PREDMET PROUČAVANJA FINANSIJA

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Maja Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 1,234
Pridružen: Nov 2011
Poruka: #1
PREDMET PROUČAVANJA FINANSIJA
[Slika: baner-seminarski.gif]


100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.


PREDMET PROUČAVANJA FINANSIJA


Reč “finansije” potiče iz srednjeg veka, a nastao je od latinske reči “finantcia” (“financia pecunaria”), koja znači državni prihod, nauku o državnim prihodima. U Francuskoj se sve više upotrebljavao izraz “les finances” sa značenjem prikupljanja i trošenja novčanih sredstava od strane države. Nakon toga ta reč je u XVI i XVII veku preuzeta u istom značenju i u druge savremene jezike. U XVI i XVII veku reč “finansije” upotrebljavala se i u jednom drugom značenju, npr. prevare, spletke, lihvarstvo.
Danas reč “finansije”, u širem smislu, označava razne novčane poslove (monetarne transakcije) koje obavljaju fizička lica, razne monetarne institucije (banke, berze, osiguravajuća društva), privredna društva i političko-teritorijalne jedinice i druga pravna lica.
U užem smislu reč “finansije” podrazumeva prikupljanje, čuvanje i raspodelu novčanih sredstava od strane države (političko-teritorijalnih jedinica) kao i drugih ovlašćenih institucija (ukratko-javne finansije).

Istorijski posmatrano, finansije su se javile s podelom društva na antagonističke klase i s tim u vezi pojavom države, kao produkta nepomirljivih klasnih interesa, kao aparata vladajuće klase koja, koristeći svoj imperijum, obezbeđuje sebi potrebna sredstva od svojih podanika da bi mogla da ostvaruje svoje funkcije. Formiranje državnih prihoda i rashoda označava pojavu finansijske delatnosti države, odnosno javnih finansija, a istovremeno označava pojavu posebne sfere ekonomskih odnosa koji su povezani sa preraspodelom nacionalnog dohotka, s obzirom na to da instrumenti javnih finansija mogu da se koriste i u vanfiskalne ciljeve: ekonomske, socijalne, političke, i dr.
Finansijska nauka je jedna od najstarijih disciplina ekonomske nauke, koje su se počele izučavati na univerzitetima.1)

Već smo istakli da finansije imaju za predmet izučavanja određene novčane odnose, koji su nastali pojavom i funkcijama društveno-političke nadgradnje. Radi se o veoma složenim odnosima, jer oni ne čine samo određenu materijalnu vrednost, već odražavaju i određene društvene odnose. Naime, stvaranje i upotreba novčanih sredstava za zadovoljavanje određenih društvenih potreba nisu nezavisni od ukupnih društveno-ekonomskih odnosa, već naprotiv, oni su u direktnoj i veoma čvrstoj uzajamnoj vezi.
Sadržaj javnih finansija, principi njihovog uređivanja i karakter njihovog korišćenja određen je i zavisi od društveno-ekonomskog uređenja zemlje i u vezi s tim funkcijama koje ima država za očuvanje takvog uređenja. Međutim, i ako javne finansije ne uzimaju i ne mogu uzimati neposredno učešće u procesu proizvodnje, jer nisu neposredni faktori proizvodnje, one su od neposrednog značaja i uticaja na tokove proširene društvene reprodukcije. To svoje dejstvo finansije ostvaruju kroz odnose raspodele. Raspoređujući novčane dohotke i akumulaciju, finansije društveno-političke nadgradnje u isto vreme ostvaruju i bitne uticaje na raspodelu ukupnog društvenog proizvoda.
Ova raspodela može da unese izmene u raspodeli društvenog proizvoda koji se ostvaruje na osnovu unutrašnjih zakona proizvodnje datog društva. Ona zbog toga može da znači potpomaganje tempa privrednog razvoja, a može da znači i njegovo usporavanje.
U svakom slučaju, finansije posredstvom raspodele dohotka i akumulacije vrše odgovarajuća dejstva na društvenu reprodukciju. Na toj osnovi izgrađuje se finansijska politika u okvirima ekonomske politike. Zbog toga je nauka o finansijama dužna da pored proučavanja suštine finansijskih pojava i iznalaženja i utvrđivanja njihovih principa, isto tako izučava i sve one neposredne organizacione oblike finansijskih odnosa i mera, koje danas čine finansije moćnim, ali i veoma složenim oružjem ekonomske politike.

Finansijska delatnost u savremenom društvu dobija univerzalni karakter, jer je povezana za gotovo sve društvene akcije, za čije su preduzimanje neophodna materijalna sredstva da bi se
mogao platiti rad, nabaviti dobra i platiti usluge. Tako se svaka akcija vezuje za potrošnju. Da bi se sredstva utrošila, moraju prethodno biti pribavljena, a tek potom utrošena. Iz ovoga proizilazi da postoje dva činioca bez kojih se ne može zamisliti finansijska delatnost. To su sredstva i njihova upotreba, tj. trošenje.
Svaki od ovih činilaca, sam po sebi nije dovoljan za finansijsku delatnost. Naime, prikupljanje sredstava (prihodi), putem poreza ili drugih dažbina, proizvodi određena finansijska dejstva jer predstavlja novčanu akumulaciju, ali ako se ta sredstva ne raspodele i ne utroše na određene namene, već se tezaurišu, nije potpuno obavljena finansijska aktivnost (proces finansiranja). S druge strane, bez prikupljanja sredstava nema izvršenja zadataka u podmirivanju društvenih potreba, jer tek postojanjem oba činioca može se obavljati proces finansiranja.

Javne finansije se definišu kao skup aktivnosti države, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave na prikupljanju i trošenju materijalnih sredstava radi izvršavanja određenih opštedruštvenih zadataka i funkcija. Dakle, za izvršavanje određenih društvenih ciljeva i za izvršavanje svojih zadataka, država mora raspolagati materijalnim sredstvima do kojih dolazi putem svoje finansijske aktivnosti.
Povodom pribavljanja sredstava od strane države i njihovo organizovano trošenje na javne i opšte potrebe konstituiše jednu posebnu privredu - finansijsku privredu - koja ima svoje instrumente, svoje zakonitosti, tehniku i efekte, kojima se bitno razlikuje od privređivanja pojedinaca.

Osnovni sadržaj nauke o finansijama je upravo izučavanje pojava i fenomena koji su u vezi sa finansijskom aktivnošću subjekata javnog prava.
Finansijska privreda nalazi svoje objašnjenje i opravdavanje u činjenici da postoje određene opštedruštvene potrebe, s jedne strane, i zadaci i funkcije države i drugih javnih kolektiviteta koje nije moguće ostvariti bez odgovarajućih finansijskih sredstava, s druge strane.
Nekada se država nije mnogo razlikovala od pojedinaca u pogledu načina pribavljanja materijalnih sredstava. To doba nije poznavalo finansijsku privredu u današnjem smislu, jer je tada javna kasa, u stvari bila vladaočeva kasa i obrnuto: prihodi takve kase bili su od vladaočevih domena, a rashodi uglavnom izdaci za vladaoca i njegovu okolinu. Danas je, pak, karakteristika finansija njihova dažbinska priroda, jer je najznačajniji prihod savremene države onaj koji proizilazi iz njene vlasti da do novčanih sredstava dođe putem svog “imperijuma”. U tom smislu govorimo o finansijskom suverenitetu države, koji je samo jedan vid njenog političkog suvereniteta.

Iz izloženog ne treba izvesti zaključak da savremena država, da bi došla do prihoda, mora koristiti samo prinudu. U novije vreme prihodi od imovine u mnogim zemljama ponovo dobijaju u značaju, ukoliko intervencija države u privrednom životu postaje veća, npr. u kapitalističkim državama jedan deo buržoaskih prihoda daju domeni i nacionalizovana javna preduzeća (industrijska, saobraćajna, bankarska). Finansije, prema tome, obuhvataju svaku javnopravnu delatnost kojom se ostvaruju materijalna sredstva, koja država i jedinice lokalne samouprave ili od njih ovlašćeni organi koriste za finansiranje javnih potreba.
Finansijska aktivnost države menjala se i menja se saglasno promenama u njenim funkcijama, naročito u ekonomskim i socijalnim oblastima. Rashodi savremenih država neuporedivo su veći nego što su bili početkom XX veka, a što se pak kvalitativnih promena tiče, one su i značajnije, jer u sve većoj meri služe ciljevima koji nisu striktno finansijskog odnosno fiskalnog karaktera, već više kao instrumenti ekonomske i socijalne politike. U vezi s tim prof. dr. J. Lovčević kaže: “Finansije su u savremenoj državi dobile dirigujuću i organizatorsku ulogu u privredi i društvu. One su postale nefiskalne finansije.”2, za razliku od shvatanja klasičnih finansija i teoretičara toga doba, koji su državne funkcije svodili na najmanju moguću meru, ne priznajući joj uopšte privrednu funkciju. Intervencije države u privredi su smatrane suvišnim, pa samim tim i finansijska delatnost države, po njima, nije smela da utiče na privredne inicijative, bilo sa afirmativnim ili sa negativnim implikacijama.
Razvojem države i društveno-ekonomskih protivurečnosti u njima, te u vezi s tim proširivanjem državnih funkcija, takvo shvatanje je evoluiralo u shvatanje o aktivnim funkcijama. Udeo javnih finansija u društvenom proizvodu stalno se povećava tako da danas u pojedinim zemljama iznosi i preko jedne trećine, pa i polovine društvenog proizvoda. Nauka o finansijama je zbog toga pozvana da izučava nove instrumente kojima se država služi u vođenju nove privredne i socijalne politike, jer se radi o kvalitativnim promenama u metodama korišćenja finansijskih instrumenata, koji još, prvenstveno u kapitalističkim državama, nisu promenili svoje klasične oblike (porezi, zajmovi, budžet i rashodi).
Nove zadatke finansije su dobile pod snažnim uticajem Kejnsovog učenja, koje su razvili njegovi sledbenici, a koji su finansije proglasili “funkcionalnim finansijama”. Taj novi pravac u finansijskoj politici države i užih političko-teritorijalnih jedinica poznat je u nauci pod imenom “Fiskalna politika”. U tom nazivu upravo je sadržana ekonomsko-socijalna funkcija države koju ona vodi finansijskim instrumentima i sredstvima. Dakle, taj izraz treba da označi da se fiskalna politika, ako ne isključivo, a ono bar u značajnoj meri, vodi radi postizanja nefiskalnih ciljeva, odnosno radi postizanja određenih ekonomskih i socijalno-političkih ciljeva.

Nauka o finansijama je kompleksna nauka koja u sebi uključuje više grana finansijske discipline: ona je agregat ekonomskih, socijalnih, političkih i pravnih elemenata i zahteva saradnju ekonomista, pravnika i sociologa. Zbog složenosti finansijskog fenomena, jasno je da ga jedna nauka ne može u celini upoznati. Stoga se bar tri discipline bave finansijskim pojavama: nauka o finansijama, finansijska politika i finansijsko pravo.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-01-2012 12:20 PM
Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJA I NAUKE O FINANSIJAMA Maja 0 1,806 26-01-2012 12:53 PM
zadnja poruka: Maja
  Uloga menadžera u javnom sektoru osvrt na ministarstvo finansija Dzemala 0 1,645 21-02-2011 01:32 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog planiranja - finansijski menadzment Dzemala 0 2,074 09-09-2010 03:08 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pojam, predmet, metod i ciljevi finansijskog planiranja Vesnica 0 1,861 29-05-2010 12:18 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Pojam,predmet, metod i ciljevi finansijskog planiranja Autor1 0 1,423 04-04-2010 05:05 PM
zadnja poruka: Autor1

Skoči na forum: