Preduzetnicke strategije u poljoprivredi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Poljoprivreda u različitim ekonomskim sredinama nosi odgovarajuće značajne privredne zadatke, pa njima zaprema proporcionalan udio kako u ukupnom bruto društvenom proizvodu, tako i u aktivnoj snazi stanovništva. U skladu sa time, uslied realnih okolnosti višegodišnjeg zaostajanja za svetom, sa dugo oglašavanom federalnom pa i ukupnom državnom politikom, upravo ovoj delatnosti poverena je zadatak da bude jednim od vodećih pravaca budućeg privrednog i društvenog razvoja zemlje.

Proizvodnja hrane se u nas sve do nedavno smatrala jedinim odgovornim i ekskluzivno zaduženim promotorom života ljudi u izvangradskim prostorima. Time su emitovani veoma važni, ali ne i jedini razlozi zbog kojih su tokom ranijih vremena izostajali prepoznatljivi razvojni efekti kako u njoj samoj, tako i u opštem kvalitetu življenja ljudi na selu. Ovi prvi iskazivani su u višedecenijskoj preratnoj diktiranoj socijalističkoj ekonomiji, te ideološkom preferisanju obimom manjeg državnog, naspram resursima većeg privatnog sektora poljoprivredne proizvodnje, a drugi u držanju sela kao siromašne i društveno zapostavljene životne sredine...

PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

Sve strategije preduzetničkog ulaznog probijanja se mogu grupisati u šest tipova. Svaka od ovih strategija može biti efikasna na određenom prostoru i u određenom vremenu, a na drugim ne. Takođe, moguće je da kod konkretnog poslovnog poduhvata nije u pitanju samo jedna strategija ulaska nego kombinacija elemenata više različitih strategija. Traganje za uspešnom strategijom otpočinjanja poslovne aktivnosti može ukazati na sinergetske efekte kombinacije različitih pristipa. Svaka strategija ima svoje prednosti i nosi određene rizike.

Uspešna realizacija ove strategije pojedine države nisu u mogućnosti same da realizuju, već zahtevaju zajedničke, koordinirane napore niza subjekata, uključujući Vladu, međunarodne kreditne institucije, inostrane donatore, nevladine organizacije, poslovno-zastupničke organizacije, poslovni konsalting i savetodavne usluge, kao i mala i srednja preduzeća. U isto vreme, Vlada takođe uviđa da se njena uloga u postizanju ovih strateških ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove primene, fokusirajući se u početku na mere promovisanja preduzetništva i uspostavljanja odgovarajućeg okvira za razvoj malih i srednjih preduzeća. Kada ove mere počnu delovati, učešće Vlade će se znatno smanjiti i svesti na pružanje osnovnog poslovnog obrazovanja i informacija koje ne obezbijedjuje tržište....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 PREDUZETNIČKE STRATEGIJE 4
2 PREDUZETNIČKE STRATEGIJE U POLJOPRIVREDI 4
2.1 Vizija razvoja 4
2.2 Zadaci sektora 6
2.3 Izbor scenarija 6
2.4 Priroda, prostor i vreme primene 8
2.5 Metodski postupci 8
2.6 Ciljevi strategije 9
2.7 Mogućnosti za poljoprivrednike 10
2.8 Glavni ciljevi strategije 10
2.9 Finansijska ulaganja i izvori 11
2.9.1 Finansijska ulaganja 11
2.9.2 Izvori finansiranja 11
2.10 Praktična sprovođenja i upravljanje 12
2.10.1 Praktična sprovođenja 12
2.10.2 Upravljanje sprovođenjem 12
2.11 Stanje i zadaci razvoja 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16