Preduzetnički menadžment kao faktor uspješnog poslovanja malih poduzeća

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Preduzetnički menadžment predstavlja provereno uspešan način vođenja malog i srednjeg biznisa i on, po svojim obiležjima, ne predstavlja prostu eklektičku kombinaciju preduzetništva i menadžmenta ili semantičku formu, već ključni faktor rasta i razvoja biznisa – njegovu ''savremenu tehnologiju''.

Ovo potvrđuje praksa najrazvijenijih zemalja sveta i ne samo njihova. Po brojnim istraživanjima najbolje rezultate beleže preduzeća kojima se upravlja na preduzetnički način. ''Gazele'', kao najdinamičnija preduzeća kada je rast i razvoj u pitanju, svoju dinamiku ''duguju'' preduzetničkom menadžmentu. Time se sam po sebi nameće zaključak da preduzetnički menadžment treba razvijati i primenjivati u poslovnoj praksi zemalja koje su u procesu tranzicije ili posttranzicije, u kojima ovaj sektor nije dovoljno razvijen, budući da on gotovo u svim razvijenim i srednje razvijenim zemljama bieži značajne doprinose rastu i razvoju ekonomije.

Preduzetnički menadžment kao faktor uspešnog poslovanja malih preduzeća

Uspeh malog preduzetničkog biznisa je, kao uostalom i ostalih biznisa, u mnogome opredeljen valjanim definisanjem strategije preduzetničkog menadžmenta. Izvesne glavne politike i strategije mogu biti potpuno jednake, što nije redak slučaj kada su u pitanju mala preduzeća. Korporacija, kupac i konkurencija se, moraju uzeti u obzir pri izradi bilo koje poslovne strategije. Zajedno čine ''strateški trougao''. Imajući u vidu strateški trougao, posao stratega se ogleda u tome da ostvari performanse preduzeća koje su superiorne u odnosu na konkurenciju.

Aktivnosti vezane sa definisanjem strategije su u savremenim inovativnim organizacijama, uglavnom, bile koncentrisane na vrhu upravljačke lestvice. Danas to više nije tako, već se delovi strategije formiraju na odgovarajućim nivoima strateške piramide. Ipak, ključni delovi strategije se formiraju na srednjim i nižim nivoima (Thompson et al. 2005, pp. 32-36). Preduzetnički menadžment savremene inovativne organizacije formulišu strategije za četiri glavna nivoa:

• korporativni (generalni),
• poslovni (poslovne jedinice),
• funkcionalni (za pojedine funkcije preduzeća) i
• operativni.

Korporativna strategija se odnosi na izbor načina za ostvarenje opštih ciljeva korporacije. Organizacija može izabrati različite varijante opšte strategije. Viši korporacijski rukovodioci su, po pravilu, najodgovorniji za izradu korporacijske strategije i selekciju aktivnosti koje se preporučuju s nižih nivoa organizacije. Kada se govori o formulisanju poslovne strategije, onda se misli na odlučivanje na nivou strategijskih poslovnih jedinica odnosno na poslovnu strategiju na svaku od delatnosti kojima se preduzeće bavi. Odgovornost u koordiniranju razvoja ove strategije leži na rukovodiocima poslovnih jedinica odnosno delatnosti...