od najbitnijih preventivnih mera kod obezbeđenja novca u trancportu jeste fizičko tehničko obezbeđenje koje se najčešće poverava privatnim bezbednosnim agencijama o kojem će biti reči u daljem tekstu.

Fizičko I tehničko obezbeđenje novca u transportu

Tokom januara I februara 2007.godine zabeleženo je više spektakularnih napada I razbojništva na transporte novca u Beogradu I Novom Sadu, koje su obezbeđivale spcijalizovane agencije iz privatnog sektora za bezbednost. Spektakularne akcije razbojnika usmerene ka bankama I njihovim vrednosnim pošiljkama, kao I šteta nastala ovakvim delovanjem ukazuje na ozbiljne sistemske probleme u privatnom sektoru bezbednosti, zbog čega je pažnja javnosti usmerena ka ovom problemu.
Posebna pažnja usmerena je na fizičko I tehničko obezbeđenje. (FTO)
Sadržaj aktivnosti službe FTO, kao najznačajnijeg dela sistema poslovne zaštite I bezbednosti, možemo podeliti na preventivni (proaktivni) namenjen sprovođenju zaštite od ugrožavanja zaštićenih vrednosti I represivni (reaktivni), kao reakcija na konkretne oblike ugrožavanja zaštićenih vrednosti, objekata I ličnosti. Preventivni (proaktivni rad) predstavlja pravilo subjekta koji sprovodi služba FTO neprekidno, povremeno ili u određenim intervalima, dok je represiva (reaktivna ) delatnost nepredvidljiva I zavisi od razvoja događaja na licu mesta.
Transport novca

Problem zaštite transporta novca I drugih vrednih stvari, oduvek je aktuelan problem za službu obezbeđenja imovine I lica u privatnom sektoru bezbednosti. Logično je pretpostaviti da je lakše izvršiti kriminalni napad i prisvajanje novca, hartija od vrednosti
I drugih vrednih stvari za vreme njihovog transporta, nego dok su smešteni u nekom određenom objektu sa organizovanim sistemom obezbeđenja.
Transport novca I drugih vrednih stvari ne može se isključiti ni izbeći, jer je on nužna potreba poslovanja I aktuelnog kulturnog života. Zbog toga je nužno da od strane službe obezbeđenja preduzimati blagovremene mere fizičkog I tehničkog obezbeđenja FTO i zaštite I zaštite svakog vrednijeg tansporta, jer je to I garancija njegove sigurnosti I prevoza do odredišnog mesta. U suprotnom, novac I druge vredne stvari koje se transportuju postaće lak plen kriminalnih napada, čiji akteri deluju organizovano I munjevito, uz obavljene pripreme, ne ustežući se da upotrebe I vatreno oružje u cilju ostvarenja namera.
Jedna od ključnih zadataka vezano za zaštitu transporta je planiranje fizičko-tehničkog obezbeđenja, uz tačno određivanje broja neposrednih izvršilaca koji će pratiti transport, naoružanje, druga tehnička sredstva, vreme polaska, pravac kretanja-maršutu I slično. U slučaju kada se radi o većoj vrednosti transporta, nužna je saradnja sa polcijom (nekada sa Vojskom) uz njihovo uključivanje u obezbeđenje I zaštitu transporta.
Interesantno je napomenuti da je pod zakonskom regulativom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) predviđena obaveza privatnog sektora da prijavi svaku aktivnost vezanu za transport dragocenosti po teoriji, uz mogućnost da se ove potrebe angažuju I pripadnici policije uz odgpvarajuću nadoknadu MUP-u. Međutim, u praksi se ova obaveza samo delimično poštuje, odnosno više ne poštuje što dodatno otežava mogućnost reakcije policije na eventualne kriminalne aktivnosti protiv tih aktivnosti. Osim toga, tokom 2006 god. U skladu sa Zakonom o policiji, izvršena je decentralizacija ove delatnosti, tako što je iz Uprave za obezbeđenja MUP-a nadležnost za ove aktivnostu preneta na područje Policijske uprave.
Obezbeđenje I zaštitu transporta vrše I neposredni izvršioci službe obezbeđenja u privatnom sektoru bezbednosti, preduzeća čija se imovina transportuje ali I posebne agencije I preduzeća kvalifikovana za ove poslove. Za vreme transporta, neposredni izvršioci imaju pravo da upotrebe vatreno oružje I druga sredstva prinude pod istim uslovima kao I kada obezbeđuju objekat.
Obavljanje poslova FTO transporta sa vrednim stvarima je složen I odgovoran zadatak, pa je nužno da ga vrše specijalistički obučeni, stručni, sposobni, spremni I iskusni neposredni izvršioci. Korisno je da se u nekim situacijama koriste u transportu dresirani psi, koji ostvaruju značajan psihološki efekat I koji mogu da obave I određene zadatke priikom napada na transport.
Organizovanje transporta zahteva preduzimanje određenih mera:
• Ne dozvoliti da pojedinac, bez ikakve pretnje I zaštite, nosi veću količinu novca ili drugih vrednih stvari iz banke u preduzeće ili obrnuto.
• Lice koje nosi vredne stvari ili novac, mora biti u pratnji sa još jednim naoružanim licem, odnosno neposrednim izvršiocem službe FTO, čiji je neporedni zadatak obezbeđivanje vrednih stvari I preduzima odgovarajuće mere I radnje. Koje spadaju u sklop njegovih prava I dužnosti.
• Transport na dužoj relaciji treba vršiti motornim vozilom u pratnji jednog ili dva naoružana lica, pripadnika FTO
• Motorno vozilo se ne sme zaustavljati niti zadržavati ili na bilo koji način skretati pažnju na sebe, već se zadatak mora izvršiti na vrlo ozbiljan, stručan I korektan način.
• Kada su u pitanju veće vrednosti transportovanih stvari, potrebne su I određene dodatne mere, poput angažovanja dodatnih blindiranih vozila I konsultacija sa policijom, uz mogućnost njihovog neposredng uključivanja obezbeđenje I zaštitu transporta.
• Prilikom planiranja mera treba voditi računa da podaci vezani za transport, ne smeju biti dostupni ne ovlašćenih licima, odnosno moraju biti dostupni samo najužem broju ovlašćenih lica.
• Potrebno je izbegavati "rutinerstvo"da se uvek polazi u isto vreme, sa istog mesta, istim vozilom, istom maršutom I sa istim neposrednim izvršiocima po mogućstvu.
• U određenim periodima potrebno je vršiti dopunske bezbednosne provere, uz upotrebu detektora laži, neposrednih izvršilaca službe FTO I lica angažovanih na transportu novca ili stvari od vrednosti, da bi se sprečila mogućnost "oticanja" podataka

Po pravilu, sve vrednosne pošiljke, novac I novčane pošiljke, treba transportovati specijalizovanim bindiranim vozilima, koja se prate sa najmanje dva vozila u kojima su najmanje po tri neposredna izvršioca službe FTO. Kako to uglavnom nije moguće, jer ih preduzeća nemaju, a imaju potrebu za transportom novca I drugih dragocenosti ukazujemo na neke druge mere predostrožnosti:

Priprema za transport
Sve pripreme službe FTO za obezbeđenje transporta novca ili drugih vrednosti oavljaju se tajno. U pripreme se uključuje neophodan broj neposrednih izvršioca FTO I najneophodniji broj radnika drugih službi (blagajnik, vozač I sl.) Samo menadžer obezbeđenja službe FTO u preduzeću ili neposredni izvršilac kojeg on ovlasti, znaju sve detalje oko transporta koji se planira, a ostali znaju onoliko koliko je naophodno da znaju za uspešnu realizaciju. Menadzer određuje vreme, vozila za transport I pratnju novca, određuje potrebnu opremu I naoružanje, izdaje odgovarajuće dozvole za nošenje oružja, koje kovertira kod jednog neposrednog izvršioca I koje pokazuje samo na zahtev policije.

Šifrovanje
Menadzer obezbeđenja može određene delove teksta ili govora, neposrednog, telefonskog ili preko radio-veze označiti šiframa. Ključ za dešifrovanje je poznat vid transporta koji se nalazi u prvom vozilu I koji vodi kolonu, Šifrovani razgovori služe za neprekidnu vezu transporta sa sedištem službe FTO u preduzeću. Menadzer službe FTO može narediti da se u jednom trenutku počne koristiti rezervne šifre koje se takođe nalaze kod vođe transporta. Šiframa se označavaju dani, vremena , meseci, godine, gradovi, situacije. Za korišćenje šifre odgovaraju svi korisnici, ali izrađuje ih menadzer obezbeđenja preduzeća.

Radio saobraćaj
Služba FTO prilikom obezbeđenja transporta novca koristi radio-telefonsku vezu za međusobnu komunikaciju između vozila u koloni I vazu kolone sa sedištem službe FTO u preduzeću. Uređaji koji se koriste za ovakvu vrstu komunikacije su uređaji sa ne tipičnom vrstom telekomunikacije što bi zahtevalo od eventualnog presluškivača da za to nabavi specifičan I odgovarajuću vrstu uređaja.
Zaštita međusobne komunikacije u transportu-Menadzer obezbeđenja za potrebe transporta izrađuje tablicu signala kako bi se izbegavao otvoren razgovor sredstvima radio-veze. Određeni delovi govora koje je bitno štititi zamenjuju se signalima, tako da eventualno "nepozvano lice" koje prisluškuje razgovor ne može shvatiti suštinu razgovora.

Tajnost
Osnova uspeha službe FTO je tajnost mera koje se preduzimaju. Neposredni izvršioci FTO su uniformisani I obeleženi ili samo obeleženi, uvek kada to ne smeta izvršenju posla (kod obezbeđenja transporta novca). Sve ostalo treba predstavljati poslovnu tajnu za nepoznata I ne ovlašćena lica. Nepridržavanjem ovog osnovnog pravila u radu sližbe FTO, ne mogu se očekivatineki značajniji rezultati u radu. Za tajnost podataka, odgovara svaki neposredni izvršilac I menadzer obezbeđenja službe FTO u preduzeću.

Maršuta
Menadzer obezbeđenja preduzeća, određuje maršutu kretanja transporta koji se obezbeđuje I svojom voljom upoznaje samo vođu transporta. U okviru davanja uputstva menadzer daje odgovarajuća upozorenja I obaveštenja vođi transporta, o stanju puta, opasnim deonicama, mestima pogodnim za zasedu ili napad I slično, što vođa transporta koristi za određivanje adekvatne brzine kretanja, biranje mesta zaustavljanja I slično. Menadzer obezbeđenja, može u cilju sigurnosti transporta u poslednjem trenutku izvršiti promenu maršute, tako što će vođi obezbeđenja transporta pred sam polazak saopštiti drugu maršutu I to u vreme kada niko od neposrednih izvršioca službe FTO nema mogućnosti da o pravcu kretanja nekog obavesti

"Prazan transport"
Menadžer obezbeđenja, prolikom priprema za transport novca može u cilju povećanja
Sigurnosti transporta, izvršiti svoje potrebne pripreme I uputiti celokupnu kolonu određenom maršutom u planiranom vremenu, a novac potom transportovati običnim vozilom u kome sede dva muškarca I jedna žena, ili jedan muškarac I jedna žena. Tako se sva pažnja potencijalnih napadača usmerava na planirani transport, dok se vozilo kojim se novac stvarno voziuopšte ne registruje, naravno, vođa transporta je obavešten da je u pitanju "prazan transport", što je značajno jer će neposredni izvšioci koristiti oružje samo ako im je živo doeden u pitanje. Ovo predstavlja vrlo specifičnu meru I treba je koristiti kada se raspolaže određenimsaznanjima da se sprema napad ili se iz nekih drugih razloga smatra da je transport dekonspirisan.

Otkrivanje tajnog praćenja i mera za proveru sumnje
neposredni izvršioci, prilikom transporta novca, vrše proveru da li su, eventualno, pod pratnjom lica koja bi na pogodnom mestuizvršila napad.Tajno praćenje se otkriva osmatranjem vozila ispred i iza vozila kojim se prevozi novac, kao i vozila koja čine proticanje službe FTO kojima se transportuje novac, koja bezrazložno menjaju pravac kretanja, koja više puta opažaju u preticanju ili se zadržavaju na parkinzima propuštajući vozila iz transporta. Utvrditi interesovanje za vozila iz transporta i nije neki problem. jednostavno, neposredni izvršioci službe FTO u transportu, sa svojim kretanjem trba da isprovociraju sumnjiva vozila da učine ono što inače ne bi učinila, dakle treba povećati brzinu kretanja, potom smanjiti, dati znak da se transport zaustavlja i potiom bez zaustavljanja nastavi, posmatrajući ponašanje sumnjivog vozila. Ako je sumnja opravdana upčiće se ponašanje koje ima za cilj da se vozila iz transporta drže na oku’u suprotnom, ta vozila će otići svojim putem, ali i o njima treba voditi računa, upamtiti što više za eventualnu identifikaciju. U ovakvim slučajevima, neophodno je zatražiti pomoć organa policije, ako je to moguće. O zapažanjima prilikom otkrivanja vozila koja su pratila transport sačinjava se izveštaj, koji se predaje menadžeru obezbeđenja, koji će ga, ako je to ocenila da je potrebno, dostaviti policiji.
Za prenos novca pešice, planom obezbeđenja treba predvideti:kvalitet tešne ili džaka u kome se prenosi novac, mogućnost ugradnje uređaja za lociranje (gps-a), alarmnog uređaja i za ispuđtanja dima ili boje prilikom napada, odnosno hemikalije koja uništava sadržinu transporta, kao i uređaj za elektrošokove, što zbunjuje napadača, naoružanog pratioca i njegove sposobnosti da reaguje, način kretanja ulicom i rastojanje između nosioca novca i pratioca, preporučljivo je da se pratilac kreće dva do tri koraka iza blagjnika (lica koje nosi novac), vodeći računa da se neko ne izbaci između njih, postupak predaje i preuzimanja novca za dalji transport, sa preciznim zadacima.

Kada se novac prenosi vozilom, plan obezbeđenja treba da sadrži:specijalno vozilo ili ako ga nema, uslove koje mora da ispuni vozilo, koje bi trebalo da bude korišćeno za transport novca korišćenje dresiranih pasa, broj vozila, pratilaca i vrste naoružanja, pravac kretanja (maršutu) vozila sa više varijanti, postupak tokom predaje i primanja novca, raspored neposrednih izvršioca službr FTO u pratnji novca, postupak u slučaju saobraćajne nezgode, postupak u slučaju zastoja na putu, postupak u slučaju kvara na vozilu, postupak kada je vozilo zaustavljeno od strano policije, postupak u slučaju napada na vozilo, vreme i način upoznavanja neposrednih izvršilaca sa konkretnim zadatkom.
Blindirano vozilo predstavlja specijalno konstruisano motorno vozilo, opkoljeno posebnim čelikom i zaštićeno neprobojno staklom, čiji je osnovni zadatak onemogućavanje napadača i otežavanje pristupa zaštićenim vrednostima koje se transportuju. Ono mora biti opremljeno: sistemom tehničke začtiti, koji sprečava neovlašćeni ulazak u blindirano vozilo, ali i prilikom uspešnog neovlašćenog ulaska u vozilo, hemijskim sredstvima uništava dragocenosti ili ih obeležava specijalnom bojom, sistemom lociranja vozila u prostoru (gps-om), sistem veze: radio’telefonom, sistemom mobilne i prenosne radio veze, sredstvima protivpožarne zaštite.

Neka strana iskustva u slučaju kontrole rada subjekata u privatnom sektoru bezbednosti
U Zapadnoevropskim drzavama, pored krivično pravne zaštite transporta novca (propisivanje krivičnog dela razbojništva i razbojničke krađe), značajne su i procedure koje sprovode strukovna udruženja bilo kao samostalne celine, bilo kao deo privrednih komora. U prvom redu, ova udruženja su zadužena da preispitaju da li su u svakom konkretnom slučaju napada na transport dragocenosti, koji je izvršen od strane njihovih članova (specijalizovanih agencija za obezbeđenje imovine i lica) zadovoljeni osnovni principi organizacije i realizacije (procedure) transporta dragocenosti, da li je selekcija ljudstva bila odgovarajuća i konačna, kolika je odgovornost agencije za napad. Posledica ovakvih postupaka je trajno ili privremeno oduzimanje licence za obavljanje delatnosti agenciji ili pojedincima u tim agencijama.
Osim navedenog postupanja strukovnog udruženja, koje može imati za posledicu gubitak licence za agenciju ili preduzeće, značajno je napomenuti da i osiguravajuća društva imaju svoje procedure kojima se utvrđuju okolnosti postupanja agencije ili preduzeća za obezbeđenje prilikom napada na transport novca, odnosno ukoliko se utvrdi da određeni postupci nisu ispoštovani, nema ni mogućnosti da se naplati pripadajuće premije osiguranja, tako da se vode klasični sporovi subjekata koji su i tražili zaštitu transporta novca za naknadu štete protiv ovakvih agencija.

Istorija problema osiguranja novca u transportu u Srbiji

Pri prevozu para razbojnici za nekoliko godina su orobili više od 9 miliona maraka i oko 35 miliona dinara. U poslednjem većem napadu odneli su 350 hiljada eura i 1,5 miliona dinara “Nacionalne štedionice” pa zapalili vozilo agencije “Progard” i pobegli.
Pljačke banaka, menjačnica, pošti, prodavnica, benzinskih pumpi i kladionica toliko su se proteklih godina smenjivale jedna za drugom, da su takve vesti postale kao vremenska prognoza. Posle svega, razbojnici se preračunavaju i zameću trag, policija ih juri, oštećeni se oslanjaju na osiguranje, a običan čovek se raduje “samo da ne bude ljudskih žrtava”. Kao najkrvavija ostala je upamćena pljačka 31. marta 1995. godine, kad su ispred pošte u Mirijevu dva mladića i devojka ubili iz automatskog oružja sa prigušivačem dvojicu pratilaca novca i odneli oko 2 miliona dinara (pola miliona maraka). Ubistvo poštara Sretena Anđelkovića 25. decembra 2002. godine podstaklo je nadležne u PTT-u da pojačaju tehničke mere obezbeđenja i uvedu blindirana vozila za transport novca sa mobilnim praćenjem. Međutim, praksa svedoči da razbojnici, svojom veštinom i (ili) nečijim propustom, nađu sistem da sve prepreke savladaju.
31. januara 2007. u Beogradu dokopali su se 5 džakova para “Nacionalne štedionice”, čiji je transport bio poveren “Progardu”, agenciji od imena i poverenja. Scenario po kome je tog dana opljačkano 350 hiljada eura i 1,5 miliona dinara, biće upamćen i po piromanskom činu razbojnika. Pljačkaši su, čim su se dokopali plena, zapalili auto “Progarda”, kojim je trebalo da se novac iz centralnog trezora “Nacionalne štedionice” u Ustaničkoj ulici, dopremi u filijale u Nišu i u drugim gradovima na jugu Srbije. Prepad se dogodio ujutro oko 9 časova. Očevici kažu da je pljačka izvedena neverovatnom brzinom, a slika koju opisuju liči na one sa filmskih platana.
Kao i uvek u sličnim prilikama, potežu se pitanja obezbeđenja novca na točkovima. Između ostalih nametnulo se i: zašto radnici obezbeđenja koji su bili naoružani nisu pružili otpor?
Dilemu šta je bilo sa alarmom, sistemom za uzbunu, rešio je direktor “Progarda”, objasnivši da se alarm aktivirao kada su razbojnici obili sef u kojem se nalazio novac. Aktivirao se i tzv. “Piropatron”, mala eksplozivna naprava sa crvenom bojom, čiji je zadatak da oboji novčanice, obeleži i olakša posao policiji (pod uslovom da se tog obeleženog dela razbojnici ne oslobode).
Posle svega, nameću se i pitanja: Zašto radnici obezbeđenja nisu prilikom napada upotrebili oružje? Da li se vodilo računa da se novac iz Štedionice ne vozi uvek istom rutom? Ko je u ovakvim slučajevima oštećen?

Postoji nekoliko nivoa problema obezbeđivanja novca u transportu:
• Obrazac delovanja je isti: postoji korisnik usluga, postoji obezbeđenje, i postoji osiguravajuća kuća. Od trenutka kada se novac preda izabranoj kući (security službi), koja vrši transport, banka više nema odgovornost. Zato i iznajmljuje uslugu. Sledeći koji ulaze u priču su osiguravajuće kuće koje nisu zainteresovane da snize osiguravajuće provizije, što bi bio stimulans i za banke i za obezbeđenje. Ako bi osiguravajuće kuće snizile premije banke bi se trudile da traže više osposobljene kuće za transport novca. Istovremeno, i security bi ulagao više u ljude i opremu. Ovako niko ne trpi štetu. Ni vlasnik novca, jer je novac osiguran, osim što nije dobro da se pominje u lošoj konotaciji, ni security koji trpi takođe samo takvu štetu. A što se osiguravajućih kuća tiče, one u Srbiji imaju posebnu filozofiju poslovanja. Tu postoji nešto drugo. U tu sferu, nove svetske kompanije će doneti standarde.
• Problem je i to što ljude koji rade u security-u zakon tretira kao i svakog drugog građanina, koji ima dozvolu za posedovanje i nošenje oružja. Tu se postavlja problem nužne odbrane. Moraju da vode računa da ne ugroze svoj život, ali i da posle nemaju nesporazum sa zakonom. Jer procedura dokazivanja da nisu prekoračili nužnu odbranu je vrlo teška i komplikovana.
• Problem je u tome što ljudi koji se kod nas bave obezbeđenjem transporta novca rade i po 10 sati dnevno. Evropska unija je definisala koliko svaki taj čovek sme da radi u toku dana, i u kojim okolnostima. Ljudi koji se kod nas bave tim poslom voze po desetak sati, ne znaju im se ovlašćenja. Policija ih tretira kao sve ostale učesnike u saobraćaju, kao obične građane.

Statistika najvećih pljački u Srbiji

Najveća pljačka novca na točkovima u Srbiji zabeležena je 22.novembra 2000.godine, kada je na autoputu Beograd-Niš, napadnut kombi beogradske „Yu banke“, iz kojeg je odneto 4.100.000 maraka. Transport je obezbeđivalo petoro radnika. Postavilo se pitanje otku tolika suma novca u gotovom. konstatovano je da pravna regulativa, kad je reč o transportu novca i dragocenosti, nije postojala u pravom smislu, da privatne firme koje se bave obezbeđenjem imaju svoje interne norme, a da se policija na licu mesta pojavljuje kada je sve gotovo.U to vreme banka nije bila zakonom obavezna da prijavi transport novca.
Četvrtog oktobra 2001. godine, razbojnici su pokupili oko 4 miliona maraka požarevačkog Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP). Novac je bio spakovan u džakove i trebalo je da se iz požarevačke filijale preveze u Beograd. Radnici tadašnjeg ZOP izneli su vreće kroz zadnja vrata zgrade, gde ih je čekao službeni automobil. Pljačkaši su oteli auto zajedno sa vozačem i novcem. Blagajnik je uspeo da pobegne, a vozaču Predragu Gagoviću razbojnici su uperili pištolj u glavu i naterali ga da vozi van grada. Kad su stigli do živinarske farme, poprskali su ga sprejom, vezali mu ruke lisicama za volan, a oni se sa džakovima punim nemačkih maraka i drugih valuta prebacili u drugi auto (fiat tipo). Slučaj je prošle godine dobio sudski epilog. Ispostavilo se da je glavni učesnik i organizator pljačke bio bivši policajac D.M., koji je u bekstvu osuđen na 7 godina zatvora. U ekipi je bio i bivši vođa sektora OUP Savski venac, M.B. koji je osuđen na 4 godine i 6 meseci. Petorica osuđenih obavezni su da Narodnoj banci isplate novac.
Iste 2001.godine lažni policajci opljačkali su „C market“ na Bežanijskoj kosi i odneli 500 hiljada maraka. Osmočlana grupa Dejana Karelića Karelija, optužena je za pljačku u transportu 2,4 miliona dinara „Vest investa“, 4. januara 2004. godine.
Novembra 2005. godine presretnut je Progardov kombi, iz kojeg je odneto 24 miliona dinara „C marketa“.
2.marta 2005. godine, odneli su 4 vreće, sa oko 1.5 miliona dinara, novca „Pošte Srbije“. Do pljačke je došlo u trenutku kada su dvojica ljudi iz obezbeđenja pošte utovarili četiri vreće sa novcem u „Ladu Nivu“. razbojnici su ih izvukli iz vozila, udarali ih kundakom po glavi i onesvešćene vezali i pobegli sa ovom pozamašnom sumom. Sporedni ulaz u zgradu pošte prilično je u senci, zaklonjen borovim šumarkom, što je dodatno podstaklo razbojnike da baš taj objekat opljačkaju. Iz vozila koje je bilo parkirano ispred Savezne skupštine, početkom 2005. godine, ukradeno je 2,5 miliona dinara.
Trećeg februara 2005.godine, ispred „Cepter banke“u Velikoj Plani, ulici Mike Jovanovića, oko devet sati pre podne, opljačkan je deponent banke, koji je tog jutra podigao 513 hiljada dinara. Po izlasku iz banke, prišao mu je nepoznati mladić, udario ga glavom u grudi, oteo novac i počeo da beži. Obezbeđenje banke je pojurilo za lopovom. Trčali s jedno kilometar, stigla ga, a zatim je stigla i policija.
Oktobra 2005.godine, pola sata pošto su trojica maskiranih razbojnika opljačkali ekspozituru Kulske banke u Tovarničkoj ulici u Zemunu, desilo se razbojništvo u Borči. Nepoznati mladić presreo je kurira podruma pića ispred „Kredit banke“, gde je trebalo da uplati novac, i uz pretnju pištoljem tražio da mu preda crveni ranac, u kojem je bilo 500 hiljada dinara. Kurir je pokušao da se odupre ali ga je razbojnik udario u glavu. Očevici su potvrdili da je napadač nekoliko sati stajao u blizini banke i čekao žrtvu.
22. februara 2006. godine, dva lopova su oko 19:30h opljačkali vozilo PTT Srbije, iz kojeg su odneli 4 džaka sa novcem. Pljačka se odigrala ispred pošte u Užicu, u ulici Užičke Republike, gde je vozač parkirao poštanski „Folksvagen Kedi“. pljačkaši su iskoristili momenat kada je vozač ušao u poštu, prišli vozilu koje nije bilo obezbeđeno, niti je imalo sigurnosnu pratnju, razbili staklo na zadnjim vratima i bezbedno izvukli 4 džaka sa novcem. Kada se vratio, vozač je video kako razbojnici nestaju u mraku.

Literatura

• „Principi osiguranja“, Veselin Avdalović
• „Upravljanje rizikom u osiguranju“, Veselin Avdalović, Đorđe Ćosić. Staniša Avdalović
• Slajdovi sa predavanja Preventive u osiguranju, Bogdan Kuzmanović
• On-line izdanje časopisa Pravni Informator, „O problemu obezbeđenja i zaštite transporta novca, zlata, kulturnih dobara i drugih vrednih predmeta“
• Revija 92, „Milioni nestali na točkovima“
• Internet