Povelje kralja Stefana Uroša Prvog

Pisana zaostavština srednjovekovnog razdoblja srpske povesti trpela je viševekovno zatiranje, čemu smo i sami dali neslavan doprinos, doprevši do današnjice rasuta u neznatnim ostacima, često opterećena senkom nemara i ravnodušnosti. Ova nemilosrdna pošast uništila je praktično sve svetovne arhive, izuzev onih na Primorju, a crkvene svelana izolovane čuvare samih nagoveštaja nekadašnje veličine. Zapravo, iz-uzev manastira Hilandara, iz čijeg smo arhiva kadri da iščitamo čitavu njegovu istoriju, uz neizbežne praznine, razume se, nijedan drugi srpski manastir nije sačuvao u celosti ili najbitnijim odeljcima građu nastalu od osnivanja do najnovijeg doba. Arhiv manastira Savine jedan je od retkih u kojem se održalo relativno obilje dokumenata, i po raznovrsnosti i po vremenskom rasponu.

U nastajanju i karakteru savinskog arhiva (i šire gledajući gotovo čitavog fonda pokretnih kulturnih dobara manastirskih) presudna uloga pripada dvama činiocima. Na prvom mestu to su događaji iz vremena Morejskog rata kojima je iz osnova promenjen manastirski život i uveliko određena njegova potonja sudbina. Naime, tursko-mletačke borbe u Hercegovini imale su za jednu od posledica rušenje Trebinjskog manastira i preseljenje njegovog bratstva sa najvrednijim dragocenostima pod okrilje Mletačke republike, u manastir Savinu 1693. godine.

UVOD 3
1 Povelje kralja Stefana Uroša Prvog 4
1.1. Zablude o autoru povelje 4
1.2. Prepisi povelja i njihov sadržaj 5
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11